24 godine Srebrenice

Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija, a odlukom Evropskog parlamenta iz januara 2009. godine, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na današnjoj komemoraciji u Potočarima biće organizovana dženaza za 33 žrtve genocida čiji će posmrtni ostaci biti pokopani pored 6.610 već ukopanih žrtava. Komemoraciji ni ove godine neće prisustvoati niko od zvaničnika Srbije.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće da ide u Potočare jer "nije pozvana". Uz "najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u BiH" i "užasnog zločina" u Srebrenici ona je podsetila da niko još nije odgovarao za napad na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića kada je 2015. došao na komemoraciju u Potočare povodom 20. godišnjice zločina.

Srbija od tada nije slala zvanične predstavnike na komemoracije.

Uoči 24. godišnjice genocida u Srebrebnici devet nevladinih organizacija iz Srbije ocenilo je u zajedničkom saopštenju da je "sramna i porazna" činjenica da nijedan od zvaničnika Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid.

Nevladine organizacije su zatražile da "država Srbija poštuje odluke medjunarodnih sudova, kao i sudski utvrdjene činjenice, da prizna genocid u Srebrenici", pozvale predsednika i premijerku Srbije da prestanu da negiraju genocid i druge ratne zločine i zatražile da se "negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma".

One zahtevaju da se 11. jul i u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao "u celom svetu, posebno u državama i institucijama EU i Saveta Evrope".

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga, ali su lako naoružani holandski vojnici, koji su bili pod vatrom i nisu imali podršku iz vazduha, bili prinudjeni da napuste enklavu i prepuste je snagama bosanskih Srba.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića do 19. jula su organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Za genocid u Srebrenici su izmedju ostalih optužene vodje bosanskih Srba, tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i general Mladić. Obojica su kažnjeni doživotnim zatvorom, Karadžić pravosnažnom presudom izrečenom u martu 2019. godine, a Mladić prvostepenom iz novembra 2017. godine, na koju su i odbrana i tužilaštvo uložili žalbe.