Podsmevanje žrtvama i pravdi

Protiv Markovićeve i njenog sina Marka Miloševića u Tužilaštvu za organizovani kriminal pokrenut je pretkrivični postupak zbog šverca cigareta, koji je privremeno obustavljen jer oni nisu dostupni. Sumnja se da je bio dovoljan jedan njen poziv direktoru Carine Mihalju Kertesu da propusti transport cigareta njenog sina. I sam Kertes je ovo priznao. Sumnja se i da je Marko Milošević cigarete kupovao u Bugarskoj. Na graničnom prelazu u Srbiji cigarete su se „pretvarale“ u nameštaj koji se navodno izvozi za Mađarsku. „Drugarica sa baštom u kosi“, kako ju je zvala opozicija ili „prokleta Jerina“, kako ju je zvao koalicioni partner i politički otac današnjih vlastodržaca Vojislav Šešelj, izvukla se iz svih istraga za politička ubistva.

Ona je bila obuhvaćena pretkrivičnim postupkom za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Izvedeni su i dokazi da je ona naručila sraman članak u Politici Ekspres od Dragana Hadži Antića, „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je bio uvretira ubistva. Otkriveni su i njeni bliski odnosi sa Milanom Radonjićem, tadašnjim šefom Centra DB Beograda, optuženim da je organizovao ubistvo Ćuruvije. Radonjić je boravio u centrali JUL-a u Beogradu pred ubistvo.

Prijatelji i porodica Ćuruvije svedočili su kako mu je ona pretila. Takođe je otkrivena i njena posredna veza sa pripadnikom rezervnog sastava DB Miroslavom Kurakom, optuženim kao direktni ubica Ćuruvije.

Naime, Markovićeva je, otkad je pobegla u Moskvu, pre ubistva premijera Zorana Đinđića, održavala kontakt sa Draganom Filipovićem - majorom Fićom, koji je u vreme „Sablje“ pobegao u Šangaj. Filipović je bliski saradnik optuženih za ubistvo Ćuruvije. Tako je zabležen presretnuti razgovor između Filipovića i Kuraka, koji je i dalje u bekstvu, a tada se nalazio u Africi. Filipović je napisao u svojoj knjizi da je posle izborne pobede Vojislava Koštunice nad Miloševićem održan sastanak vrha DB-a na kome je dogovoreno da priznaju pobedu Koštunici i da se dalje oslone na „radikale i nacionalne snage”.

Za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi pravosnažnom presudom je utvrđeno da je Slobodan Milošević naredio ove zločine. Prijatelji ove porodice više puta su javno govorili da Milošević nijednu važnu odluku nije donosio bez razgovora sa suprugom. Nije ispitano da li je on sa suprugom doneo odluku da ubije političke protivnike. Stambolić je u komunističkim vremenima bio Miloševićev politički mecena i porodični prijatelj. Osim što je doneo odluku, kako je sud utvrdio, angažovao je ceo državni aparat, DB, vojsku, policiju, Carinu, kao i vođe „zemunskog klana“.

Najmanje se otišlo u istrazi pljačke građana Srbije. Tadašnji šef DB Radomir Marković na kasnijem saslušanju je rekao da je novac iznošen u Moskvu i na Kipar. Ova ogromna pljačka bila je najveća tajna operacija režima koji nije hteo da ostavlja tragove i svedoke. Tako je 25. aprila 2000. ubijen direktor JAT-a Živorad Žika Petrović, a njegovo zaduženje je bilo iznošenje novca iz zemlje.

I u slučaju da ostane ova smešna kazna Markovićevoj, dužnost srpskih vlasti je da pokrenu pitanje njenog izručenja iz Rusije gde je dobila azil. Predsednik Aleksandar Vučić se hvalio da se najviše puta video sa ruskim predsednikm Vladimirom Putinom, ali nijednom nije spomenuo da je tema bila i Markovićeva.