"Šta uopšte znači 'normalno vreme'?"

To piše grčki list "Katimerini" zbog prestanka važenja "letnjeg računanja vremena", bar za ovu godinu.

Predlog Evropske komisije je da države-članice izaberu za stalno "zimsko" ili "letnje računanje vremena", čime bi se okončalo višegodišnje pomeranje sata u martu i oktobru.

Promena, osim što donosi dodatni sat sna, onima koji se bude rano, omogućava da ujutro imaju više svetla, te i da potroše manje električne energije. Isti rezon je i da leti satovi pokazuju sat više, što tada "donosi dodatno dnevno svetlo" predveče.

Promena može biti poslednja, jer mnoge članice EU traže ukidanje te mere "koja donosi iluziju da štedimo vreme koje je milenijumima, sve do savremenog doba, bilo apsolutno, bespogovorno i nemilosrdno nepromenljivo", podseća list.

Postoje mnogi razlozi što je trajno ukidanje "pomeranja sata" "gotova stvar" - kako je septembra u govoru u Evropskom parlamentu rekao čak i sam predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, i najavio da će Evropska komisija upravo to predložiti čak i pre evro-izbora u maju.

Inicijativa koju je pokrenula Finska, a podržale je zemlje sa severa Evrope, jeste važila za "gotovu stvar" dok nij naišla na jako protivljenje velikog broja drugih država-članica EU, uglavnom na jugu - Malte, Kipra, Portugalije i Grčke.

Stav Grčke je svojevremeno iskazao nadležni ministar infrastrukture Hristos Spircis koji se zalagao za očuvanje "zimskog i letnjeg računanja vremena".

Nedavno je stigao predlog sada predsedavajuće EU, Austrije, da se zbog nepomirljivosti stavova država-članica, odluka odloži za 2021. godinu.

U ponedeljak, u Gracu, Austrija će pozvati države-članice da zvanično odluče o tom njenom predlogu, i očekuje se da Grčka ostane pri stavu da sve i dalje bude po starom.

Sada je u pitanju sama ideja koja stoji iza pomeranja satova - da ljudima više prija da se prilagode prirodnom svetlu i da uz to uštede energiju. Studije koje je analizirala Evropska komisija, pokazuju da su uštede pri potrošnji električne energije marginalne - 0,5-2,5 odsto.

Iako je istina da je zimi lakše ići na posao po jutarnjem svetlu, piše "Katimerini", to znači da se s posla vraća kući kada je već pao mrak. U evropskoj debati je tome dodato da pomeranje sata ima posledice po zdravlje, jer mnogi kažu da u danima posle te promene osećaju umor i da se teže koncentrišu.

Predlog Komisije je stigao posle istraživanja širom Evrope, u kojem je 84 odsto ispitanika podržalo ukidanje pomeranja sata. Ipak, u tom istraživanju je učestvovalo samo 4,6 miliona od 500 miliona stanovnika EU, a na primer u Grčkoj se za to istraživanje nije ni znalo.

Odluka Evropske komisije da 2019. godine ukine promenu vremena, "izazvala je glavobolje" i jer države-članice moraju da odluče "u kojem vremenu žele da žive" - letnjem ili zimskom.

Mada će Evropska komisija, kako je septembra u Evropskom parlamentu najavio njen predsednik Žan-Klod Junker, i pre evropskih majskih izbora, predložiti ukidanje pomeranja sata, početkom ove godine Evropski parlament je, sa 384 glasa "za", 153 "protiv" i 12 uzdržanih, rezolucijom zatražio od Evropske komisije da samo proceni sadašnji sistem i, ako je potrebno, da podnese predlog za reviziju.

Komisija je odgovorila čvrsto: da će poslednje obavezno pomeranje sata biti u nedelju, 31. marta 2019. godine. Potom, one države-članice koje žele da se trajno vrate na standardno, "zimsko vreme", pomeriće satove poslednji put u nedelju, 27. oktobra 2019. godine. Posle tog datuma, više neće biti moguća sezonska promena vremena, odlučila je Evropska komisija.

Komisija smatra da ove godine pomeranje sata na "letnje vreme" nije imalo nikakve posebne svrhe, odnosno da nije donelo uštedu energije. Istraživanja sugerišu da su uštede energije letos bile sasvim marginalne i da se građani sve više žale na negativne efekte pomeranja sata na njihovo zdravlje.

Između ostalog, utvrđen je porast broja srčanih udara zbog poremećaja spavanja, dok je jedno istraživanje iznelo da sledećeg radnog dana posle pomeranja sata na "letnje vreme", sudije u SAD izriču zatvorske kazne u proseku pet odsto duže od kazni koje su izricali prethodne nedelje, pre pomeranja sata, kao i od kazni koje izriču kasnije, kada se naviknu na "letnje vreme".

Uz sve to, različite su potrebe stanovnika Severa i Juga, piše list, pozivajući se na eksperte.

Pre nekoliko meseci je 70.000 građana Finske potpisalo deklaraciju protiv letnjeg vremena, u kojoj im je glavni argument da pomeranje sata ima negativne posledice po poljoprivredu, bezbednost u saobraćaju, zdravlje i produktivnost rada.

Međutim, s tim se ne slaže ugledni grčki fizičar i astronom Dionisis Simopulos, počasni direktor grčkog Planetarijuma "Evgenidio". On je za "Katimerini" izjavio da "nijedna ozbiljna naučna studija ne podržava štetnost promene vremena za poljoprivredu, bezbednost saobraćaja na putevima, za zdravlje i produktivnosti rada", iako to tvrde Finci.

Sasvim suprotno tome, sprovedene studije pokazuju da je tokom "letnjeg vremena" broj pogibija pešaka u saobraćaju četiri puta manji nego inače, a Simopulos tvrdi i da je potvrđeno da je ušteda energije velika.

"Severnjaci imaju drugačije probleme nego južnjaci", rekao je on. "Koje god računanje vremena bilo, kod njih noć leti traje svega jedan sat, tako da ih nije briga šta sat pokazuje. A mi, južnjaci se leti zabavljamo. Ja sam za letnje vreme, dvanaest meseci godišnje", rekao je Simopulos i upitao: "Šta uopšte znači 'normalno vreme', pošto satove možemo da podešavamo kako god hoćemo?".

Danas manjina stanovništva sveta koristi "letnje računanje vremena". Skoro sve azijske i afričke zemlje ne učestvuju u pomeranju sata. Rusija je 26. oktobra 2014. godine odlučila da stalno koristi "zimsko vreme", a Turska je septembra 2016. godine odlučila da trajno koristi - "letnje", zaključuje "Katimerini".