"Treba izbaciti iz škole đake koji sarađuju s dilerima"

"Moraju se pooštriti kazne za roditelje, oni brinu o deci, oni moraju znati šta se dešava. Oni koji prodaju drogu u blizini škola su na meti policije, koja mora pojačati prisustvo. S druge strane, ti dileri imaju svoje saveznike među đacima, koji onda nemaju status učenika, jer je to maloletnički kriminal i treba ih izbaciti iz škole", rekao je Šarčević.

Govoreći o vršnjačkom nasilju u školama, Šarčević u intervjuu za Kurir napominje da to "nije počelo juče", već je ranije bilo više prikriveno. "Mi smo promenili stvari, više ne može da se prikriva, zbog toga je sada vidljivije u kom obimu je prisutno vršnjačko nasilje", navodi Šarčević.

On napominje da je formirana međuministarska grupa i da su određeni jasni protokoli postupanja. Ipak, ističe, samo Ministarstvo prosvete ne može rešiti problem. "Moraju biti uključeni Ministarstvo rada, MUP, pravosuđe, ali i mnogi drugi. Sistemskim zakonom pooštrili smo kazne za roditelje koji sada moraju vidljivo uzeti veću ulogu u vaspitanju svoje dece. Sad radimo mnogo na prevenciji. Ona podrazumeva i promenu strategije, koja je usvojena, ali na cijoj realizaciji nije radjeno. Ali prevencija podrazumeva i medijsku kampanju, promociju pravih vrednosti", rekao je Šarčević.

Na konstataciju da je u Srbiji već dugo prisutan problem niskih plata nastavnika i profesora, Šarčević ukazuje da to nije slučaj samo u Srbiji, te navodi da se niko nije radom u prosveti obogatio, "ni u Evropi ni u svetu".

"Imate veoma malo izuzetaka, poput skandinavskih zemalja, Južne Koreje. U Srbiji, ako neko nije primetio, plate se već dva puta koriguju za godinu dana, za šest, pa za 10 odsto. Najavljuje se novo povećanje do kraja godine i nadam se da će krajem ove i 2019. boljitak biti vidljiv", navodi ministar.

Osvrnuo se i na uvođenje elektronskih dnevnika kojima su, kako kaže, zadovoljni i roditelji i nastavnici. "Vreme koje nastavnici provode u administraciji je prepolovljeno. Roditelji su informisani o svemu, i to vrlo brzo, tako da manipulacija nema. Izostanci učenika su drastično smanjeni, prijave na ocenjivanje takodje i to je prva faza E-dnevnika", navodi on. Mnogo važnija faza, dodaje, biće analitika.

"Planirali smo da tokom ove godine 200 škola uvedemo u sistem elektronskog dnevnika, toliko smo obezbedili sredstava, jer je to skup proces koji podrazumeva opremanje škola i obuku nastavnika. Prijavilo se još 500 škola, što je ukupno 700, od 1.751 škole, koliko ih imamo", rekao je Šarčević.

Napominje da je veoma zadovoljan i kako se realizuje program dualnog obrazovanja kojim je, kako navodi, obuhvaćeno osam odsto srednjoškolaca u 19 obrazovnih profila. "Za narednu školsku godinu planiramo još 14 novih profila", poručio je Šarčević.