Stejt department: u Hrvatskoj raste verska netrpeljivost

U godišnjem izveštaju o verskim slobodama u 2018. godini se, između ostalog, navodi da su jevrejske i ateističke organizacije američkim posmatračima kazale da su nekatolička deca diskriminisana u javnim školama.

U izveštaju se posebno ukazuje da su jevrejska i srpska manjinska zajednica i ove godine, treću godinu zaredom, komemoraciju u Jasenovcu održale mimo državne, nezadovoljne odnosom države prema veličanju ustaštva i ustaškim simbolima.

Islamska zajednica je, navodi se, istakla da ima dobre odnose s vladom, kao i da je nakon susreta u aprilu s premijerom Andrejem Plenkovićem zagrebačko-ljubljanski metropolit Porfirije Perić iskazao zadovoljstvo pravnim statusom Srpske pravoslavne crkve.

U izveštaju Stejt departmenta se podseća da i Savet Evrope u svom izveštaju iz maja ove godine navodi da je u Hrvatskoj u porastu verska netolerancija, uključujući i onu na internetu, kao i proustaški grafiti.

Ukazuje se da su manjinske verske zajednice izvestile o povremenim slučajevima verbalnog zlostavljanja i fizičkog napada, a u izveštaju evropskog ombudsmana stoji da komentari na raznim internet-portalima optužuju Jevreje za potkopavanje demokratije, slobode i finansijskih institucija.

Stejt department ističe da od ukupno 4,3 miliona stanovnika u Hrvatskoj, što je procena iz jula 2018, oko 86,3 odsto je katoličke, 4,4 odsto srpske pravoslavne, a 1,5 odsto muslimanske veroispovesti.

Gotovo četiri odsto se identifikuje kao nevernici ili ateisti.

Preostali deo čine Jevreji, protestanti i drugi hrišćani, a prema podacima Saveza jevrejskih opština u Hrvatskoj živi između dve i dve i po hiljade pripadnika jevrejske vere.

Državni sekretarijat SAD takođe navodi da nevladine organizacije izveštavaju da se granična policija prema migrantima ponašala protivno njihovim verskim uverenjima, ali da vlada odbacuje te optužbe.

Podseća se i na upozorenja ombudsmana da su neke zdravstvene institucije odbile lečenje Jehovinim svedocima koji zbog svojih uverenja nisu hteli da prime transfuziju krvi, i da, kako jevrejski čelnici smatraju, vlada nije preduzela konkretne korake za vraćanje imovine ove zajednice zaplenjene tokom Holokausta.

Stejt department prenosi podatke kancelarije hrvatske Komisije za odnose s verskim zajednicama o tome kako je vlada 2018. dala oko 38 miliona evra Katoličkoj crkvi za plate, penzije i u druge svrhe, što je pad s 40 miliona u odnosu na 2017. godinu.

Vlada je finansirala i druge verske zajednice koje imaju ugovor s državom, proporcionalno njihovoj veličini, s 2,8 miliona evra.

Godišnji izveštaj američkom Kongresu o verskim slobodama u svetu, objavljen proššle nedelje, govori o stanju u svim državama i sprovodi se od 1998. godine. Podaci se prikupljaju od vlada, verskih zajednica, nevladinih i drugih organizacija, novinara i drugih relevantnih institucija, navodi agencija.