Država odustala od Gvozdenog puka? "Obećao Nikolić"

Kako navode, tu informaciju niko od zvaničnika nije mogao da potvrdi, ali je niko nije ni demantovao

“Već uveliko traju pripremni radovi, a odavno je najavljeno da će spomen-park biti otvoren na stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata 12. oktobra ove godine. Prema najavama tom događaju bi trebalo da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Država je trebalo, kako je ranije prenela agencija Beta, da sa 29 miliona finansira sam spomenik, ali izgleda da su odustali od toga”, piše “Prokuplje na dlanu”.

Neimenovani izvor portala kaže da je te taj novac već trebalo da bude uplaćen, ali da je onda rečeno “da je to obećao Tomislav Nikolić dok je bio predsednik”, a da Prokuplje ukoliko želi može samo da napravi spomenik.

Iz Opštine Prokuplje portal “Prokuplje na dlanu” nije uspeo da dobije potvrdu, ali ni demant, dok je Milica Erić iz Opštinskog veća za kulturu rekal da nema nikakvu informaciju o tome.

Projekat za Spomen park je uradio Milan Radovanović, a idejno rešenje samog spomenika je delo akademskog vajara Čedomira Ristića.

Zamenik predsednika opštine Miroljub Paunović izjavio je u avgustu prošle godine da je "do sada sve konkretizovano kako bi do 12. oktobra 2018. godine bio svečano otvoren spomen park u blizini Železničke stanice, na mestu odakle je Gvozdeni puk krenuo u rat i večnu slavu".

"Opština Prokuplje je u znak zahvalnosti junacima Drugog pešadijskog puka 'Knjaz Mihailo' , koji su 12. oktobra 1918. godine oslobodili Prokuplje, odlučila da izgradi spomen-obeležje i spomen-park", rekao je tada Paunović.

Osim toga, on je tada istakao da će povodom otvaranja spomen-parka, 12. oktobra biti održana centralna državna manifestacija na kojoj su prisustvo najavili predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo”, poznat pod nazivom Gvozdeni puk, bio je puk srpske vojske tokom ratova od 1912. do 1918. godine. U Drugom pešadijskom puku Moravske divizije prvog poziva bilo je najviše Jablaničana, Pustorečana i Topličana i Zaplanjaca.

Imao je garnizon u Nišu, a u ratu se mobilisao u Prokuplju gde se nalazila okružna pukovska komanda. Tokom rata pripadnici "Gvozdenog puka" bili su poznati po hrabrosti, čvrstini, visokom borbenom moralu, ali i velikim gubicima. U borbama s Bugarima, samo na grljenskim položajima, u jednom bataljonu puka od 15 oficira, koliko je krenulo u rat, preživela su tri, a od 1.500 vojnika primirje je dočekalo samo 200 boraca.

Za mesec dana neprekidnih borbi s Bugarima, izgubili su 33 oficira i 2.120 vojnika i podoficira.

Gvozdeni puk učestvovao je u svim poznatim bitkama u Prvom balkanskom ratu - Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj, dok su se u Drugom balkanskom ratu proslavili u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu Gvozdeni puk bio je na Ceru i to u samom centru bitke, na Tekerišu, a posebno su zabeležena njihova dela na Kolubari.

U čast drugog ratnog komandanta puka, pukovnika Milivoja Stojanovića, koji je lično je poveo puk u novi juriš i tada poginuo, Stanislav Binički je komponovao "Marš na Drinu".

Početkom 1915. puk je prebačen u Makedoniju, poslednji je napustio srpsku teritoriju i krenuo preko Albanije. Posle oporavka na Krfu ponovo su izašli na front 1916. godine, a posle proboja Solunskog fronta puk se posebno istakao u borbama za oslobođenje Niša, Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Svilajnca, do Grocke, gde je prebačen preko Dunava i potom preko Pančeva krenuo na Bečkerek, današnji Zrenjanin, pa Kikindu.

Sredinom decembra 1918. godine povučen je iz Vojvodine u Beograd.

Puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica, obezbeđujući Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva. Tek kada je formirana garda, puk je demobilisan.