Odalović: Dogovor sa BiH moguć, utvrđene dve nesporne granične tačke

On veruje da je dogovor moguć, jer je to jedino otvoreno pitanje između dve države, a potreban je i zbog krupnih infrastrukturnih projekata, koji sada ybog graničnih problema zapinju, pa kaže da je to pitanje i prioritetno za dalje odnose dve zemlje.

"Važno da se ove dve komisije što pre sastanu jer nemamo mi tu prevelikih teških pitanja, nemamo nepoznanica, sve je poznato i jednoj i drugoj strani i ovo će biti predmet rešavanja na bilo koji način, pa cak ako bi moralo, a nadam se da neće, da ide na arbitražu, kaže Odalović za Tanjug, nakon što je aktuelizacija ovog pitanja pokrenuta i na nedavno održanom Samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSJIE) na Jahorini.

Nadu da bi moglo doći do značajnijeg pomaka, kao i u slučaju podele diplomatske imovine među državama bivše SFRJ, gde je posle sedam godina učinjen krupan korak, vidi u činjenici da su predstavnici BIH i Srbije utvrdili dve nesporne tačke duž kojih se proteže granica ove dve države.

Odalović kaže da su te tačke dogovorene pre dva meseca.

"Sa Bosnom i Hercegovinom smo rešili dve stvari. Jedna tačka je bila razgraničenje, odnosno utvrđivanje zajednickcih tački između Srbije, BiH i Hrvatske, to smo rešili", naveo je Odalović.

To mu, kaže, daje nadu da u BiH postoji volja za sastankom i razgovorom na ove teme.

Srbija insistira da se razgovori nastave tamo gde su stali pre devet godina o temama koje su tada bile dogovorene i da se, kako kaže, krene ka rešenju koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

Napomenuo je da je Srbija obavestila bosnasku stranu da ima formiranu komisiju i da je spremna za sastanak.

"Može se razgovarati i o tome kako bi se možda utvrdila državna granica, ali se aneksima mora rešiti pitanje i hidrocentrala i pruge Beorad-Bar i pitanje enklava eventaulno", kaže on.

Takođe, tema za razgovor je i pitanje zemljišta u mačvanskom regionu koje je reka svojim tokom prebacila na teritoriju druge države što sada značajno smeta ljudima koji tamo žive jer imaju problem da upravljaju svojom zemljom.

"Zato je važno da se komisije što pre sastanu, da se formira bosanska komisija ili da postojeća dobije mandat i okvir, kao što mi imamo svoju platformu", rekao je Odalović.

On podseća da se komisije BiH i Srbije poslednji put sastale 29. juna 2010. godine u Beogradu, kada su utvrđena neka, kako kaže, uslovno rečeno pravila i kriterijumi koji su trebalo da vode ka konačnom rešenju.

"U međuvremenu postojala je jedna dobra inicijativa, koja je u principu i načelu bila dogovorena pre godinu dana sa tadašnjim članovima predsedništva BiH, a koju je izneo predsednik Aleksandra Vučić , ali je jedan od članova predsedništva iz bošnjačkog dela Bakir Izbetbegović to zaustavo", podseća on.

Od kaže da je sada pozicija za pregovore ono što je prepoznato na poslednjem sastanku komisije kao neka pravila i principi pre devet godina.

"Tada je bosanska strana insistirala da se linija utvrdi prema granici koja je postojala u vreme otcepljenja BiH i njihovog izlaska iz Jugoslavije, a mi smo tada imali vrlo jasan stav da se mora uvažiti i geografsko i ekonomsko i demografsko i infrastrukturno... kako bi došli do funkcionalne i održive linije koja bi imala što manje potencijalnih problema sutra", kaže Odalović.

On podseća da su to kriterijumi koji važe svuda gde su bili ratni sukobi ili nasilne secesije i po kojima su potpisivani međunarodni dogovori o utvrđivanju granica i koje bi, kako predlaže Srbija, trebalo primeniti u četiri sporne tačke: hidrocentrale Zvornik i Bajina bašta,10 kilometara pruga Beograd - Bar koja prolazi kroz BiH i opštine Priboj i Rudo.

"Vrlo racionalno smo razmišljali iz razloga što se u tom slivu, tih 353 kilometara državne granice koju treba utvrditi nalaze i dva važna infrastrukturna objekta Republike Srbije, to su hidroelektrane Bajina Bašta i Zvornik, koji su prema svoj dokumentaciji finansirana iz naših sredstava i u našoj funkciji, čak je i veliki deo zemljišta sa obe strane eksproprisan da bi bila funkcionalna celina, ali tu bosanska strana ima malo drugačiji stav", navodi Odalović.

On navodi da bi to pitanje trebalo urediti posebnim aneksom, odnosno sporazumom, tako "da Srbija koristi i upravlja i dalje hidrocentralama, pošto su one nesporno napravljene i uređene našim sredstvima" kaže Odalović i podseća da je Srbija izvršila eksproprijaciju i za oko 1.200 hektara zemljišta i isplatila meštane.

On podseća da su to bili predlozi koje je poslednji put i predednik Vučić vrlo racionalno i funkcionalno predložio i dodaje da su to naše naše pozicije na kojima ćemo i dalje insistirati.

Odalović dodaje da očekuje da će pitanje razgraničenja sa BiH biti lakše rešivo nego sa Hrvatskom.

Hrvatska ima rigidnu poziciju i stav. Oni bi to da reše onako kako oni žele, računajući na to da su članica EU, da tako imaju malo veći potencijal, da smo mi u procesu pristupanja EU, a jedno od pitanja koja treba usaglasaiti je pitanje granica jer EU hoće zemlje sa raščišćenim graničnim sporovima", kaže Odalović.

On za kraj zaključuje:

"Najpre ćemo rešiti ovo što su nažalost napravili ovi naši susedi iz Crne Gore i Makedonije, koji su deo naše granice koji je bio prema KiM bilateralno, uslovno rešili sa Prištinom i Skopljem, ali to je tek pitanje koje zaslužuje u širi kontekst".