Nema sredine - deca su ili predatori ili žrtve

Kako je rekao u Kažiprstu, među decom postoji ozbiljna polarizacija na žrtve i predatore, odnosno na one koji su "glavni" i na one koji su kinjeni.

"Zato je neophodno da kao društvo ozbiljno pristupimo mentalnoj higijeni. Mi prema tome imamo olak odnos, nedovoljno se bavimo mentalnim zdravljem, pre svega u preventivi", rekao je Milić.

Govoreći o još jednom slučaju vršnjačkog nasilja u Srbiji, kada su vršnjaci zlostavljali đaka jedne novosadske škole, gost Kažiprsta kaže da celokupan odnos društva prema održavanju mentalnog zdravlja i preventivi škripi i to na svim nivoima - od zdravstva do obrazovanja.

Kako je rekao, i zakonodavstvo mora da bude restriktivnije, ali i školski psiholozi moraju više da se angažuju.

"Mi imamo agresiju kao biološki potencijal. Tu činjenicu ne možemo da zanemarimo i ne možemo da se pravimo da ona ne postojI", rekao je Milić.

"Statistika kaže da dvadeset odsto stanovništva ima psihičke probleme. Kod nas sekundarno lečenje funkcioniše, ali ono pre toga škripi", smatra Milić.

Foto: B92

Na pitanje kako dolazi do situacija u kojima čovek sebi oduzme život, kao u slučaju muškarca u jednoj poznatoj beogradskoj poslastičarnici, Milić kaže da je teško dati konačni odgovor i reći da li je u pitanju hrabrost ili kukavičluk.

"Zakon za samoodržanjem jeste jak, ali se čovekov život ne sastoji samo od biološkog opstanka. Postoje i psihogene potrebe, ljubav, osećaj pripadnosti, uspeh, dominacija. Punoća života je važna kao i ono esencijalno za biološki opstanak. Nekada je stepen onoga što čini naš smisao toliko veliki da prevazilazi sam opstanak", kaže on.

Govoreći o samoubistvu bombom, psihijatar kaže da taj čin govori o odlučnosti, ali i da to što je čovek tražio od radnika da izađu iz poslastičarnice ukazuje na prisebnost.

"Moguće je da za njega taj prostor ima simbolično značenje, nije hteo ni da ga uruši, već je legao na bombu. Više ćemo saznati iz istrage", kaže Milić.