"Raspad... Nisu krive balkanske zemlje, već članice EU"

To smatra Florian Biber, profesor Univerziteta u Gracu gde je šef Centra za Jugoistočnu Evropu.

Upravo kada se u okviru tog procesa održava Londonski samit EU-Balkan, Biber u kritičkom članku na veb-portalu Juropien vestern Balkans najpre ukazuje da je Berlinski proces pre pet godina, kada je počeo, trebalo da pokrene novu dinamiku regionalne saradnje i približavanja Zapadnog Balkana EU, izbegavajući formalne institucionalne strukture i prekomerno dupliranje.

Trebalo je i da izbegne "zamorne probleme koje pojedine države-članice donose na sto, kao što su nepopustljivost Španije prema nezavisnosti Kosova i teški odnosi Grčke s Makedonijom".

Od početnog sastanka u Berlinu saradnja se značajno povećala među zemljama Zapadnog Balkana i pokrenut je niz projekata i inicijativa, poboljšani su i bilateralni odnosi, posebno između Makedonije i Bugarske i Grčke.

Međutim, "Berlinski proces je u raspadu", piše Biber smatrajući da za to nije kriv Zapadni Balkan, već je krivica na članicama EU koje učestvuju u tom procesu.

Tako je već Francuska, kada je pre dve godine preuzela da bude domaćin samita, "izgledala zainteresovanije da sastanak u Parizu priredi iz sopstvene taštine, nego iz stvarnog interesa ili obaveze prema regionu" Balkana.

Francuska je "to nedavno potvrdila sitničavom blokadom određivanja datuma za početak pregovora o pridruživanju Makedonije i Albanije".

Današnji, Londonski samit, piše Biber, dogovoren je pre Bregzita, "ali bila je čista glupost da se samit održi u zemlji koja traži da napusti EU, i predvidivo je u vrućoj fazi pregovora o svom izlasku iz EU, i to dok se teži da se (Londonski) samit drži poruke da je proširenje EU realno i poželjno".

Samit se ne održava u Velikoj Britaniji samo na britansko insistiranje, kao pokušaj definisanja njene uloge na Balkanu posle Bregzita, piše Biber i naglašava da je Londonski samit podržao i Berlin, "pokazujući kako nemačka vlada koristi Berlinski proces da zaogrne usluge koje nemaju veze sa brigom za Zapadni Balkan".

Ostavka domaćina, dojučerašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona, i to baš tokom Londonskog samita, "pokazuje kakav je rizik bilo priređivanje tog skupa u Londonu".

Pored toga, "pošto je Bregzit u fokusu vlade, bila je skrajnuta priprema samita, te je on postao sporedna predstava, što u mnogome a šteti (Berlinskom) procesu", piše Biber koji je i koordinator Balkanske konsultativne grupe za politiku u Evropi (BiEPAG).

Prvobitno je trebalo da se Berlinski proces i završi u Londonu, ali prateća inicijativa "Berlin plus" traži još jednu rundu samita, počevši "ni od čega drugog nego baš od - Poljske" koja je, smatra Biber, "potpuno promašen izbor" jer Poljska "nije pokazala nikakav strateški interes za Zapadni Balkan, niti je ona za taj region ohrabrujući primer vladavine prava".

Biber dalje piše da "isto kao što ministar inostranih poslova Ivica Dačić može spominjanjem Poljske odbaciti kritička pitanja o vladavini prava u Srbiji, tako i (predsedik Freancuske Emanuel) Makron i drugi skeptici proširenja pominjanjem Poljske objašnjavaju zašto neće podržati članstvo Zapadnog Balkana (u EU)".

Pođednako koliko time što su neke od zemalja članica "otele Berlinski proces, politika EU prema Balkanu je potkopana i kratkovidim politikantstvom članica", piše Biber. On navodi da se EU ponovo angažovala na Balkanu "tek pošto je prošle godine priznala da zanemarivanje jača krize, destruktivnu spoljnu intervenciju i demokratsko nazadovanje na Balkanu", ali je ipak nedovoljno shvaćeno da je ta "silazna spirala u delovima Zapadnog Balkana posledica podela u EU koja šalje kontradiktorne poruke i više ne nudi pravednu i realnu perspektivu pridruživanja", što su "ključne države-članice poslednjih nedelja nažalost demonstrirale".

Zbog obrasca da zemlje-članice EU "otimaju Berlinski proces za svoje vlastite ciljeve, dok malo doprinose tom procesu, treba sumnjati u korisnost od njegovog nastavljanja", piše Biber i podseća da je Evropska komisija mnoge aspekte Berlinskog procesa uključila u svoju februarsku strategiju proširenja.

Umesto što se Berlinski proces širi uključivanjem sve većeg broja zemalja, "bilo bi bolje imati proces EU-Zapadni Balkan koji bi obuhvatio sve članice EU, poslati signal da će Zapadni Balkan uskoro biti u EU, i da će biti konsultovan o pitanjima EU", predlaže Biber.

To bi omogućilo Evropskoj komisiji da preuzme važniju ulogu, to bi donelo više doslednosti i nastavljanja započetog, a to bi bio i instrument koji može rešiti pitanja za koja je EU institucionalno manje opremljena, kao što su bilateralna pitanja i poboljšanje odnosa između zemalja regiona i njihovih suseda, zaključuje Biber.