Nemanjin put u Carigrad koji je promenio istoriju Srbije

"Boravak u velelepnom Konstantinonolju, gradu od više stotina hiljada stanovnika, sa raskošnim palatama, crkvama i spomenicima, mestu sa kojim se u to vreme nije mogao meriti nijedan drugi hrišćanski grad morao je ostaviti snažan utisak na čoveka iz slabo urbanizovanog balkanskog zaleđa.

Nemanja nije bio prvi član srpske vladarske porodice koji je bio u vizantijskoj prestonici - znamo da je u Carigradu kao talac boravio i župan Uroš II početkom 12. veka, a vrlo je verovatno da je bilo i drugih, nezabeleženih poseta. Međutim, na Stefana Nemanju je Carica gradova imala osobito snažan utisak, što se očituje u monumentalnim zadužbinama koje je nakon toga podigao. Nemanja je bolje od svojih prethodnika shvatio koliko se može naučiti od carstva sa milenijumskim tradicijama.

Napustivši jalovu politiku stalnih ustanaka protiv vizantijske vlasti koju su vodili njegovi prethodnici, on je put ka unutrašnjem i spoljnom napretku svoje države video u saradnji sa Carstvom i u preuzimanju vizantijskih modela. Od tog trenutka Srbija će, uprkos povremenim sukobima, biti čvrsto okrenuta ka Vizantiji", piše Milena Repajić u knjizi "Stefan Nemanja - utemeljenje dinastičkog legitimiteta", koja je deo nove edicije "Nemanjići - ljudi svog vremena".

Uz novi broj Nedeljnika od četvrtka 14. juna čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz edicije.

Autorka Milena Repajić kaže da je iz današnje perspektive teško objektivno posmatrati ličnosti koje su imale uticaj na istorijske tokove pre osam i više vekova.

"U međuvremenu se nataložilo toliko tradicija o Nemanjićima. Svako doba, i pod Osmanlijama, u vreme stvaranja nacionalne države, baš kao i današnje, ima svoj pogled i interpretaciju, kako Nemanjića i tako i onoga šta oni znače tom konkretnom društvu. Teško je izdvojiti se iz celokupne tradicije i doći do zaključka ko su i šta su Nemanjići zapravo bili. Otuda i naslov edicije 'Ljudi svog vremena'. Kao ljudi uvek gledamo prošlost iz svoje perpektive. To je konstantna borba da shvatimo sopstvenu perspektivu i da probamo iz nje da izađemo. Verovatno puna objektivnost ne može uvek da se postigne, ali jeste nešto čemu stremimo", rekla je Milena Repajić.

Ona je navela da su se autori trudili da posmatraju pomenuti period iz one perspektive iz koje su Nemanjiću posmatrali svoj svet.

"Naša istoriografija je nastala u 19. veku, to je vreme stvaranja nacionalnih država. Tada su nastali termini koji su prebacivani na srednjoevropsko doba. Nemanjići jesu deo srpske srednjovekovne prošlosti, ali način na koji su oni shvatali sebe, šta je to Srbija i šta su to Srbi, prilično se razlikuje od današnjeg.

Fokusirala sam se na koji način je sa svojim sinovima Stefanom i Savom, uspeo da u naredna dva veka, do izumiranja dinastije, nikome ko nije bio direktan potomak Stefana Nemanje nije palo na pamet da pokuša da zauzme vlast. Svi koji su se borili za vlast su bili direktni njegovi potomci, a i kasnije dinstije kao što su Hrebeljanovići, Brabnkovići, Kotromanići su se trudili da povezivanjem sa Nemanjićima dobiju svoj legitimitet. Ova knjiga između ostalog prikazuje kako je Nemanja to uspeo kroz programsku književnost, kroz način podizanja crkava i poruka koje je na taj način slao", rekla je Milena Repajić, koja je autorka još jedne knjige iz ove edicije, o kralju Milutinu koja će se uz Nedeljnik dobijati kao četvrta u ediciji 28. juna.

U novom Nedeljniku još:

- Poklon svim čitaocima: Novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku

- Veliki intervju Mire Furlan: Našim ljudima je izdaja uvek išla lako

- Analiza Zorana Panovića: Vučić i opozicija

- Istraživanje Gorana Nikolića: Koliko smo zaista bogati prirodnim resursima

- Uvodnik Veljka Lalića: A da malo pričamo o ženama, Asante?

- Specijal: Svetsko prvenstvo - Zašto je ovo poslednji Mundijal u našim životima

- Kolumna Aleksandra Apostolovskog: Šta Mladen Krstajić može da nauči od Branka Stankovića, Ace Obradovića i Miljana Miljanića

- Tribina o 1968: Raspad Jugoslavije počeo je studentskom pobunom

- Mediji i '68: Treniranje slobode

- Protesti koji su iznervirali vlast: Meni je isto, ja uvek sipam za hiljadu

- Kolumna Mihaila Medenice: Ovi protesti blokirali su čak i sve linije metroa

- In memoriam: Entoni Burden - Preživaj u miru, legendo

- Zašto načelnik Generalštaba Ljubiša Diković ne ide u penziju

- Odgovor Srpske akademije nauka i umetnosti na kritike u 12 tačaka

- Tramp i Kim: Rukovanje je bilo istorijsko. A dogovor?

- Vršnjačko nasilje i događaj koji je potresao Srbiju: A šta da je to bilo vaše dete?

- Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića: Erdogan, novi sultan kojem curi vreme

- Kolumna Ljiljane Smajlović: Kim i akcize

- Nedeljnik u Narodnom muzeju uoči otvaranja i šta o zaštiti baštine možemo da naučimo od Francuza

- Kolumna pisca Nikole Malovića

- Intervju: Laura Pergolici

- Intervju: Dubioza kolektiv