"EU neće eksplicitno tražiti od Srbije da prizna Kosovo"

Krstić naglašava da ni pet država članica EU ne priznaje kosovsku nezavisnost, a ne očekuje ni promenu formata razgovora - organizovanje neke međunarodne konferencije, koja bi se bavila kosovskim problemom.

"Moguće je da EU zauzme stav da je neophodno što pre doći do kompromisnog rešenja, a da 'usmerava' Srbiju u pravcu toga da odustane od bilo kakve ideje o razmeni teritorija, razgraničenja, podeli Kosovo ili bilo koje druge opcije koje podrazumevaju promenu granica ", istakao je Krstić za Tanjug.

Povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića da je "čuo od Amerikanaca da je Unija promenila stav i da bi od Srbije mogla tražiti priznanje", Krstić kaže da EU neće eksplicitno formulisati zahtev za priznanje KiM, jer to ne bi to bilo prihvatljivo ni Španiji, niti drugim državama EU koje ne priznaju KiM.

Na pitanje da li je moguća promena formata razgovora, Krstić smatra da će se pregovori nastaviti u okviru postojećeg tehničkog i političkog dijaloga u EU, jer to podrazumeva i prisustvo SAD, samo što je do sada to bilo na manje vidljivom i nižem nivou.

"Mislim da će prisustvo SAD u dijalogu biti sada na višem nivou i da će se dodatno intenzivirati i bilateralni i multilateralni sastanci Beograda i Prištine, a da će u tome vrlo bitnu uloga odigrati i takozvana. šatl diplomatija koju će predvoditi posrednici iz SAD i EU”, objašnjava Krstić.

Kako navodi, SAD su imenovanjem specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine pokazale da nameravaju da zauzmu važniju ulogu u procesu, ali da to ne znači da će se EU povuči.

“EU će nastaviti istim ako ne i većim intenzitetom da se bavi ovim dijalogom jer svakako konačan ishod je vezan i za pristupne pregovore EU sa Srbijom kroz poglavlje 35 u kome se zahteva da Beograd normalizuje odnose sa Prištinom kako bi Srbija postala članica EU”, kaže Krstić.

On ocenjuje da se, ukoliko SAD pojačaju svoj uticaj nakon konstituisanja vlade u Prištini, može očekivati je da će i EU isto učiniti i da će to dovesti do odmrzavanja pregovora.

Kada je reč o ulozi Moskve u rešavanju kosovskog problema Krstić kaže da će se Ruska Federacija svakako pitati, jer kako navodi, ukoliko finalizacija dogovora podrazumeva članstvo KiM u Ujedinjenim Nacijama, to bi podrazumevalo da Moskva ne stavi veto na takvu odluku.

"Sa Rusijom mora da se razgovara i ona će biti takođe akter koji će učestvovati u sprovođenju dogovora, ako se do njega dođe, a koji podrazumeva stolicu za KiM u UN", kaže on i dodaje da ne veruje da će Rusija da uđe u pregovore na način na koji su u njima prisutni EU i SAD.

"Rusija neće, u tom smislu, biti formalno deo dijaloga, ali suštinski da", zaključuje Krstić.