Čovek živ zazidan u sopstvenoj kući, a evo šta se krije iza čitave priče VIDEO

Tačnije, ostao je zazidan u vlastitoj kući, jer su sudski izvršitelji u četvrtak oko 10 sati došli u ulicu Slanica 11 na predelu Kumenat i proveli pravosnažnu sudsku odluku u imovinskom sporu koji već godinama teško narušava odnose unutar petrović Perković, piše Zadarski.hr.

Sudski izvršitelji skinuli su ulazna vrata s istočne strane kuće koja je Željko Perković navodno otvorio bespravno te ga zatvorili blokovima i cementom. Pre početka radova Željko je odbio da izađe iz kuće, pa je tako ostao zarobljen u njoj, zajedno s psom, a izvan kuće ostali su mu supruga Duška i sin Mario.

"Večeras ne znamo gde ćemo spavati. Ovo je naš jedini dom, a u njega ne možemo više ući. Kroz glavni ulaz nam je zabranjeno, jer taj deo kuće i ulaz pripadaju našem stricu. On nas je i tužio, odnosno njegove sestre koje imaju njegovu punomoć. Tako je moj muž ostao u kući, a mi na ulici", priča gospođa Duška koja je u dvorištu na plastičnom stolu prepunom dokumenata "otvorila kancelariju". Prima novinare i svima potanko objašnjava detalje sukoba između braće i sestara Perković koji se pogoršao nakon smrti njihove majke, pre osam godina.

Perkovići su, prema priči Duške i Željka, došli u Biograd 1992. godine, zamenom kuće iz Vojvodine, odnosno Sremske Mitrovice. Kuću u Biogradu nakon smrti majke nasledila su dvojca braće tako što je svako dobio po polovinu kuće. Prizemlje i prvi sprat pripali su Željkovom bratu blizancu, a njemu drugi sprat i potkrovlje. Odnosi između braće nikad nisu bili posebno dobri, a dodatno su se pogoršali nakon majčine smrti. Naime, brat mu, kaže Željko, nije dozvolio da prolazi preko njegovog dela kako bi ušao u kuću, iako je to bio jedini ulaz, jer kuća nije bila građena kao dvojna građevina s dva zasebna ulaza. Štaviše, dok su živeli u Kninu, Željkov deo kuće brat je znao da iznajmi turistima, a njemu da brani ulaz u kuću.

Tako je bilo sve do 2013. kada Željko otvara vrata s istočne strane kuće. Probija spoljni i zid u prizemlju koje pripada bratu i radi ulaz, tačno na mestu unutrašnjeg stepeništa. Brat nakon toga pokreće sudski spor za ometanje poseda i uzurpaciju polovine kuće, iako spor oko vlasništva kuće, pokrenut nakon majčine smrti, još nije bio završen.

"Tako smo ulazili godinama u kuću i sve je bilo u redu do nedavno. Pre tri-četiri godine došli smo ovde živeti, a ja sam povremeno radio u Nemačkoj. Dok sam bio u Nemačkoj nisam primao sudske pozive, pa je ispalo da sam se oglušio na sudske pozive i odluke. Tako je došlo do ovoga da sam ostao zatočen u vlastitoj kući - tvrdi Željko kojem porodica preko konopca dostavlja hranu i piće.

"Napravio sam vrata jer imam pravo da uđem u svoju kuću. Ako je sud i doneo odluku da ova vrata zazida, trebao mi je osigurati drugi pristup i nesmetani prolaz do mog dela kuće, ali to nisu uradili. A arhitekte kažu da se spoljne stepenice, koje vode na drugi sprat, ne smeju napraviti. Preko bratovog dela, kroz glavni ulaz, ne smem ući. Pa kako da ja dođem do svoje kuće?! - pita se Željko Perković sa šest metara visokog balkona.

"Ja nisam želio da do ovoga dođe. Od prvog dana sam pokušavao dogovorom rešiti spor, ali moj brat i sestre nisu za to hteli ni da čuju. Nedavno se na sudu u Biogradu nisu pojavili, kada se još moglo ovo sprečiti. Njih samo interesuje parničenje, hoće me finansijski uništiti, a naše pravosuđe im u tome samo pomaže. Ma sve je to mafija, samo, kako ću ja to dokazati...", kaže nemoćni Željko Perković, dobrovoljno zatvoren unutar zazidane vlastite kuće.