"Sve što je Nedić radio bilo direktno podsticanje na rat"

On je naveo da su Nedićeve izjave, stavovi i sve što je radio značili direktno podsticanje na rat, a njegov rečnik je bio antisemitski.

Ristović, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je u postupku pravne rehabilitacije u Višem sudu da je Nedić ostao lojalan nemačkoj ideologiji do samog kraja rata.

"On je postavljen na čelo srpske vlade od nemačke vojno-okupacione uprave i direktno je odgovarao nemačkim okupacionim vlastima", posvedočio je Ristović navodeći da je 2. septembra 1941. godine Nedić komandantu vojne uprave Bensleru dao izjavu o potpunoj lojalnosti, o čemu svedoči dokument iz arhiva nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Kako je naveo, ta lojalnost podrazumevala je da će najoštrije postupiti protiv Jevreja, slobodnih zidara, da se pokrene postupak protiv svih koji su doveli do 27. marta.

"Nedić je 9. septembra 1941. godine na sastanku sa Dimitrijem Ljotićem i nemačkim agentom Rudolfom Trojem izneo stav o rešenju jevrejskog pitanja: Napolje s njima. Sve dokle jedan Jevrejin bude u zemlji i dok može da govori sa Srbima ili dok ga Srbi mogu žaliti, sve dotle nema mira u zemlji", naveo je Ristović.

Kako je naveo profesor, Nedić je naredio hapšenje sumnjivih oficira koji su se skrivali jer nisu želeli da uđu u srpsku državnu stražu.

"Prva grupa od oko 100 oificira je uhapšena i poslata u nemačke logore. Milan Nedić je u junu 1942. godine poslao pismo Baderu sa zahtevom da se izdvoje jevrejski oficiri od ostalih kako bi se izbegla jevrejsko-boljševička propaganda. To je bio jedinstven slučaj da je tako nešto traženo", rekao je Ristović.

Prema rečima Ristovića, Bader je pitao Nedića da li je spreman da prihvati "masovne egzekucije", na šta je on odgovorio potvrdno, a kada ga je pitao da li je srpska vlada spremna da sama vrši odmazde i streljanja protivnika Nedić je izneo stav da za zločine protiv srpske vlade ona sama treba da propisuje i izvršava kazne i da sama bira lica koja će biti streljana.

Nedić je smatrao da streljanja ne bi trebalo da budu pojedinačna već grupna, zbog većeg efekta, kazao je Ristović.

"Njegova lojalnost je bila apsolutna do samog kraja. On je verovao da Srbija treba da postane deo novog poretka koji gradi Treći rajh. Verovao je u ispravnost svoje politike i verovao da će Srbija postati deo nemačke nove Evrope", kazao je Ristović.

Prema mišljenju svedoka, Nedić nije mogao da ne zna šta se dešava u logoru Banjica, niti je bilo šta uradio da pomogne nekom ko se nalazi tamo. A bilo je ljudi koji su preživeli zahvaljujući intervencijama, otplaćivanju.

U novembru 1944. godine, prema rečima Ristovića, Nedić je izneo stav da je Nemačka najprirodniji naslon Srbije i da se ne sme odustati, iako je u to vreme ishod rata već bio poznat.

Svedoka će u nastavku procesa koji je zakazan za 22. januar ispitivati punomoćnik predlagača.

Postupak rehabilitacije počeo je 7. decembra 2015, sedam godina pošto su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Početak procesa rehabilitacije izazvao je velike polemike u javnosti zbog oprečnih mišljenja o njegovoj ulozi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Protivnici tvrde da bi se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavila na stranu poraženih u ratu i obavila reviziju istorije, dok drugi smatraju da je Nedića ubio komunistički režim i da je bez sudske odluke proglašen za kvislinga i ratnog zločinca.

Nedić je bio predsednik srpske vlade u periodu okupacije.

Zemlju je napustio krajem 1945, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju.

Nije mu suđeno, jer je 4. februara 1946. izvršio samoubistvo skočivši sa prozora istražnog zatvora.