"Memorandum SANU je konstruisani greh"

Kako je rekao u Kažiprstu, taj tekst nije imao šansu da bude izmenjen nakon rasprave, jer je odmah iskorišćen "za policijski brutalizam".

"Mi se od toga nećemo ograđivati, ukoliko ima krivice, mi ćemo je prihvatiti. Međutim, reč je o konstruisanom grehu, o nečemu što ima nedorečenosti i što nije istina", rekao je Kostić.

Kako je rekao, kontroverzni memorandum puni 30 godina, o njemu se ne zna mnogo i cela priča je suštinski zatrpana prošlošću.

"Sama ideja je neupitna, jer bi pojedinac i institucija trebalo da iznesu svoje stavove. Akademija je izabrana grupu ljudi da izradi nacrt, a čak u toj grupi nema ljudi koji se povezuju sa memorandumom u javnosti. Nacrt nikada nije stigao ni do rasprave, niti je redigovan", navodi Kostić.

Kako je rekao, od onih koji su tekst pisali živa su samo dvojica, a tadašnjih članova koji čak nisu ni dobili priliku da vide tekst ima tek 15-ak.

"Akademija ne očekuje da ne bude kritikovana i svaka kritika će biti ozbiljno razmotrena, ali ne ona koja je iskonstruisana", navodi Kostić.

Predsedink SANU kaže da je nakon memoranduma Akademija prihvatila da se sakrije u senku od svake politike, što jeste u suprotnosti sa njenim postojanjem.

"Sada, moje je duboko uverenje, ona se ne krije i to nema veze sa mojom malenkošću", rekao je Kostić.

Na pitanje šta bi trebalo da bude merilo akademije i čiji su stavovi koji se iznose i podiži prašinu u javnosti - od Kosova, preko plagiranih diploma do Zukorlića, Kostić kaže da to treba posmatrati "od slučaja do slučaja".

"Izjava o Kosovu je bila izjava beskrajno usamljenog pojedinca, ali to nije stav Akademije. Što se tiče tribine na kojoj se govorilo o plagiranju akademskih radova, njena ideja nije bila da se bavimo pojedinačnim slučajevima, već načelima, a stavovi o Zukorliću su stavovi Dušana Teodorovića", rekao je Kostić.

Kako je naveo, on takvom izjavom ne pere ruke, a svako u Akademiji ima obavezu da "artikuliše stavove".

Govoreći o ulozi Akademije i poruci koju bi SANU mogla da pošalje vlasti, Kostić je rekao da ima savete za mandatara Aleksandra Vučića.

"Trebalo bi da bira one koji traže slobodu za odgovornost, a ne slobodu od odgovornosti, da bira one koji nakon ispadnja iz vlasti imaju gde da padnu sa svojim zanimanjima i oni koji se ne vode onom 'priznajem samo sud svoje partije'. Ti kriterijumi ostavljaju redukovan broj članova, ali su važni", rekao je Kostić.

Kao ključne probleme društva naveo je uspostavljanje institucija, demografsko pitanje, centralizaciju i rad na vrednosnom sistemu.

"Mantra jeste izgradnja institucija. Ravan problema je i demografsko pitanje, izumiranje i iseljavanje i to što možemo da postanemo društvo dostojanstvenih penzionera koji će se pitati zašto im niko ne uplaćuje u penzioni fond. Moramo da uradimo nešto i za decentralizaciju, i za uspostavljanje vrednosnih sistema. Bojim se da je etika rada, kao osnov, u velikoj krizi i ne znam kada ćemo početi da verujemo da rad donosi i status, pa i pare", rekao je Kostić.