Sastanak u Berlinu: Šta zaista žele Berlin i Pariz?

Prema rečima predsednika Evropskog pokreta u Srbiji Mihajla Crnobrnje, ovo se može tumačiti i kao želja Angele Merkel i Emanuela Makrona da ostalim članicama EU jasno stave do znanja "ko je glavni".

To, dodaje, objašnjava i činjenicu da o sastanku 29. aprila nije bila obaveštena briselska administracija, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, kao ni druge države članice EU.

"Sastankom u Berlinu, na koji su pozvani lideri zapadnobalkanske šestorke, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron žele da pokažu Evropi, ali i svetu, ko su mama i tata Evropske unije", ističe Crnobrnja.

On navodi da Merkelova i Makron pokušavaju da pojačaju uticaj i ulogu Evrope u rešavanju kosovskog pitanja, ali pre svega Nemačke i Francuske.

Kaže, međutim da je iz dosadašnjeg iskustva na Zapadnom Balkanu jasno da je EU nedovoljno jaka i da zato nije slučajno što predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre tog sastanka ide u Peking na susret sa liderima Kine i Rusije.

"Vučić pokušava da ojača poziciju Srbije i da na neki način proširi uticaj na stalne članove Saveta bezbednosti UN, Kinu i Rusiju koje imaju jak glas i uticaj na dešavanja svuda u svetu, a naročito u Evropi", ističe Crnobrnja.

Zato, navodi on, nije slučajno što Srbija ne traži zaštitu Makrona i Merkel, već od Rusije i Kine, dok se Kosovo okreće SAD.

Upitan da li to znači da će se i format dijaloga, koji je trenutno zaustavljen, menjati, Crnobrnja kaže da je to verovatno, ali dodaje da promena formata razgovora neće biti jedan od ključnih rezultata sastanka u Berlinu.

"Ako bi se to desilo, jedan od pravaca na kojem bi Srbija insistirala jeste da to bude dijalog u koji će biti uključeni i faktori van Evrope, znači Rusija i Kina, a vrlo je verovatno da bi Albanci odgovorili sa SAD", rekao je Crnobrnja.

Na pitanje šta će, prema njegovom mišljenju, biti rezultat berlinskog susreta, Crnobrnja odgovara da su razne opcije moguće i podseća na rešavanje bosanske krize, kada se, kaže, stvar "rasplela" u Dejtonu u SAD, a potpisana u Rambujeu u Francuskoj.