"Vređaju mi mamu, tatu, kako nemam skupe patike..."

U medijima je osvanula priča o dečaku sedmog razreda koji trpi vršnjačko nasilje u Osnovnoj školi “Rade Končar” u Zemunu. Marko i njegova majka Drita Devrnja za Prvu televiziju ispričali su kako je sve počelo i pitaju se šta dalje?

“Počelo je u šestom razredu, sad je sedmi. Ja na to nisam reagovala odmah, deca ko deca, igraju se. Međutim kad je počeo da dolazi kući da plače, da govori da on to više ne može da izdrži, da mu psuju majku, da mu govore da nema mamu, tatu, babu, dedu, da nema para, da je mali, da je glup… Ja sam prvo pisala razrednoj poruku, rekla je da će pričati sa njima. Onda se to smiri na par dana, onda opet počne, sam ja tako ‘iks’ puta slala razrednoj poruku i išla jer sam mislila da ako njoj pošlajem poruku da je to to, da ne moram više nikome da se obraćam. E onda je na kraju šestog počeo da plače i molio da ga prebacimo u drugo odeljenje, međutim nije uspelo”, navela je majka.

Kako kaže, razredna je na to govorila da će se sve srediti. Svojom greškom smatra što o ovom izuteno značajnom problem nije govorila pred svima na roditeljskim sastancima.

“Mislila da će razredna sve to da završi, da se ja ne zameram sa ljudima jer tu treba sa njima osam godina da idu u školu. To je moja greška i to što nisam imala sve napismeno jer nisam znala da sve to tako ide. Rekli su mi iz Ministratsva da je trebalo da imam sve napismeno, kad sam otišla u školu, šta je razredna uradila, da sam predala direktorki zahtev…. To ja nisam znala da tako ide, jer se nikada nisam susretala sa tako nečim”, navela je ona u emisiji “150 minuta”.

Marko navodi da ga trojica vršnjaka iz odeljenja vređaju, nazivaju pogrdnim imenima…

“Vređaju mi mamu, tatu, babu, dedu, kako nemam patike skupe, kako sam nizak… Zovu me nadimcima kojim ja ne volim, meni to smeta. Jednom kad sam došao u školu pitali me: što ti govoriš da mi tebe diramo, što toliko lažeš, foliraš se. Jer obično kad sam bolestan i kad dođem u školu oni kažu kako se ja foliram. Ili kad odem kod zubara, ili me boli stomak jedan dan, sutradan dođem u školu, pitaju me: što nisu došao u školu, ti se foliraš”, navodi Marko.

Markova priča u medije je došla nakon što se njegova majka javno požalila zbog verbalnog nasilja koje trpi njen sin. Kako je ona rekla, pre nekoliko dana je došao i rekao: “Mama, je ne mogu da izdržim, ubiću se”.

screenshot/Prva

Na sve ovo reagovala je i Dragana Janković, majka Alekse Jankovića koji je 2011. oduzeo sebi život posle vršnjačkog nasilja koje je trpeo. Uputila je oštre kritike direktorki škole “Rade Končar”.

“Sa Aleksom je u 6. razredu upravo krenulo tako kao sa Markom. Zadirkivanje, izopštavanje iz vršnjačke grupe. Problem je i tada nastao zato što su direktorka i zaposleni u školi negirali nasilje. Ako već imate saznanje, reagujte odmah”, rekla je Dragana Janković.

Na ovu kritiku odgovorila je direktorka škole Maja Kostić koja je navela da Dragana Janković nije mogla da stekne pravi uvid u situaciju.

“Aleksina majka je žena koja je doživela jednu veliku tragediju i ona sasvim suvislo govori sa svog aspekta i sve njene težnje su sasvim korektne i jasne, ali o ovom konkretnom slučaju ona je doznala samo iz novina, tako da nisam sigurna da je ona mogla da stekne pravi uvid u situaciju”, rekla je direktorka.

Kako je dodala, razredni starešina joj se obratio kada joj Drita Devrnja poslala poruku u kom upozorava na nasilje koje trpi njen sin.

“Ja lično sam 3. septembra dolazeći u školu, bila sam u školi, obratila mi se razredni starešina da je majka poslala sms poruku da se dete prebaci iz odeljenja u odeljenje. To je bila jedna sasvim srdačna poruka u kojoj se navodi da on više ne može da izdrži u tom razredu. Ukoliko ga ne premestimo da će se on ispisati iz škole. Pozvala sam majku na razgovor, tada sam ja pitala da li se on žalio ranije, da li je majka dolazila ranije, razredna je navela da se ona žalila 6. juna”, rekla je direktorka.

Inače, u dnevniku psihologa stoje podaci da je majka dolazila, da se zalila da Marka zadirkuju jer je niži u odeljenju i kad ne zna času. U izveštaju piše i da je “majci je rečeno da su deca u pubertetu i da umeju da budu gruba, da će škola preduzeti sve mere da se verbalno nasilje ne ponavlja. Majci je rečeno da osnažuje dečaka da se druži sa drugom decom, a da na zadirkivanje proba da odgovori okretanjem na šalu i ne prihvata ih lično”.

“To piše u dnevniku rada psihologa. Ja znam da smo mi nakon toga održavali bar dva tri tima za bezbednost, razmatrali situaciju i da niko od nastavnika nije mogao da potvrdi da ima uvid u to da se tu dešava nešto više od toga da su oni njega zadirkivali, a neki su rekli i da je zadirkivao on njih”, tvrdi Maja Kostić.

Kako dodaje, razgovarano je sa svima, i sa decom koja navodno zadirkuju Marka i sa Markom.

“To je bio kraj školske godine i nakon toga je razredni starešina razgovarala sa decom za koju se sumnja da su mogući osumnjičeni u tom događaju. Razgovarano je i sa tim učenikom i u tim razgovorima mi ništa specifično nismo primetili što bi nam ukazivalo na nešto ozbiljnije od zadirkivanja. To jeste nasilje, ali kada se rangira, to je nasilje prvog stepena i na to reaguje razredni starešina i ona je reagovala tako što je razgovarala i sa decom i sa roditeljima. Majka je tražila premeštaj sms porukom 3. septembra, pa ne premeštamo mi decu na zahtev roditelja. Nama je roditelj ispričao ono što je njemu isrpičalo njegovo dete, mi smo dužni da to proverimo”.

Na pitanje da li to onda znači da će Marko ostati u istom odeljenju sve dok se ne “proveri” da li su njegove tvrdnje tačne, direktorka škole u Zemunu kaže: “da je dete bilo u školi možda bismo mi i reagovali”.

“Međutim već 6. septembra se dete razbolelo, dobilo upalu grla i nije dolazilo u školu sve vreme. Proverava se situacija tako što se održavaju sastanci odeljenske zajednice, razgovara se sa svim učenicima, a onda se potrudimo psiholog, pedagog i ja da prisustvujemo nekom času i da odgledamo kakva je situacija, kako dete reaguje i šta je za dete u tom momentu najbolja. Dete se premešta na zahtev psihologa škole, a na zahtev odeljenskog veća. Majka je 7. septembra bila pozvana na razgovor i bila je na razgovoru u školi. Tada joj je rečeno da postoji mogućnost da dete premestimo u 7/3 i 7/4, i to može da se desi kad prestanemo da pričamo preko medija nego kad sednemo da razgovaramo u školi. Majka je pozvana i da dođe sutra u školu”, navela je direktorka.

screenshot/Prva

Markova majka kaže da se jeste obraćala školi, smatrajući da razuredni starešina jeste škola i da nije išla dalje od nje,

“Nisam išla dalje, samo kod razredne, kad sam videla da ne može dalje ja sam pustila razrednoj pred kraj školske godine poruku da li postoji šansa da se Marko prebaci u drugo odeljenje. Ona je meni tada prvi put zakazala razgovor sa psihologom i sa njom i to jeste bilo krajem školske godine. Ja sam otišla, ispričala šta Marka muči, iznela Markovu želju, da mu izađu u susret da ga prebace u 7/1 jer tu ima najviše dece sa kojima se druži. Rekli su da nema problema. Onda kad su nam rekli da će moći da se prebaci u novoj školskoj godini bez problema, samo su rekli neka krene u svoje, da vidimo možda će da se smiri, ako ne on će da pređe. Marko je krenuo u 7. razred, počeo je da sedi sam, ni sa kim se ne druži, ja sam pitala razrednu šta je sa premeštajem, ona je rekla videćemo sa psihologom”, tvrdi majka.

Kako kaže Marko, u razgovoru sa psihologom je i on sam istakao želju da bude prebačen u drugo odeljenje.

“Ovi bi se radovali kad bih se ja prebacio i ja se radujem jer možda bi prestali da me diraju. Psiholog je rekla kako tamo imaju problematičnog đaka, kako je prebio đaka… Rekao sam joj zašto bi on mene dirao kad ja njega ne bih, ja bih se sklanjao od njega, družio sa svojima”, kaže Marko.

“Sad kad sam u septembru bila da pitam da li postoji šansa da se prebaci, rekli su da jeste u 7/1 došao jedan mali problematičan i da ne bi bilo dobro po njega. Za 7/3 i 7/4 su mi rekli da i tu ima dosta problematične dece, a u novinama sam čitala izjavu direktorke da mi je ponuđeno 7/3 i 7/4, da sam ja odbila, što nije tačno. Ja sam došla kući, on je počeo da plače što ponovo mora da ide u svoje odeljenje, ja sam zvala direktorku pitala da li mogu da dođem, rekla je da je u velikom poslu, rekla je da jeste upoznata sa slučajem Marka, a na pitanje o prebacivanju je rekla: za to je zadužen psiholog, nisam ja, ja sam tu samo da potpisujem”, navela je Drita.

Kako dodaje Marko, sa njim se niko ne druži, a kad neko to i pokuša dobija “popreke poglede” od trojice dečaka. Dodaje i da je iznerviran reakcijom direktorke škole i njenom izjavom u Jutarnjem programu prve televizije.

“Čuo sam da je u Jutarnjem programu rekla da mi pravimo rijaliti šou. Iznervirao sam se jutros, video sam mamu u nekom intervjuu i video sam kako plače i počeo sam da plačem i ja jer jednostavno mi je žao mame i iznervirao sam se kad je to rekla direktorka jer stvarno nije to u redu reći”, naglasio je Marko.

screenshot/Prva

Vršnjačko nasilje nažalost je česta pojava u našem društvu. U proteklih godinu dana više puta smo bili šokirani raznim oblicima maltretiranja dece od strane njihovih vršnjaka širom Srbije.

Početkom juna 14-godišnji dečak, učenik Osnovne škole “Branko Radičević” u Batajnici doživeo je brutalno maltretiranje od strane njegovih vršnjaka. Kako tvrdi njegova majka, grupa đaka iz njegovog razreda ga je na času fizičkog vaspitanja vezala zavojima za koš, polivala crvenom bojom, šutirala i tukla. Sve se događalo na očigled nastavnice koja nije reagovala.

Samo par dana ranije, učeniku 6. razreda Osnovne škole “23. oktobar” u Sremskim Karlovcima grupa vršnjaka iz odeljenja je pretila da će ga izbosti nožem. Roditelji tog dečaka naveli su da vršnjačko nasilje nad njihovim detetom traje dve godine i to od petog razreda.

Sredinom februara, roditelji tri učenice zrenjaninske škole “Vuk Karadžić” ispisali su svoju decu iz škole zbog vršnjačkog nasilja. Jedna od njih je desetogodišnja Isidora koju su, prema rečima roditelja, maltretirali blizanci iz istog razreda. Pretili su joj putem Viber grupe da će je naterati da igra igricu “plavi kit” do smrti, a školski drug joj je zadao udarac u stomak.

Krajem prošle godine u javnost su izašla dva snimka brutalnog vršnjačkog nasilja iz dve škole u Aranđelovcu. U jednoj školi je pretučena devojčica, a u drugoj dečak.

Svakako će ostati upamćen slučaj 14-godišnjeg Alekse Jankovića koji je 2011. godine oduzeo sebi život skokom sa zgrade u kojoj je živeo nakon osam meseci verbalnog i fizičkog zlostavljanja. Njegovi roditelji još pokušavaju da izdejstvuju usvajanje “Aleksinog zakona” koji bi pomogao u suzbijanju vršnjačkog nasilja i spasio drugu decu Aleksine sudbine.