Radanović: Srbima odbijen zahtev da obeleže stradanje na Garavicama

Da je MUP odbio zahtev Srba za održavanje skupa na trećem po veličini stratištu srpskog naroda u Drugom svetskom ratu rekao je predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović koji je i osudio takvu odluku.

On je za Srnu rekao da je zahtev predat pre 20 dana, da je komemoracija bila planirana za 14. septembar, a da su danas dobili telefonsko obaveštenje o odbijanju, bez navođenja razloga.

"Ovo je šesti ili sedmi put da kantonalni MUP maltretira narod koji pokušava da obeleži stradanje na Garavicama. To je jedno od najstrašnijih mesta. U engleskoj literaturi ovo mesto se definiše kao mesto za eliminaciju", rekao je Radanović.

Odbor za zaštitu prava Srba ocenjuje da je ovo potpuno "šizofrena odluka" MUP-a USK.

"Šta ako institucije Republike Srpske uzvrate istom merom prema zahtevima Bošnjaka za održavanje komemoracija na teritoriji Republike Srpske", ukazuje se i navodi da je ovo "suluda odluka" bez trunke razmišljanja o dugoročnim posledicama.

Takođe se ističe i da ova odluka, kao i odluka za migrantski centar Medeno polje dolazi od Vlade Unsko Sanskog kantona, "jednonacionalne vlade sa upitnim izbornim legitimitetom".

Radanović je podsetio da je u Drugom svetskom ratu na Garavicama za mesec dana ubijeno oko 12.000 Srba, te dodao da je zahtev za održavanje komemoracije kantonalnom MUP-u uputio Odbor Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

On je naveo da je prema evidenciji bihaćkog okruga u leto 1941. godine na Garavicama stradalo 12.000 Srba, dok je prema britanskim izvorima ubijeno 14.000 Srba.

Prema njegovim rečima, Garavice su, prema broju žrtava odmah iza Jasenovca i Jadovnog, i predstavljaju treće najveće srpsko stratište za vreme Drugog svetskog rata.

Garavice su mesto masovnog pogubljenja, masovna grobnica i spomen-područje u neposrednoj blizini Bihaća. Početkom Drugog svjetskog rata 1941. godine ustaše su izvršile masovni pokolj srpskog civilnog stanovništva u kojem je ubijeno oko 12.000 ljudi, među kojima veliki broj đece.

Ubijeni stanovnici Bihaća i okoline su bili skoro isključivo Srbi i u manjem broju Jevreji.