Građani i dalje u velikim problemima zbog rudokopa Drmno

Centar za ekologiju i održivi razvoj je saopštio da je pozvan od strane građana kako bi pomogao u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu, posle čega je sprovedena anketa u kojoj su se građani izjašnjavali o problemima sa kojima se suočavaju.

Naučnoistraživački rad prof. dr. Ksenije Petovar, pod nazivom “Anketa domaćinstava u naselju Drmno“, predstavljen je u Drmnu u petak.

Teme istraživanja bile su zdravstveno stanje građana i status imovine i promene u vrednosti imovine. Četiri od pet domaćinstava, oko 80%, ima jednog ili više članova sa hroničnim ili čestim oboljenjima, najčešće su u pitanju bolesti srca, visok pritisak, kao i oboljenja disajnih organa i plućne bolesti.

Kako se navodi, svi anketirani (s izuzetkom jednog) su saglasni da blizina kopa i druge aktivnosti „TE-TO Kostolac“ ima nesporni negativan uticaj na stanje zdravlja građana.

Takođe, ističe se da gotovo svi anketirani, izuzev dvoje, su naveli da trpe različite vrste negativnih uticaja i šteta koje na njihovu imovinu čine aktivnosti ovog privrednog subjekta. Najčešće se radi o pucanju kuća, što je posledica sleganja zemljišta, i to je proces, koji se po rečima sagovornika neprekidno ubrzava.

Skoro 80% sagovornika (78,7%) su rekli da im pucaju stambeni i drugi objekti (zidovi, plafoni, noseći stubovi, krovovi), trotoari i druge betonske površine u dvorištima. Sagovornici ova pucanja povezuju sa razvojem i širenjem površinskog kopa „Drmno“.

Navodi se i da, imovina ne samo da gubi tržišnu vrednost (ne može se prodati ni za „suvu banku“), već ona postaje rizična za korišćenje, dakle gubi svoju upotrebnu vrednost.

“U našem selu ima 270 kuća. Napuklo je 268. Kako i ne bi kad 24 sata dnevno živimo u buci, prašini, vibracijama... Da li vam je potrebno još ilustracija? Prvo smo, naravno, pokušali da rešimo problem kroz nadležne institucije, kroz vladin sektor. Dogodilo se - ništa. Onda smo pozvali ljude iz nevladinog sektora, u želji da koliko-toliko sačuvamo zdravlje naše dece i vrednost naše imovine“, kaže za B92.net Slađan Perić, jedan od pokretača inicijative za iseljavanje iz Drmna.

CEKOR je u aprilu ove godine upozorio da je bager na otvorenom kopu “Veliki Crljeni“ stigao na manje od 100 metara od prvih kuća i pozvao je JP Elektroprivreda Srbije (EPS), Ministarstvo energetike, Ministarstvo životne sredine, kao i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da sačine plan raseljavanja za ceo region Kolubarskog i Kostolačkog ugljenog basena u skladu sa obavezama koje, prema kreditu za strukturne reforme, JP EPS ima po ugovoru sa EBRD.

Reagujući na angažovanje CEKOR, predsednici šest mesnih zajednica Drmno, Bradarac, Kličevac, Rečica, Babušinac i Maljurevac su naveli da se ta organizacija lažno predstavlja kao zaštitnik interesa građana i da manipuliše građanima, već da promoviše sebe i stiče značajnu materijalnu korist.