Dačić: Radikalizacija političkih prilika na Kosovu

Izveštaj za period od 16. oktobra 2015. do 15. januara 2016.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN da radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, dodajući da su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.

Dačić je na sednici na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK) na Kosovu, ponovio da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi izmedju Beograda i Prištine.

On je ocenio da će odsustvo vladavine prava, suprotstavljeni interesi vladajućih i opozicionih političkih struktura, kao i nedostatak istinske volje da se ispune uslovi koje pred vlasti na Kosovu i Metohiji postavlja međunarodna zajednica, predstavljati destabilizujući faktor u dužem vremenskom periodu.

Ocenivši da je za sticanje šire slike o situaciji u kojoj živi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu nužno da se sagleda i položaj ovih zajednica južno od reke Ibar, Dačić je predložio da to bude uključeno u buduće periodične izveštaje

On je rekao da Srbija očekuje će UNMIK nastaviti sa sprovodjenjem svog mandata, na statusno neutralan način, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.

Prema negovim rečima, zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. On je dodao da svaka vrsta podrške koju Srbija može da pruži potencijalnim povratnicima ostaje nedovoljna ako izostane adekvatno angažovanje Privremenih institucija samouprave u Prištini i lokalnih zajednica, uz aktivno angažovanje medjunarodne zajednice.

Dačić je kao primer naveo izveštaj OMIK-a o Kosovu iz novembra 2015. godine prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uključujući u 22 odsto slučajeva povratnike.

Ministar spoljnih poslova Srbije je istakao da samo obećanja nisu dovoljna, dodajući da su potrebne efikasnije mere i konkretni rezultati. On je ponovio da je preko 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 odsto njih ostvarilo održivi povratak.

"Da li je medjunarodna zajednica digla ruke od povratka Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje sa Kosova i Metohije", upitao je Dačić On je izjavio da iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je, kako je rekao, progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici.

On je rekao da bi bilo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. "Želim da podsetim i da izveštaj generalnog sekretara iz aprila 2015. godine u stavu 34. konstatuje da su nerešena imovinska prava i dalje glavni činilac koji ometa napredak u procesu individualnog povratka i u odnosima među zajednicama", izjavio je Dačić. Dačić je istakao i da je verski ekstremizam na Kosovu i Metohiji dostigao najviši nivo u regionu, rekavši da je radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije.

Dačić je rekao da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi izmedju Beograda i Prištine, kao i implementaciji postignutih dogovora.

Prema njegovim rečima, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, i doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa. "Očekujemo da Evropska unija nastavi da olakšava naš dijalog sa Prištinom, a Vlada Republike Srbije će, sa svoje strane, bez sumnje, nastaviti da se aktivno angažuje na primeni briselskih dogovora, u interesu mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta regiona", izjavio je Dačić.

Tanin: UNMIK za unapredjenje dijaloga Beograda i Prištine

UNMIK se zajedno sa EU i drugim partnerima zalaže za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine na svim nivoima, od centralnih vlasti do građanskog društva, poručio je večeras specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Zahir Tanin.

Tanin je, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku o Kosovu, rekao da je saradnja između Srpske pravoslavne crkve i kosovskih vlasti nazadovala tokom prošle godine.

"Nerešena pitanja vezana za crkvenu svojinu i sprovođenje pravne zaštite izazvala su napetost u odnosima. I dalje dobijamo izveštaje o incidentima, uključujući krađe, u domaćinstvima koja su u vlasništvu kosovskih Srba, što izaziva zabrinutost", istakao je Tanin.

Šef UNMIK-a je ukazao da je dijalog između Beograda i Prištine od ključnog značaja, a da njegov krajnji uspeh mora biti utemeljen u saradnji između svih lidera, širom regiona.

Tanin je rekao i da je, iako je Kosovo uspostavilo snažan zakonodavni okvir, primena tog okvira i dalje nedosledna, da je pravosudna administracija neprihvatljivo spora, a primeri političkog uplitanja svakodnevni.

"Korupcija na mnogim nivoima povećava isfrustriranost javnosti, šteti svakodnevnom životu svih ljudi na Kosovu, smanjujući mogućnosti za ekonomski razvoj i potkopava veru u politički sistem", naglasio je Tanin.

Upozorivši da Kosovo ove godine očekuju složeni izazovi, šef UNMIK-a se osvrnuo na protekle mesece u kojima je, kako je naveo, polarizacija kosovskog političkog pejzaža dostigla nivoe u kojima je napredak bio sprečen, a najočitiji primer je česta upotreba nasilja od strane opozicije kako bi se sprečio rad Skupštine i drugih vladinih institucija.

"Verujem da je ovo pogodan trenutak da svi promene fokus sa političkih sukoba i usmere se na suštinska pitanja", poručio je Tanin, ističući da politički lideri treba da budu otvoreniji u traženju mogućnosti za regionu saradnju, umesto da su usredsređeni na ogranične političke interese.

Čitaku :Pomirenje moguće tek kada Srbija prizna ratne zločine

Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izjavila je večeras da će, i pored zamajca u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pomirenje između naroda biti moguće "tek kada Srbija prizna da je počinila ratne zločine i izvini se".

Čitaku je, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, rekla da je kosovski Ustavni sud dao jasne smernice o tome kako Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena, te da kosovska vlada ima jasnu "mapu puta" kako da to uradi, a da ne ugrozi "funkcionalnost države".

"Nećemo dozvoliti da se ponove opasni modeli u regionu", poručila je Čitaku.

Prema njenim rečima, "Kosovo veruje da je dijalog važan, ali uz iskrenost u sprovođenju dogovorenog, bez dvosmislenosti".

Ona je kazala da treba iskreno reći o čemu je u dijalogu reč, a to nije, navela je, ponovna integracija Kosova sa Srbijom, niti prekrajanje istorije.

"Kosovo je slobodna, suverena država i to se neće promeniti, već se mora promeniti stav Srbije prema nama, i dijalog je dobar korak u tome", rekla je Čitaku, dodavši da niko ne treba da sumnja u evroatlantske ambicije Kosova, koje će učiniti "sve da dobije mesto u međunarodnim organizacijama".

"Istina je da je pre 1999. godine više Srba živelo na Kosovu, ali su mnogi među njima bili pripadnici vojske i policije i očito se neće vratiti", tvrdi Čitaku.

Ona je napomenula da su kosovske institucije uspostavile Specijalni sud koji će suditi za zločine na Kosovu 1999. godine i da je ratifikovan sporazum koji je vlada u Prištini potpisala sa Holandijom o tom sudu.

"Uvek ćemo sarađivati sa međunarodnim pravosuđem, kao što smo i u prošlosti činili, jer nemamo šta da krijemo. Rat nije bio naš izbor", rekla je ona.

Čitaku je izrazila žaljenje što, kako tvrdi, u Srbiji mnoga kršenja ljudskih prava nisu ispitana i pozvala je na zadovoljenje pravde za one koji su preživeli seksualno nasilje tokom sukoba.

Čitaku tvrdi i da kosovske vlasti poštuju ljudska prava manjina i podržavaju ih, "bez obzira na drugačiju sliku koju Srbija svaka tri meseca predstavlja u Njujorku".