"Švajcarska je bila hladnog srca prema logorašima"

Ocenila je da je njena država bila "hladnog srca" prema njima.

Povodom predstojeće 75. godišnjice oslobađanja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, po prvi put održan je prijem za preživele Švajcarce iz koncentracionih logora.

Somaruga je preživele pozvala zajedno sa grupom studenata istorije Univerziteta u Bernu.

U javnosti je malo poznato da u Švajcarskoj živi između 400 i 600 onih koji su preživeli holokaust.

Oni su posle Drugog svetskog rata došli u Švajcarsku, većina iz Mađarske, Poljske i bivše Čehoslovačke.

Pored njih, najmanje 391 državljanin Švajcarske bio je u nemačkim koncentracionim logorima, od kojih gotovo više niko nije u životu, a radilo se o pripadnicima pokreta otpora, Jevrejima, socijalistima, “asocijalnima”, Jehovinim svedocima, Romima.

Švajcarska je dugo imala problem u ophođenju sa "svojim" logorašima.

U nedavno izdatoj knjizi “Švajcarci u koncentracionim logorima”, ukazano je kako je Švajcarska za vreme Drugog svetskog rata svoje državljane u koncentracionim logorima ostavila na cedilu.

Na prijemu je predsednica Somaruga po prvi put govorila o tome da su i Švajcarci bili žrtve neljudske politike i da se država prema njima posle rata ponašala "hladnog srca".

"Pretrpeli ste veliku patnju, a najmanje što možemo da učinimo jeste da vama i vašim porodicama pokažemo da ste dobro zbrinuti kod nas", poručila je okupljenima.

Preživeli logoraši zadovoljni su što je zvanična Švajcarska po prvi put zauzela stav prema njima.

Ukazali su da je dugo oklevanje Švajcarske povezano s tim da nakon Drugog svetskog rata mnogi visoki funkcioneri nisu imali interes da sagledaju prošlost.