"Institucije treba bolje da rade svoj posao - na kraju 2019. nemamo podatke registra za rak iz 2016."

Profesorka Danica Grujičić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je neophodno da imamo ažurnije podatke i da je zvanični podatak, od 35.000 novoobolelih od raka godišnje, još iz 2015. godine!

Još jednom je ukazala i na potrebu da Institut za onkologiju dobije novu, veću zgradu.

Nezvanični podaci koje je nedavno obelodanila direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Danica Grujičić pokazuju da je u Srbiji tokom 2018. godine od malignih bolesti obolelo 58.000 osoba, a podaci su dobijeni jednostavnim upoređivanjem matičnih brojeva, objašnjava za RTS profesorka Grujičić, dodavši da su podaci dobijeni sa servera, analizom podataka IZIS-a (Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema).

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije IZIS koristi od februara 2017. godine.

"Moj zahtev je bio jednostavan, da se uporede matični brojevi različitih pacijenata i da se vidi koliko je to pacijenta bilo 2018. kojih nije bilo 2017. godine. Ispostavila se cifra od preko 58.000", objašnjava profesorka Grujučić.

Još jedan podatak koji upozorava da od preko 166.000 pacijenata kojih je bilo 2017. godine, njih 50.000 više nema u evidenciji u 2018. godini.

"Zašto je to važno? Svi mi koji se bavimo onkologijom znamo da onkološki pacijent bar jednom godišnje mora da dođe na pregled", ukazuje Grujičećeva.

Teško je, međutim, ustanoviti da li se ta razlika od pedesetak hiljada odnosi isključivo na pacijente koji su u međuvremenu preminuli ili su zanemarili lečenje.

"Potrebno je da se napravi jedna dobra analiza. Međutim, na kraju 2019. godine mi nemamo podatke Registra za rak iz 2016!", ukazuje profesorka Grujičić.

Podatak Instituta "Batut" da godišnje od raka u Srbiji prosečno oboli 35.000 ljudi je još iz 2014. godine. Već podaci iz 2015. pokazuju da je reč o više od 38.000.

"Da li zaista u današnje vreme kompjutera i programa nama treba tri godine da izanaliziramo jednu godinu?! Ja samo želim da institucije brže i bolje rade svoj posao", poručuje direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju.

IZIS je jedini način da se vidi šta se dešava u celoj zemlji.

"To su osiguranici Fonda, to su naši državljani, to su oni ljudi koji se leče preko Fonda. Da li ih ima koji su se lečili u privatnim klinikama? Ne verujem, ako je bilo koji pacijent morao da prođe radioterapiju, on je morao doći u tercijarnu zdravstvenu ustanovu", objašnjava profesorka Grujičić.

U Institutu se dnevno na osam aparata zrači 450 pacijenata.

"Kad kažemo našu cifru, ovi iz Evrope kažu da treba da dođu kod nas da vide kako se radi radioterapija", naglašava direktorka Instituta.

Profesorka Grujičić je nebrojeno puta ukazivala da uticaj životne sredina i posledice bombardovanja po zdravlje građana Srbije. Zbog toga smatra da bi pitanje životne sredine trebalo da bude u nadležnosti i Ministarstva zdravlja.

"Nama direktno od životne sredine zavisi koliko ćemo biti zdravi, ako govorimo o prevenciji. A prevencija sada postaje sve važnija - pravovremeno otkrivanje tumora. Imate tumora kod kojih nema prevencije, ali imate masu onih lokalizacija gde možete na vreme da otkrijete tumor i da se pacijent izleči. Ako hoćemo tako, po mom dubokom ubeđenju, ministarstvo zdravlja i životne sredine mora da bude jedno i apsolutno da rade kao jedno telo",poručuje Grujičićeva.

Zalaganjem zaposlenih u Institutu, više se ne čeka na preglede i operacije. Zbog prostornog ograničenja, na hemioterapiju se čeka mesec dana. Zbog kvarenja aparata za zračenje koji rade u tri smene, na radioterapiju se čeka oko dva meseca.

Uprkos svim problemima, na Institutu se pridržavaju dokazanih protokola, naglašava profesorka Grujičić i ističe da se sve postiže velikim trudom lekara i sestara.

"Moramo se truditi da imamo najsavremeniju opremu, prostorne uslove koji su jednostavno neophodni da bi se ti ljudi lečili onako kako treba. Imamo za sada razumevanje Ministarstva zdravlja i, nadamo se, Kancelarije za javna ulaganja da se napravi nova zgrada na na novom mestu, po svim principima 21. veka", poručila je profesorka Grujičić.

Procena je da će za dve godine maligne bolesti postati najbrojnija hronična oboljenja.

Profesorka Grujičić, međutim, naglašava da cilj onkologije i jeste da se rak, ukoliko ga nije moguće potpuno izlečiti, prevede u hronično oboljenje koje se kontroliše lekovima i sa kojim pacijent može da živi.