Pale se "crveni alarmi" – najzagađeniji Niš i Valjevo

Ni u drugim mestima širom Srbije situacija nije bolja. Neslavni rekorderi u novembru su Valjevo i Kosjerić, pokazali su podaci Agencije za zaštitu životne sredine, u kojima su dnevne granične vrednosti štetnih čestica prekoračene 26, odnosno 22 dana.

Ako je za utehu, nismo najgori. Čak ni u regionu. U Sarajevu je, naime, treći dan za redom, izmereno veliko zagađenje vazduha pa je i Indeks kvaliteta vazduha okarakterisan kao opasan. U ovom gradu stanje je gore čak i od Pekinga, čije slike grada okovanog maglom godinama služe kao primer i upozorenje šta se moće desiti ukoliko se ne vodi dovoljno rešenja o kvalitetu vazduha.

Koliko je stanje u Sarajevu loše govori i to što američka ambasada u tom gradu ima poseban Tviter nalog preko kog na svakih sat vremena objavljuje nivo zagađenosti. Trenutno stanje kreće se od "vrlo nezdravog" do "opasnog".

Sarajevo - 2018-12-04 4PM - PM2.5 - 248 AQI - Very Unhealthy

— USEmbassySJJ_Air (@USEmbSJJ_Air) December 4, 2018

Situacija u srpskim gradovima nije baš toliko loša ali je zbog sada već tradicionalnog problema sa lošim kvalitetom vazduha Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije nedavno osnovalo Radnu grupu koja će se baviti pitanjima aerozagađenja.

Ova radna grupa, objavilo je Ministarstvo, za svoj zadatak ima "da identifikuje sredinu koja je posebno ugrožena usled stepena aerozagađenja većeg od dozvoljenog, uzroke koji su doveli do povećanja stepena aerozagađenja, kao i da predloži mere za njegovo smanjenje".

U merama za smanjenje zagađenja govori se danas i sutra na Ministarskoj konferenciji o "inovativnim rešenjima za smanjenje zagađenja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi" koju organizuje Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, u partnerstvu sa programom Ujedinjenih nacija.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je tokom prvog dana konferencije da je moralna obaveza i najveći izazov danas borba protiv zagađenja i za očuvanje životne sredine. On je istakao da je odgovornost vlasti da istraje u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena i u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja.

"Svesni smo izazova u borbi protiv klimatskih promena jer one ne poznaju granice. Pozivam da ojačamo saradnju između država i ujedinimo napore u borbi protiv zagađanja", rekao je Trivan.

Najveći uzrok zagađenja vazduha u Srbiji su industrija, saobraćaj i individualna ložišta, a na loš kvalitet vazduha, uz nepovoljne meteorološke uslove, utiče i geografski položaj naselja.

"Ljudi obično smatraju da u Srbiji vazduh nije toliko zagađen zato što mi nismo industrijska zemlja, ali kod nas je vazduh relativno lošeg kvaliteta, što znači da imamo visoku koncentraciju zagađujućih materija", rekla je profesorka Svetlana Stanišić sa Univerziteta Singidunum, u Jutarnjem programu TV Prve. Gordana Vuković iz Instituta za fiziku objasnila je, u jutarnjem programu TV Prve, da su "najkritičnije ulice koje su okružene visokim zgradama, takozvane ulice kanjonskog tipa gde nema dovoljne cirkulacije vazduha".

Otrovni gasovi iz fabrika i iz automobila rastvaraju se u magli i formiraju smog, a iz Agencije za zaštitu životne sredine za B92.net upozoravaju da samo jedan nepotrebno upaljen automobil negativno utiče na kvalitet vazduha.

"Svako mora imati saznanje da jedan nepotrebno upaljen automobil ili individualno ložište daju zanemarljiv doprinos zagađenju vazduha na nivou Srbije, ali zbirno je veoma merljiv", kažu u Agenciji.

Kada je industrijsko zagađenje u pitanju, u Agenciji za zaštitu životne sredine za B92.net kažu da je u Srbiji zakonom propisano da industrija koja je zagađivač plaća naknadu za zagađenje ili za potencijalan štetan uticaj na kvalitet vazduha.

"Zakonom o zaštiti životne sredine propisano je načelo 'zagađivač plaća' koje se odnosi na to da zagađivač, odnosno industrija, plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrukuje ili može da prouzrukuje opterećenje životne sredine", dodaju.

Da plaćanje naknade za zagađenje daje rezultat i kada su pojedinci u pitanju pokazuje i nedavno uvođenje naplate korišćenja plastičnih kesa u trgovinskim objektima.

Tako je zamenica ministra zaštite životne sredine Biljana Filipović–Đušić nedavo za TV Prva rekla da je "zabrana upotrebe plastičnih kesa donela efektivan rezultat kojem se mi nismo ni nadali".

"Uveli smo minimalno naplaćivanje kesa u marketima, a to je donelo smanjenje čak za 30% upotrebe istih”, rekla je ona i podsetila da je čovek, posle industrije, najveći zagađivač životne sredine a da je "samo 3% stanovništva u Srbiji svesno uticaja koje ljudi imaju na zagađenje životne sredine".

A zagađenje, pored posledica koje ima na zdravlje ljudi, i skupo košta. Predstavnik Programa UN za životnu sredinu Satja Tripati kaže da je jedno od najtežih poglavlja na putu Srbije ka EU Poglavlje 27 koje se bavi zaštitom životne sredine. Samo za ispunjavanje zahteva ovog poglavlja, objašnjava, potrebno je obezbediti 15 milijardi evra.