Sve ozbiljnija krivična dela počine deca

Najviše maloletnih delinkvenata živi u Beogradu, zatim u Novom Sadu, Subotici i Kikindi.

Među počiniocima dominiraju dečaci iz siromašnih porodica i marginalizovanih društvenih grupa.

Mlađi od 14 godina, koji nisu krivično odgovorni, godišnje počine od 1000 do 1500 krivičnih dela. Za stručnjake, broj dela maloletnika nije veći nego što ih je bilo prethodnih godina, ali je priroda krivičnih dela drastično ozbiljnija.

"Ti slučajevi koji izađu u javnost u stvari skrenu pažnju na decu od devet do 14 godina, koji su suštinski krivično neodgovorni, tako da vi negde kao sistem niste baš u poziciji da nešto naročito možete da uradite, odnosno ne možete da ih izmestite iz društva i sredine. Mi kao ustanova radimo jedan ozbiljan program već 13 godina, koji je namenjen toj kategoriji dece koja nisu krivično odgovorna a vrše krivična dela", kaže Dragan Rolović, direktor Doma "Vasa Stajić".

Plan je počeo da se sprovodi 2004. godine i do sada je sa ulice sklonjeno 240 dečaka. Ovi dečaci više se nisu pojavili kao izvršioci krivičnih dela ili neko ko živi i radi na ulici. S druge strane, pitanje koje se stalno postavlja - ko je odgovoran za to što dete radi i živi na ulici - sistem ili porodica?

"Kada dođe dete do ustanove i sistema, taj problem je mnogo usložnjen, porodica je ta koja prva treba da reaguje jer nažalost deca sa kojom mi dolazimo u kontakt i koja dolaze kod nas na resocijalizaciju uglavnom dolaze iz disfunkcionalnih i nekompletnih porodica", dodaje on.

U trci za boljom egzistencijom i boljim sutra modernim porodicama ostaje premalo vremena da se bave svojom decom i možda simptome delinkventnog ponašanja ne prepoznaju na vreme.

"Znači negde da dete vrlo upadljivo po pitanju ponašanja, da burno reaguje ako nije zadovoljena potreba i to je jako važno ako se uoči na najranijem uzrastu da dete teže uspostavlja empatiju, saosećanje u smislu da teže razume ako je drug ili drugarica povređen, tužan, ako se loše oseća sa jedne strane, a sa druge strane postoji ta situacija gde dete povredi drugo dete i onda nema razumevanj a nema osećanje krivice, griže savesti", navodi Vukašin Čobeljić, dečji psihijatar.

Porodice najčešće postavljaju model ponašanja. Ima roditelja koji zanemaruju svoju decu, ali i onih koji ih koriste za izvršavanje krivičnih dela.
Ponekad i nesuglasice, svađe i loši odnosi u porodici mogu da se odraze na delinkventno ponašanje deteta, a nekada dete povuče i loša vršnjačka grupa.