Kako evropski izbori utiču na Zapadni Balkan?

Učesnici konferencije "Evropa pred izborom" ističu da Srbija, bez obzira na buduću strategiju EU, treba da nastavi reforme.

Izbori bi trebalo da daju odgovor u kom pravcu će se reformisati EU, gde će u toj šemi biti Zapadni Balkan i da li sledi nastavak pridruživanja, pauza ili čak preispitivanje te politike i eventualno udaljavanje regiona.

Evropski parlament nema velika ovlašćenja u procesu proširenja, ali je činjenica da novi saziv čeka usvajanje novog Instrumenta predpristupne pomoći za period 2021-2027. a potom i rezoluciju koja se odnosi na izveštaj EK o Srbiji.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će dva vodeća bloka, narodnih partija i partija socijaldemokratske orjentacije, doživeti blagi pad, dok će partije evroskeptične orjentacije povećati svoj udeo poslanika možda i na jednu trećinu ukupnog broja.

I iako će, prema dosadašnjim anketama, u narednom sazivu biti više onih koji se protive proširenju Unije, taj glas ne bi trebalo da učini sporijim proces proširenja, a bivši ambasador Srbije pri EU Duško Lopandić kaže da Srbija ne treba da podvlači crtu, već da nastavi reforme i uskladi njihovu brzinu i dinamiku sa procesima unutar EU.

Podseća da će nakon izlaska Velike Britanije iz EU u EP ostati upražnjeno 71 mesto, od kojih je 47 ostalo nepodeljeno zbog budućih proširenja, te dodaje da, kad je reč o proširenju, ne treba gledati s pesimizmom na svaki negativan signal iz zemalja EU.

Lopandić kaže da kampanja za evropske izbore ostavlja utisak prelomnog momenta u Evropi jer je danas debata mnogo šira i značajnija.

"Talas populizma i kritika koje prate ovih desetak godina krize doneo je jednu pozitivnu stranu, jer tehničke i lokalne teme više nisu najvažnije, već pitanja da li i kako će EU opstati, u kom obliku, da li treba da se smanje nadležnosti i slično", rekao je Lopandić.

Ivan Vejvoda iz Centra za demokratiju uveren je da dolazi kraj dvopartijskom konsenzusu unutar Evropskog parlamenta, jer će prvi put stranke naprednjaka i socijalista imati ispod 50 odsto ukupnog broja poslanika i dodaje da će doći do jačanja snaga koje su ekstremnije orjentacije, bilo desne ili leve.

Ocenio je i da mejnstrim partije, koje će izgubiti određeni broj poslanika, žele da zadrže svoju prevlast tako što svoje argumente usmeravaju ka ekstremnijim orjentacijama, pa tako narodnjaci insistiraju na sprečavanju migracija, dok socijalisti sve glasnije govore o klimatskim promenama.

Član Senata Francuske Žan-Iv Lekont govorio je o kampanji u Francuskoj, navodeći da je glavno pitanje da li će izbore dobiti Marin le Pen ili Emanuel Makron.

"Glavna debata se praktično odvija izmedju njih. Za vreme kampanje u Francuskoj uopšte nije bilo reči o pravoj problematici i pravim izazovima”, istakao je Lekont.

On je rekao i da levica u Francuskoj neće napraviti loš rezultat, ali da je toliko podeljena da neće dobiti veliki broj poslanika, te ističe da Evropa i njeni građani treba da se vrati na temelje EU, bore za demokratizaciju i odbiju da budu talac između onih koji hoće Evropu nacija i Evropu nacionalista.