Zauvek proterano "tursko groblje"

Rukovodstvo Vojnog muzeja u Beogradu izvršilo "patriotsku obavezu", nekoliko dana nakon "slavne" pobede u borbi protiv beogradske i niške džamije

Nedavna provala nacionalističkih strasti usmerenih protiv islamske zajednice u Srbiji kada su, u odmazdi zbog paljenja pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu, mlade patriote odnele "slavnu" pobedu u borbi protiv beogradske i niške džamije - pregazila je još nekoliko jedinstvenih spomenika kulture, saznaje Danas. Razmrskavanje šehitskih nišana iz 15. i 16. veka, autentične i retke vrste nadgrobnih spomenika sa balkanskih prostora, nastalih po uzoru na stećke, nisu snimale televizijske kamere, niti se oko njih vodila živa ali neravnopravna bitka sa omanjim policijskim odredom. Nije bilo ni pijanih huligana, ni viđenijih branitelja srpskih nacionalnih interesa. Ovu "patriotsku obavezu" ispunio je, tvrde obavešteni izvori, izvesni pukovnik Dragan Nikolić - načelnik muzejskog odeljenja Vojnog muzeja u Beogradu, u čijem se posedu šehitski nišani nalaze od 1960. godine kada su dopremljeni na Kalemegdan iz Bosne i Hercegovine za potrebe nove tematske postavke.

"Nekoliko dana nakon što je zapaljena beogradska Bajrakli džamija, rukovodstvo Vojnog muzeja u Beogradu - preciznije, načelnik muzeološkog odeljenja pukovnik Dragan Nikolić, uz odobrenje načelnika, odnosno direktora Vojnog muzeja, pukovnika Srboljuba Miletića - na vandalski način je uklonilo i uništilo dva šehitska nišana iz 15. i 16. veka. Naime, tog dana pukovnik Nikolić je, sa dva radnika, maljevima potpuno uništio, smrvio nišan iz sela Borije i njegovim ostacima zatrpao rupe koje su ostale nakon vađenja nišana. Drugi nišan sa turbanom iz sela Popovića, bio je masivniji i teži za razbijanje pa je - prilično oštećen - sakriven ispod rastinja iza zgrade Vojnog muzeja", tvrdi Danasov izvor koji insistira na anonimnosti, uz napomenu da je ovoj akciji svedočilo i nekoliko zaposlenih u Vojnom muzeju. Uveren da je Muzej izgrađen na turskom groblju pukovnik Nikolić se, prema navodima Danasovog izvora, zauvek obračunao sa spomenicima koji se već 44 godine nalaze u eksterijeru Vojnog muzeja na Kalemegdanu.

U komade je pretvoren nišan iz sela Borije na putu Kalinovik - Foča, nadgrobni spomenik sa početka 16. veka ukrašen motivima vojne opreme i islamskih verskih obeležja, piramidalnog vrha, visine 150 centimetara. Nišan iz 15. veka (selo Popovići kod Dobrog Polja) prošao je nešto bolje, zahvaljujući svojoj masivnosti. Oblika četvorostrane prizme sa ukrašenim turbanom na vrhu, stećak visok više od dva metra nosi plastične motive konja, zastave, i ruke koja drži sablju. Teško je oštećen i odbačen u rastinje iza Muzeja.

Osnovan Ukazom kneza Milana Obrenovića 22. avgusta 1878. godine na predlog ministra vojnog pukovnika Save Grujića, Vojni muzej u Beogradu danas poseduje više od 30.000 predmeta sistematizovanih u 12 zbirki, kao i specijalnu biblioteku sa fondom od 15.000 naslova iz oblasti istorije, istorije umetnosti, arheologije, muzeologije, i drugih srodnih grana nauke. Zbirke muzeja uglavnom se čuvaju u depoima zgrade na Kalemegdanu - čije se stanje bez dileme može opisati kao katastrofalno. Iz vlažnih i neuslovnih prostorija sredinom februara neki eksponati su izvučeni za izložbu u spomen Prvog srpskog ustanka, a među njima su i nož čučuk-Stane, oružje Hajduk Veljka, sablja Ilije Birčanina... Vojni muzej, recimo, poseduje i desetak slika Uroša Predića, jedinstvene primerke lovačkog oružja iz 16. veka, prvi puškomitraljez italijanske izrade, kao i izvanrednu zbirku arheoloških predmeta. Na žalost, "matična ustanova" Vojnog muzeja u Beogradu je Uprava za moral Vojske SCG, što drugim rečima znači da njegov rad ne podleže nikakvom stručnom nadzoru. Štaviše, njegovi "načelnici" decenijama se doslovno regrutuju iz redova vojske i po pravilu im je, tvrde upućeni, imenovanje na tu funkciju ujedno i prva poseta nekom muzeju. "Pod naletom ‘kulturnog entuzijazma’ ti ljudi kreću u velike ‘poduhvate’ čiji je epilog svaki put sve tragičniji po ovaj muzej i njegove fondove", navodi izvor Danasa. "Tako, primera radi, Vojni muzej je jedini muzej u nas gde postoji rashodovanje muzejskih predmeta. Manjak u pojedinim zbirkama fonda, nastao pod nerazjašnjenim okolnostima, umesto da bude predmet krivičnog procesa, otpisuje se na teret države".

Stručne poslove u Vojnom muzeju obavlja nekoliko kustosa čiji je manevarski prostor sužen "višim interesima". Svako ko bi se pobunio zbog neadekvatnog transporta odela u kom je ubijen Aleksandar Karađorđević, na primer, ili uništavanja deset amfora iz perioda od 2. do 4. veka, cepanja vrednih slika, nepovratnih pozajmica iz fondova za dekorisanje vojnih proslava (među kojima ima i predmeta nulte kategorije) - dobio bi "ukor pred isključenje", a kako tvrdi Danasov izvor, kustos koji je predložio rekonstrukciju i osavremenjivanje stalne postavke (nepromenjena od 1960) prekomandovan je po kratkom postupku i već godinama se tuži sa upravom Muzeja.

"Dva uništena šehitska nišana su jedinstveni primerci ove vrste islamskih spomenika i takvih primeraka danas više nema ni u Bosni", tvrdi Danasov izvor. "Koliko su ovi nišani bili značajni svedoči i podatak da je predsedništvo BIH u ime Zemaljskog muzeja u Sarajevu potraživalo ove spomenike za potrebe Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, ali ih tadašnje rukovodstvo Vojnog muzeja nije ustupilo upravo iz razloga njihove velike kulturne vrednosti". Prema navodima Danasovih izvora, Prvoslav Davinić viđen za budućeg ministra odbrane, prošlog četvrtka posetio je i posebno pohvalio Vojni muzej na Kalemegdanu. Sva je prilika da nije stigao da pogleda razrušene spomenike iz 15. veka, depoe u kazamatima sa artefaktima iz prvih vekova nove ere nabacanim na gomilu, pa čak ni ogromne tenkove i topove u eksterijeru koji služe kao javni toaleti.