Slučaj "Knjaz Miloš": I država u igri

Tek što su obelodanjene tri ponude za kupovinu akcija "Knjaza Miloša", država se uključila u utakmicu.

Država traži najmanje 20 hiljada dinara po akciji, pa je time, za samo dvadesetak dana, cena akcija aranđelovačke fabrike mineralne vode udvostručena. Sada je na akcionarima da do 20. septembra prihvate jednu od tri ponude - kompanije FPP "Balkan limitid" koja nudi  17.200 dinara po akciji, "Pivovarne Laško" za 16.100 ili francuskog "Danona" za 15.000. dinara.

Druga mogućnost je da prihvate poziv države da svoje akcije sjedine sa akcijama Akcijskog fonda i oforme većinski udeo u vlasništu "Knjaza Miloša". Nakon toga država bi ponudila na prodaju akcije za najmanje 20.000 dinara po akciji.

Direktor brokerske kuće "Senzal", koja zastupa više od 50 odsto malih akcionara "Knjaza Miloša", Rade Rakočević  navodi da akcionari treba da budu veomo obazrivi jer je reč o komplikovanoj proceduri koja zahteva mnogo računanja.

"Pošto sada svaki akcionar treba da, praktično, sam u svojoj porodici, u svojoj kući odluči šta je najbolje za njih, i da digitronom izračuna koja mu je opcija najisplativija. Pored toga, treba razlikovati pristup akcionara koji nisu zaposleni u ‘Knjaz Milošu’, od onih koji su tamo i koji, ipak, imaju drugačiji interes i, na neki način, zahtevaju i socijalni i institucionalni program koji će garantovati budućnost fabrike. Pretpostavljam da je to jedan od osnovnih motiva državi, koja u svom pozivu - pored cene koja je za 16,3 odsto viša od najviše ponude koju je dao jedan od ponuđača – traži od novih potencijalnih investitora da garantuju i ispunjenje institucionalnog i socijalnog programa", kaže Rakočević.

Dok Rade Rakočević smatra da je cena od 20 hiljada dinara po akciji realna i da će država moći da nađe kupca, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ponudu države akcionarima u poslednjem trenutku ocenjuje kao hrabru, ali rizičnu.

"Pošto je i država akcionar, i ona je cenila najpovoljniji trenutak za sebe, kao akcionara, kada će da izađe na tržište. Da li je dobro procenila ili nije dobro procenila, nije više samo na državi kao akcionaru, nego i na svim ostalim suvlasnicima ‘Knjaza Miloša’. Ako ostali suvlasnici, ostali akcionari, koje nazivamo sitnim ili malim akcionarima, odluče da se, umesto živih para sada, pridruže državi u pokušaju da se dobije nešto više, to će značiti da je država povukla, sa stanovišta taktike trgovanja, jedan možda malo rizičan, ali ispravan potez", kaže Štimac.

Ekonomski novinar Milan Ćulibrk, međutim, kaže da  je problem sa trgovanjem akcija "Knjaza Miloša" taj što nikada do sada nisu bile na berzi, pa sa tim u vezi ne može se oceniti koliko je ponuda od 20 hiljada dinara po akciji realna.

"Država je verovatno pošla i od toga da je, dan pre otvaranja zatvorenih ponuda, bilo najava i spekulacija da je ‘Balkan Limited’ odustao od nadmetanja za ‘Knjaz Miloša’, a to je onda možda smanjilo ponude koje su dostavljali ‘Pivovarna Laško’ i ‘Danone’. To bi možda bio scenario po kome je država procenila da bi za svoje akcije, objedinjene sa sitnim akcionarima, mogla da dobije i cenu od 20.000 dinara. Sve je moguće, na berzi se i dobija i gubi, to je jedna tržišna utakmica i sve zavisi od toga da li je procena bila dobra ili ne, a vreme će pokazati da li akcije ‘Knjaza Miloša’ vrede i 20.000 dinara, a možda i više", kaže Ćulibrk.

Računica pokazuje da bi FPP "Balkan Limited" ukupno, sa investicionim i socijalnim programom, platio 63 miliona evra za 40 odsto akcija,  "Laško" 39, 8 miliona evra za 50 odsto akcija, a "Danon" 140 miliona evra za 100 odsto akcija. U međuvremenu, Vlade Divac i njegovi savetnici nisu se oglašavali nakon potpisivanja Pisma o nameri za dokapitalizaciju, a on je, prema procenama, spreman da uloži minmim 100 miliona evra.