Veliko istraživanje: Kada nam je bilo najbolje?

Da li je ovo najbolji trenutak da budete živi? Sudeći po mnoštvu indikatora, koji su po sebi trijumfalistička odbrana naučne racionalnosti, to se čini nesumnjivim. Podaci koji se odnose na stanje zdravlja i dugovečnosti, bogatstva, rasta potrošenih kalorija, opadanja nasilja, zaista ukazuju da život postaje progresivno bolji za većinu ljudi na Plavoj planeti, piše u istraživanju za novi broj Nedeljnik ekonomista Goran Nikolić.

On navodi da "sve što se danas napravi, ekstrahuje, gaji, projektuje, sagradi, inženjerski osmisli, transportuje, vrši manje od trećine radne snage u razvijenim zemljama".

"Ostali provode svoje vreme planirajući šta da se radi, odlučujući gde da se instaliraju stvari koje su već napravljene, obavljajući lične usluge, pričajući jedni sa drugima, prateći ono što se radi (tako da možemo da shvatimo šta treba da bude urađeno). Situacija u Srbiji nešto je drugačija, ali je činjenica da i naša populacija sa relativno malim brojem radnika uspeva da stvori takav obim dobara i usluga koji nas definitivno ne čini gladnim niti žednim. Štaviše, potrošnja ogromne većine dobara i usluga, posebno u lakoj industriji i industriji zabave nikada nije bila veća (činjenica je da je to na štetu teške industrije koja je 1990-ih devastirana)", navodi Nikolić u istraživanju o ekonomiji i sreći.

Nikolić navodi i sledeće podatke: dovoljno je organskog ugljenika radi stvaranja kalorija; dovoljno je vitamina i drugih hranljivih sastojaka da naše zdravlje čine stabilnim, dovoljno je skloništa da nas održi suvim; dovoljno odeće da nas ugreje; dovoljno kapitala da nas drži, barem potencijalno, produktivnim; i dovoljno zabave za nas spreči da nam bude dosadno. I sve se to proizvodi u proseku za manje od dva sata dnevno rada van kuće.

"Uprkos očiglednoj sposobnosti da se proizvodi mnogo više nego što nam je potrebno (npr. u srpskom agraru je nivo proizvodnje nepromenjen u poslednje tri i po decenije, dok je broj angažovanih radnika opao oko tri puta, na ispod 9% ukupne populacije, i to sa 'pomažućim članovima' domaćinstva), ne čini se da su ljudi zadovoljni postignutim. Podatak da prosečna žena u Srbiji, ili bilo kojoj zemlji Zapada, ima više pari obuće nego sve njene pretkinje skupa, počevši od majke, pa preko babe, prababe i do 'naučne Eve' (koja je živela pre oko 200.000 godina), svakako je impresivan, ali taj fakat teško da čini naše supruge, devojke i majke manje anksioznim...", piše Nikolić.

Veliko istraživanje ekonomiste Gorana Nikolića možete da čitate u novom broju magazina Nedeljnik koji je na kioscima od 17. maja.

U novom broju Nedeljnika čitajte još:

- Zašto vladika Grigorije odlazi iz Hercegovine

- Istraživanje Gorana Nikolića: Kada nam je bilo najbolje

- Esej Muharema Bazdulja: Kad je Peti Smit srela Teslu u Njujorku

- Uvodnik Veljka Lalića: Man United

- Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića: Iran bez nuklearnog sporazuma

- Neredi na Bliskom istoku i 70 godina Izraela

- Autorski tekst protojereja Velibora Džomića: Odgovor Aleksandru Vučiću o pitanju Kosova i Metohije

- Kraj ekskluzivnog feljtona Darka Hudelista o Meštrovićevom mauzoleju Njegošu na Lovćenu

- Kolumna Ljiljane Smajlović: Nepristojna ponuda

- Razgovori s akademicima: Teodor Atanacković

- Evrovizija i politika, novi krug

- Pismo mlađoj sebi: Marina Maljković

- Ekonomska analiza Miše Brkića: Ratovi kafe

- Analiza Zorana Panovića: Začkoljice srpskog antifašizma

- Kolumna Aleksandra Apostolovskog: Saša Ilić, poslednji tata srpskog fudbala

- Psihologija: Zašto je nekad u redu biti pomalo agresivan

- Medenizmi: Pismeni zadatak iz novog srpskog jezika
- Feljton Čedomira Antića: Istorija 21. veka

- Intervju: Ju Nesbe, popularni norveški autor i prošle nedelje gost Beograda, o skandinavskom kriminalu i humoru, fudbalu i Srbiji
- Ekskluzivna kolumna pisca Fredrika Bakmana

- Kolumna pisca Nikole Malovića

- Intervju: Ateist rep

- Intervju: Bojana Vunturišević