Čemu NATO služi danas?

To je ocena vojnog analitičara Aleksandra Radića doneta na osnovu samita Alijanse održanog u Londonu.

"Alijansa je snažnija nego pre, nije sporno da njene članice imaju najveći vojni potencijal, bez obzira na sve teorije koje govore da neke druge sile jačaju, ali problem je u definiciji zadataka koji moraju da se promene, jer u ovom trenutku nije jasno čemu ta organizacija služi“, kaže Radić za Tanjug.

Upitan da prokomentariše odnose saveznika u Alijansi, Radić kaže da je NATO u suštini američki projekat iz vremena posle Drugog svetskog rata i da SAD žele da ostanu tradicionalno dominantni.

SAD u tome imaju oslonac pre svega u zemljama takozvane nove Evrope. Te države članice NATO spremne su da dosledno prate američki put, a s druge strane tradicionalne evropske sile zainteresovane su za očigledno redifinisanje odnosa“, objašnjava Radić.

Kako kaže, francuski projekat, koji vrlo agilno promoviše predsednik Emanuel Makron, o formiranju evropske vojske, takođe pokreće u javnosti pitanje šta raditi sa Alijansom u budućnosti.

Ali, dodaje on, ishitreno bi bilo očekivati da evropska vojska može nastati kao alternativni projekat koji će negirati NATO.

„Jasno je da su Parizu ili Nemačkoj bliske ideje o većem vojnom povezivanju na nivou Evrope, a potom u okvirima NATO, međutim članice Alijanse poput pribaltičkih repubika, bivših članica Varšavskog pakta kao što su Poljska, Cceška, Slovačka, Rumunija, Bugarska i Mađarska su mnogo sklonije zadržavanju postojećeg odnosa sa jasnim osloncem na SAD“, kaže Radić.

Takođe, dodaje on, izlazak Velike Britanije iz EU kao jedna od država osnivača NATO dodatno utiče na produbljavanje nesuglasica između Amerikanaca i evropskih saveznika.

"London je daleko od projekta o evropskoj vojsci za koji se zalaže Makron", smatra Radić.

Kako navodi on, američki pritisak na saveznike u okviru NATO u budućnosti će biti sve veći i svi će morati više da ulažu u vojsku.

U skladu sa promenjenim pogledima na bezbednosne potrebe zbog poremečenih bezbednosnih prilika u svetu, Radić kaže da će saveznici morati da izdvajaju dva odsto od nacionalnog BDP za vojsku, što i obećava većina zemalja i da će to dostići do sredine naredne decenije.

"To je sada opipljiv cilj za članice Alijanse", zaključuje on.