"Nemoguće je da neka zemlja uđe u EU pre 2021"

"To je prosto pravilo i dalje od toga ne može", rekla je Miščevićeva i dodala da se ne bi bavila računanjem kada će Srbija postati članica EU, jer to i ne zavisi samo od Srbije.

"Naše je da uradimo posao, da dostignemo određeni stepen vrednosti koji će meni - građanki Tanji Miščević, ne šefici pregovaračkog tima - biti ono što zadovoljava moj život u Srbiji 21. veka", rekla je Miščevićeva na okruglom stolu "Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24", održanom u Pres centru Tanjuga.

U tom smislu, kaže Miščevićeva, manje joj je važan datum ulaska u članstvo, jer je i nemoguće da neka država postane članica pre novog budžetskog perioda 2021. a da je bitno dostići određeni stepen evropskih vrednosti.

Prema njenim rečima, koncept evropskih vrednosti dugo je bio nedefinisan, tek zapravo poslednjim sporazumom od 2007. iz Lisabona postoji jasno nabrojeno šta su evropske vrednosti, koje su se pre podrazumevale.

"Mir, sloboda, bezbednost, demokratija, vladavina prava, stabilne institucije, tržišna ekonomija zasnovana na konkurenciji i mnoge druge stvari, to su evropske vrednosti i sada kada ih pogledate, to su duboko ukorenjene naše vrednosti, i tradicionalno i istorijski, religiozno i prostorno, kako god, ali smo na njih pomalo zaboravili", smatra Miščevićeva.

Kako je istakla, proces pristupanja EU treba da nam pomogne da ih prihvatimo, da im pripadamo, a ne da nam ih neko nameće kao uslov, već što su nam potrebne da "imamo za šta da se uhvatimo".

Smatra da će se vrlo često čuti da je Evropa bezbednosni, mirovni, ekonomski projekat, ali da je zapravo njena suština, da su se oni okupili oko vrednosti koje su nesporne za države koje su formirale tri zajednice.

Predsednica Saveta za sprovođenje akcionog plana za poglavlje 23 Milica Kolaković Bojović kao jednu od ozbiljnih opasnosti po proces evrointegracija navela je zbunjivanje građana.

"Moj utisak je da građani i dalje zaista suštinski ne razumeju šta donosi proces evrointegracija, a ne razumeju prvenstveno zbog toga što ih predstavnici vlasti, ne samo trenutne, nego i prethodne i one pre toga, zbunjuju, kada je u pitanju proces evropskih integracija", rekla je Bojovićeva.

Smatra da su izjave koje dolaze iz različitih izvora vrlo često kontradiktorne i fokusirane na dnevnopolitičke potrebe, dok, kako je rekla, građani ostaju potpuno zbunjeni i uskraćeni za informaciju šta je zapravo suština procesa o kom se danas govori.

"Mislim da jako nedostaje u javnosti otvorene priče o suštini procesa evrointegracija, o suštinskim promenama, o suštinskom boljitku do kojeg taj proces može da dovede, ukoliko taj proces rezultira istinskim promenama u institucionalnom sklopu i u načinu razmišljanja", rekla je Bojovićeva.

Prema njenom mišljenju, nedostaje nekakav apel da predstavnici institucija otvoreno govore građanima o tome, mada kaže i da postoji realna mogućnost da možda ni sami predstavnici institucija ne razumeju šta stoji iza procesa evropskih integracija.

"Prosto, nije uvek stvar politike, ili zle namere, ali to nije proces ispunjavanja zahteva koje stavljaju pred nas, nego proces gde zaista možemo da izvučemo suštinske benefite", rekla je Bojovićeva.

Skup je održan kao deo projekta Centra savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer "Prema Evropi".