Milović o ubistvu Ćuruvije: Dva zahteva Dušana Mihajlovića

On je rekao da tokom istrage o ubistvu Ćuruvije nije trpeo ničije pritiske, niti mu je prećeno, a da je samo u dva slučaja došlo do kako je rekao "polupritisaka".

Milović je rekao i da je, pošto je posle saslušanja pušten Miroslav Kurak (optužen za ubistvo Ćuruvije) obavešten da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović tražio da se ponovo uhapsi.

"Zahtevao je potom i da se po novinama piše da smo rešili slučaj i da su Luka Pejović i Predrag Jocić ubili Ćuruviju, što smo odbili", rekao je Milović.

On je naveo i da su se Pejović i Jocić žalili suprugama i članovima porodice da ih neko lažno označava kao potencijalne ubice Ćuruvije.

"Kada je Jocić ubijen u Balkanskoj ulici, Pejović nam je rekao da misli da politika stoji iza toga", rekao je Milović dodavši da je Pejović mislio da njega i Jocića "neko etiketira kao potencijalne ubice Ćuruvje".

On je naveo i da je Pejović ubijen pre nego što je došlo do razgovora na kome je trebalo policiji da omogući kontakt s nekom osobom, u vezi ubistva Ćuruvije.

Milović je bio pripadnik policijske grupe Poskok koja je posle petooktobarskih promena 2000. istraživala politička ubistva iz perioda vlasti Slobodana Miloševića, a uz slučaj Ćuruvija, bavila se i zločinom na Ibarskoj magistrali i ubistvom Ivana Stambolića.

Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. u Beogradu, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014.

Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.