"Prlić": Udruženi zločinački poduhvat, učestvovao i Tuđman

Reč je o pravosnažnoj presudi šestorici Hrvata za ratne zločine u slučaju oko tzv. "Herceg-Bosne" i njenog premijera Jadranka Prlića.

Tribunal je potvrdio i nalaz iz prvostepene presude da je u udruženom zločinačkom poduhvatu progona bosanskih Musilmana, zajedno s osuđenima, učestvovao i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Osim njega, učesnici su bili i ministar odbrane Gojko Šušak i načelnik Generalštava Hrvatske Vojske Janko Bobetko. Odbacujući žalbu na taj nalaz, predsedavajući sudija Karmel Ađijus rekao je da odbrana nije dokazala da je "raspravno veće pogrešilo".

Time je stavljena tačka na rad Haškog tribunala, koji je završio svoje postojanje presudom, na koju je senku bacila drama prilikom samog izricanja.

Jadranku Prliću je potvrđena kazna od 25 godina, a ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću od 20, dok je čitanje presude prekinuto nakon što je načelniku generalštaba HVO Slobodanu Praljku potvrđena presuda na 20 godina, kada je on popio otrov.

Nakon duge pazue, suđenje je nastavljeno u drugoj sunici nešto nakon 14 časova, a Tribunal se prema pisanju hrvatskih medija "ponašao kao da se ništa nije dogodilo".

Oko 14.40 mediji su preneli da je Praljak preminuo.

Milivoju Petkoviću tada je izrečena kazna zatvora od 20 godina, komandantu policije HVO Valentinu Ćoriću 16 godina, a predsedniku komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislavu Pušiću 10 godina.

Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je prethodno žalbu optuženih i potvrdilo zaključak da je udruženi zločinački poduhvat "uspostavio Franjo Tuđman i druge političke vođe sa ciljem uspostavljanja entiteta u skladu sa starim granicama Hrvatske".

Žalbeno veće utvrdilo je da je tenk HVO pucao u Stari most u Mostaru, "što je dovelo do izolacije ljudi i imao veliki psihički udar na njih". Međutim, utvrđeno je da je Stari most u tom gradu bio vojni cilj i da njegovo rušenje nije bilo zločin.

Sudija Ađijus je na početku čitanja presude naveo da je reč o kompleksnom i poslednjem slučaju haškog suda. Nakon toga opisao je detalje optužnice i zločina zbog kojih se sudi šestorici Hrvata.

Žalbeno veće delimično je usvojilo žalbu Ćorića i ukinulo osude u vezi s njegovom odgovornošću u svojstvu ministra spoljnih poslova. Osim toga, odbijen je zaključak da je udruženi zločinački poduhvat postojao samo tamo gde su se vodile borbe.

“Kršenje Ženevske konvencije može se primeniti na celom području Bosne i Hercegovine”, rekao je sudija.

U Mostaru su u sredu ujutru uoči izricanja presude osvanuli plakati na kojima piše: "Ima Veleža, ima Starog mosta, nestale su ustaše k'o i Herceg Bosna".

Prvostepeno na 111 godina zatvora

Prvostepenom presudom, izrečenom 2013. godine, Tribunal je Prliću, ratnom premijeru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB), izrekao zatvorsku kaznu od 25 godina.

Ministar odbrane HRHB Bruno Stojić, načelnik Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) Slobodan Praljak i zamenik komandanta HVO Milivoj Petković tada su nepravosnažno kažnjeni sa po 20 godina zatvora.

Komandant Vojne policije HVO Valentin Ćorić tada je osuđen na 16 godina zatvora, a predsednik komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Svi osuđeni, ali i Tužilaštvo na prvostepenu presudu su uložili žalbe.

Prvostepenom presudom, Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. Nepravosnažnom presudom je bilo utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta - HRHB - po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".

Tužioci su to nazvali uspostavljanjem "velike Hrvatske".

Tribunal je presudio da je u osmišljavanju tog zločinačkog poduhvata učestvovao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a da ga je u BiH ostvarivala, pored Hrvatskog veća odbrane - oružane formacije bosanskih Hrvata - i vojska Republike Hrvatske.

Kao učesnici u zločinačkom poduhvatu, pored Tuđmana i optuženih, u presudi su navedeni i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i načelnik Generalštaba HV Janko Bobetko koji su "koordinisali delovanje" sa optuženima.

Nepravosnažna presuda Prliću i drugima najduža je u istoriji Tribunala i ima 2.620 stranica. Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu.

Suđenje Prliću i saoptuženima počelo je u Hagu 26. aprila 2006, a završne reči održane su od 7. februara do 2. marta 2011. Tokom 465 radnih dana, tužioci su pred sud izveli 249 svedoka, a odbrana 56 svedoka. Prvostepenu presudu Tribunal im je izrekao 29. marta 2013. Rasprava o žalbama optuženih i tužilaca na prvostepenu presudu završena je 28. marta ove godine.