Johanes Han nije imao odgovor na jedno pitanje

Komesar za pristupne pregovore Johanes Han u svom izveštaju Evropskom parlamentu o Zapadnom Balkanu ocenio da je perspektiva ulaska u EU najveći podsticaj za reforme i procese u regionu, a kad je reč o Srbiji kazao je da će za nju ideja o sporazumu s Kosovom imati smisla samo ako postoji perspektiva ulaska u EU.

Odlazeći komesar zadužen za politiku proširenja EU u svom poslednjem obraćanju Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta ponovio je da je istorijska greška što nije doneta odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. On je ukazao na činjenicu da su na Zapadnom Balkanu svi ohrabreni svakim pozitivnim korakom u pravcu evrointegracija, ali i obrnuto.

Ako se ne krećemo napred gubimo uticaj u zemljama regiona”, poručio je Han. On je kao primer izneo dijalog Beograda i Prištine uz konstatciju da obe strane žele da ”postignu napredak i održe korak sa regionom.”

”Iz ugla Srbije ideja o sporazumu sa Kosovom imaće smisla samo ako postoji perspektiva ulaska u EU”, upozorio je Han.

Jedno od pitanja poslanika Evropskog parlamenta, na koje Johanes Han nije odgovorio, odnosilo se na opravdanost eventualnog zahteva da Srbija kroz finalni sporazum sa Prštinom prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. ”Kako to možemo da tražimo od Srbije ako pet naših zemlja članica isto nisu uradile”, pitao je poslanik Tijeri Marijani.

Govoreći o situaciju u Srbiji Han je ocenio da je otvranje pristupnih pregovora dovelo do pojačanog stranog investiranja u zemlju.

Upitan za odnose Srbije i Rusije Han je naglasio da je jedno od ključnih pitanje usklađivanje spoljne politike Srbije s politikom EU, primetivši da se u Srbiji, ali i u zemljama članicama EU, mogu čuti i pogrešne informacije kada je reč o odnosima Moskve i Beograda.

”Retko ko zna da Srbija organizuje više vojnih vežbi sa NATO nego sa Rusijom. Šta više potpuno se drukčije informacije mogu čuti u Srbiji. Svako mora da pošalje pravu informaciju kako u partnerskim zemljama tako i u zemljama članicama”, kaže Han.

Govoreći o reformi politike proširenja Joahanes Han je kazao da se mnogo priča o vladavini prava i o tome da otvaranje pristupnih pregovora ne znače automatski i pristupanje EU.

Ocenio je, međutim, da EU već ima na raspolaganju veliki broj instrumenta kojima može da reaguje na dešavanja u procesu proširenja.

”Važno je da nastavimo dijalog sa zemljam članicama, ali i da obezbednimo podršku ekonomskom razvoju regiona jer ekonomski rast utiče na razvoj vladavine prava”, poručio je Han.

On je ponovio da smatra da proces unutrašnje reforme i proširenja EU može i mora ići zajedno.

”Ako se samo fokusirate na unutrašnju reformu, a kada se to okonča onda se vratite na proširenje, zemlje Zapadnog Balkan očekuje odlaganje EU perspektive za narednih 30 godina, a to nje ni realno ni kredibilno”, kaže Han.

Johanes Han je ocenio da se reforme u zemljama Zapadnog Balkana neće dogoditi bez pritiska EU kao ni bez želje građana da uđu u EU. On je upozorio i na činjenicu da odliv mozgova podriva društveni razvoj Zapadnog Balkana.

”Zapadni Balkan nije predgrađe Evrope već deo Evrope. Ne možemo imati situaciju u kojoj populacija odlazi iz zemlje. Tako ćemo dobiti vakum koji može stvoriti bezbednosni rizik”, zaključio je Han.