Zataškani skandal trese Nemačku - azil za 1.000 evra

Zbog toga je izbio ogroman skandal posebno jer je slučaj dugo zataškavan.

Kako prenosi Dojče vele, najmanje 1.176 osoba je dobilo azilantski status u Bremenu premda za to nisu ispunjavali nikakve uslove. Ili nisu imali dokumente, ili su lagali o svom poreklu, često im nisu uzimani ni otisci prstiju.

Zbog toga je izbio ogroman skandal posebno jer je slučaj dugo zataškavan.

U centru skandala stoji Ulrike B., sada već bivša šefica podružnice Saveznog ureda za migracije i izbeglice u gradu-pokrajini Bremen.

Državno tužilaštvo istražuje delovanje ove žene i njenu misterioznu vezu sa advokatom Irfanom C., koji je u većini slučajeva zastupao azilante. Insajderi tvrde da su njih dvoje bili u prisnim odnosima, često izlazili u restorane ili zajedno džogirali. Žovijalni odnos su primetili i zaposleni u Uredu u Bremenu koji tvrde da je Irfan C. često svraćao donoseći kolače za sve i lično preuzimao pozitivne odluke o zahtevima za azil njegovih klijenata.

Jedan Kurd je ispričao medijima da mu je Irfan C. pomogao da dobije azil preko Bremena za 1.000 evra isplaćenih na ruke. Nije poznato koliko je novca advokat na ovaj način protivpravno stekao niti da li su i koliko profitirali službenici iz Bremena.

No skandal tu ne prestaje. Prema pisanju "Špigla", centrala Saveznog ureda za migracije i izbeglice još 2014. je obaveštena o čudnovatoj praksi u Bremenu, gde je u jednom trenutku 90 odsto tražilaca azila prihvatano. Interni mejlovi do kojih je došao Špigl sugerišu da je i šefica Saveznog ureda Juta Kort u februaru prošle godine znala da je zloupotreba masovna, ali je odlučila da sve zabašuri.

Pre nego što je državno tužilaštvo pokrenulo istragu, Ulrike B. iz Bremena kažnjena je samo blagim smanjenjem plate, ali je ostala da radi u Uredu.

Sada se proverava 18.000 slučajeva iz Bremena, posebno oni u kojima je tražioce azila zastupao advokat Irfan C. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, inače šef bavarske CSU koja sa skepsom gleda na izbeglički talas, smenio je niz odgovornih i naložio da se ispita uzorak od 8.000 slučajeva širom Nemačke kako bi se utvrdilo da li je i drugde bilo zloupotreba.

Malo je reći da je slučaj Bremena došao kao kec na deset protivnicima doseljavanja koji od početka kritikuju izbegličku politiku Angele Merkel. "Većina Nemaca nema više poverenja u Savezni ured za migraciju i izbeglice. Mnogi imaju osećaj da je država izgubila kontrolu. Novi skandal jača taj utisak", piše "Noje osnabriker cajtung".

"Navodno su krcati autobusi tražilaca azila iz Severne Rajne-Vestfalije i Donje Saksonije stizali u Bremen jer se tamo do željenog azila dolazilo kao čarobnim štapićem", piše "Hesiše niderzeksiše algemajne". "Ako je to tačno, onda o doseljavanju ovde nisu odlučivali pravo i humanost nego krijumčari i pomagači čiji su motivi negde između zaslepljenosti i kriminala."

List se osvrće i na to što desničarski AfD kao i liberalni FDP traže anketni odbor u Bundestagu koji bi ispitao i političku odgovornost za izbeglički talas. Njima nedostaje nekoliko glasova – za pokretanje odbora treba da glasa četvrtina poslanika – a Zeleni za sada odbijaju da im pruže podršku tvrdeći da eventualni anketni odbor ne treba koristiti za političke govorancije već samo za ispitivanje skandala u Saveznom uredu za migracije i izbeglice.

"Čudnovato je da zlatno pravo opozicije, ono na razjašnjenje, traže samo dve partije. Jer anketni odbor sa širokim nadležnostima da ispita pravo, shvatanje prava i kršenje prava tokom migrantske krize u Nemačkoj bio bi verovatno najvažniji prilog društvenom miru", piše list iz Kasela.

Levo-liberalni "Frankfurter rundšau" piše da je "suludo govoriti o tome da je ceo sistem zakazao. Sada je na istražiteljima da razotkriju šta se zbivalo u Bremenu. Do sada ima mnogo indicija da je službenica iz pogrešno shvaćenih humanitarnih motiva protivpravno pomagala ljudima da dobiju azil", piše list i dodaje da spore reakcije iz vrha Saveznog ureda govore da tamo "kritika nije poželjna, a transparentnost nije važna".

Berlinski "Tagescajtung" piše da se ne radi o bilo kakvom skandalu već o takvom koji vraća debatu o azilu godinama unazad. "Tako je Noje cirher cajtung dospeo do histeričnog naslova da je Savezni ured 'Najopasnija institucija Nemačke'. Ako već hoćemo da rabimo izraz 'opasno', onda ovako: Savezni ured je ona institucija čiji su kiksevi najopasniji za društveni mir. I ne radi se samo o tome što su kroz vrata bremenske službe mogli da prođu i podržavaoci Islamske države i kriminalci. Izbeglička kriza je možda prošla, ali resantimani koje je probudila nisu."