Nemački mediji o Merkelovoj, Kosovu, Štraheu, "Miloševiću"

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, u vezi sa mogućim prijemom Srbije u EU, opomenula da je potrebno naći brzo rešenje kosovskog pitanja, prenosi Dojče vele.

Na sastanku sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u Berlinu, govorilo se i o “pravnom ugovornom rešenju“ odnosa između Beograda i Prištine “tokom narednih godina“, kao što je to Merkelova rekla na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Vučićem, piše internet-portal dnevnika Velt.

“Ali, ona neće da Srbiji podnese konkretne predloge kada je reč o pitanju priznanja Kosova, rekla je“, kako prenosi agencija Rojters, objašnjavajući da “Srbija, koja već vodi pristupne pregovore sa EU, još nije priznala nezavisnost Kosova. No, EU neće da prima nove članove koji još imaju otvorene teritorijalne konflikte sa susedima. U Srbiji je priznanje Kosova vrlo sporno. To nije učinilo ni svih 27 država Evropske unije. Vučić je pohvalio odnose sa Nemačkom s obzirom na snažno rastući trgovinski volumen koji sada iznosi više od četiri milijarde evra godišnje. Rekao je da bi za dve godine taj broj trebalo da se poveća na šest milijardi.“

Za razliku od Vučićeve posete Berlinu, neke nemačke medije su mnogo više zanimali putovanje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera po Balkanu i odnosi austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea sa Srbijom.

O prvoj temi piše Frankfurter rundšau: “Ove nedelje je prvi put posle dugog vremena u Briselu nastavljen i dijalog između Srbije i Kosova. Junker je u Beogradu naglasio da EU ne želi da uvozi bilateralne zađevice, kao i da je sada na Beogradu i Prištini da odrede karakter svog budućeg bilateralnog i pravno obavezujuće sporazuma.“

“Srbija hoće da u pregovorima učestvuje i Rusija, što bi imalo smisla, da bi Rusija – koja trenutno drži veto na članstvo Kosova u UN – može da dâ zeleno svetlo. Ne zna se, međutim, šta bi mogla da bude cena za to. One snage u Srbiji koje su pod jakim ruskim uticajem – kao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić – hoće podelu Kosova na “srpski“ i “albanski“ deo. Dačić je to čak nazvao “jedinim realnim dugoročnim rešenjem“. Izgleda da ni Vučiću ta ideja nije strana.“

“No, podela države Kosova, koje se 2008. proglasio nezavisnim, ne bi bila u suprotnosti sa kosovskim Ustavom, već i sa svim političkim nastojanjima Zapada u poslednjih 25 godina da Balkanske države ne budu uređene duž etničkih kriterijuma.“

“Na etničku kartu u vezi sa Kosovom na kontraproduktivan način stalno igra i albanski premijer Edi Rama. Prilikom svoje posete Prištini povodom desete godišnjice nezavisnosti Kosova, Rama je nedavno predložio da Albanija i Kosovo dobiju zajedničkog predsednika – kao znak nacionalnog jedinstva i zajedničke nacionalne bezbednosne politike. Takve Ramine primedbe stvaraju u regionu strah da bi mogla biti stvorena velika Albanija“.

“Promena granica bi svakako bila signal separatistima u Bosni i Hercegovini koji ionako traže svoje šanse. Tek ove nedelje je u bosanskoj Republici Srpskoj odlučeno da se uvede isti nastavni program koji važi i u školama u Srbiji. Cilj je “sinhronizacija nacionalnih tema“ – jezika, istorije, geografije. Aktuelno nacionalistički orijentisano vođstvo republike Srpske hoće – kao i u ratu (1992-1995) – otcepljenje od Bosne i Hercegovine i delom čak i spajanje sa Srbijom.“

A nedeljnik Cajt je objavio članak o austrijskom vicekancelaru Hajnc-Kristijanu Štraheu (FPO), tačnije, tumači “oduševljenje te stranke Srbijom“ konstatujući da je ono došlo “neočekivano“, jer: “Pripadnici nemačke nacije u Austriji su od 19. veka kultivisali duboku netrpeljivost prema Srbiji, a Jerg Hajder je 1998. pozivao na vojni udar protiv beogradskog režima zbog njegovog postupanja na Kosovu.“

“Hajderov naslednik Štrahe je promenio liniju. U februaru 2007, prilikom jednog prijema u srpskoj ambasadi u Beču, on je javno kritikovao nastojanja Kosova da se otcepi od Srbije. Tri meseca kasnije, okarakterisao je Kosovo kao drevno srpsko područje i počeo da na lošem srpskom izgovara rečenicu tipičnu za Slobodana Miloševića: Kosovo je srce Srbije. Gotovo u isto vreme, počela je naklonost FPO prema Vladimiru Putinu.“