Šta Beogradu sprema novi Berlin?

Njegova vlast moraće da pređe sa reči na dela, smatra Dragoslav Dedović.

Da bismo znali kakav će odnos uspostaviti nova nemačka vlada – koja nije ni u nacrtu – i stara vladajuća ekipa sa Vučićem koji je nadležan za sve, Brnabićevom, koja o tome nema mišljenje, i Dačićem, koji zna kako se svađa sa komšijama – moramo kratko opisati dosadašnje stanje.

Sa dosadašnjeg stanovišta, beogradska postčetničko-postsocijalistička elita je veoma korisna. Vučić garantuje tri stvari: Srbija kao hodnik prema bliskoistočnom paklu neće propuštati izbeglice.

Vučić će uključivati tvrdonacionalni žmigavac, ali će voziti pravo prema Uniji bez kalašnjikova na kolenima. Treće, garantovaće nisku cenu rada za nemački i svaki drugi kapital u skladu sa svojom neoliberalnom idejom priključivanja malog, uništenog sistema na veliki nadmoćni ekonomski prostor.

Dokle god Beograd bude na takvom kursu neće biti konflikta sa Berlinom.

Naime, Angela Merkel ne voli dramu. A ona će ostati režiser odnosa. Mogući liberalni šef nemačke diplomatije Kristijan Lindner jeste, doduše, u predizbornoj kampanji spomenuo potrebu normalizacije odnosa sa Rusijom. On je time samo naglasio poznatu ulogu svoje stranke kao servisa krupnog kapitala. A njemu ne odgovara ekonomski rat sa Moskvom. Ali neka se rusofilna srpska duša ne poraduje prerano. I Tramp je proglašen Srbinom, pa ga je mašinerija preusmerila na konfrotativni kurs.

Berlin nerado menja svoju spoljnu politiku, naročito pod Merkelovom, pa to neće promeniti ni rekonfiguracija njenog kabineta. Nešto će se ipak promeniti. Na unutrašnjem planu se u Nemačkoj očekuje skretanje ukupne politike udesno. Uspeh nacionalističko-konzervativnih parola, kombinovanih sa ekstremnim desničarenjem Alternative za Nemačku pokazao je da su na desnom krilu demohrišćana političke trupe dezorijentisane i slabe.

Jačanje desnih elemenata u novoj vladi, predvođenih bavarskim premijerom Zehoferom, doneće najverovatnije nešto tvrđe stavove i u Briselu. U paketu će biti i nešto sitničavije pretresanje poglavlja, ali i rezolutniji stav o Kosovu, koje je za Berlin nedvosmisleno samostalna država, a za Beograd nije.

Tako će se iza iste retorike o pravnoj državi, slobodnim medijima i reformama, te normalizaciji odnosa sa Kosovom kriti više zahtevnosti. Teško da će iko u Beogradu sebi i dalje moći da priušti savamalske gafove, a da to ovaj put ne naiđe na otvorenu kritiku, koja se do sada čula iza diplomatski pritvorenih vrata.

No, pre toga Angelu Merkel čeka komplikovan zadatak. Pre nego što Beograd dođe na red, ona do božićnih praznika mora da formira vladu u kojoj će zajedno biti levoliberalni zeleni, desničarski nastrojeni i gubicima isfrustrirani bavarski konzervativci i ambiciozni liberali.

Kako god, vreme Vučićevog pozivanja na prijateljstvo sa Berlinom može se kraće vreme neobavezno nastaviti. Potom će vlast morati da pređe sa reči na dela.