Ko je uz Saudijsku Arabiju, a ko uz Iran?

Neke države su stale na stranu Saudijske Arabije i prekinule ili smanjile diplomatske veze s Iranom, dok su druge zatražile smirivanje pre nego što rat rečima dalje eskalira, navodi agencija Asošiejted pres.

Saudijska Arabija je prekinula odnose s Iranom pošto su napadnuta dva njena diplomatska predstavništva u Iranu tokom protesta zbog pogubljenja šiitskog sveštenika.

Iran je posle napada na diplomatska predstavništva izveo više hapšenja i kritikovao nasilne proteste. Predsednik Irana Hasan Ruhani je danas, međutim, zauzeo čvršći stav, rekavši da saudijska odluka o prekidanju odnosa ne može "sakriti zločin" pogubljenja sveštenika Nimra Bakera al Nimra.

Uz Saudijsku Arabiju su stali Bahrein, Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Jordan, dok su na stranu Irana stali libanski ekstremistički pokret Hezbolah, režim sirijskog predsednika Bašara el Asada i vlada u Iraku koju predvode šiiti.

Bahrein, mala ostrvska kraljevina blizu saudijske obale sa šiitskom većinom ali sunitskom vladajućom porodicom koju podržava Saudijska Arabija, prvi je prekinuo odnose s Iranom. Bahreinski zvaničnici su više puta optuživali Iran da obučava ekstremiste i da pokušava da krijumčari oružje u tu zemlju u kojoj se nalazi i baza Pete flote američke mornarice.

Sudan je prva afrička zemlja koja je presekla odnose s Iranom posle Saudijske Arabije i naložio je iranskim diplomatama da za dve nedelje napuste zemlju. Sudan je ranije bio naklonjeniji Iranu, ali se okrenuo Saudijskoj Arabiji za pomoć posle otcepljenja naftom bogatog Južnog Sudana 2011.

Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili da će smanjiti broj diplomata u Iranu i opozvati ambasadora. Iako UAE podržavaju Saudijsku Arabiju, za takav blaži korak su se opredelili pošto imaju dugu istoriju trgovinskih odnosa s Iranom.

Kuvajt je opozvao ambasadora iz Teherana, mada još nije jasno koliko će biti smanjeni diplomatski odnosi. U Kuvajtu, koji se graniči sa Saudijskom Arabijom, dok ga od Irana deli dvadesetak kilometara široka iračka teritorija, žive i suniti i šiiti bez većih trvenja, a ta zelja ima i jedan od najliberalnijih političklih sistema među zalivskim zemljama.

Jordan, većinski sunitska zemlja i blizak saveznik Saudijske Arabije, zasad nije oštrije reagovao, osim što je portparol vlade osudio napad na saudijsku ambasadu u Iranu.

Libanski ekstremistički pokret Hezbolah je osnovan 1982. da pomogne iranskoj Revolucionarnoj gardi pošto je Izrael napao Liban. Ta organizacija je glavni pokret u regionu koji uživa podršku Irana.

Režim sirijskog predsednika Bašara ae Asada je očigledno na strani Irana, pošto je Teheran jedan od najvećih pomagača Sirije od osamdesetih godina i bio je uz Asada tokom građanskog rata koji je počeo 2011. Saudijska Arabija, s druge strane, jedan je od najvećih pomagača pobunjenika koji se bore protiv Asadovog režima.

Irak, koji je sam u ratu sa sunitskom ekstremističkom organizacijom Islamskom državom, ima znatnu sunitsku manjinu, a zemlju vodi šiitska vlada koja je upozorila Rijad da će pogubljenje sveštenika dovesti do još većih uništavanja.

Od zalivskih zemlja, neutralan je Oman, koji ima dugu istoriju odnosa s Iranom, a bio je i baza za tajne pregovore iranskih i američkih zvaničnika koji su doveli do nuklearnog sporazuma Irana i šest svetskih sila.

Od drugih regionalnih činilaca tu su i Izrael, Palestinci i Jemen.

Izrael smatra Iran najvećom ne samo regionalnom, već i svetskom pretnjom. Iako nema direktne veze ni sa Saudijskom Arabijom, dve zemlje su postale bliže zbog zajedničke zabrinutosti povodom sve većeg uticaja Irana.

Palestinska uprava posle pogubljenja Al Nimra izdala je saopštenje u kojem se navodi da je uz Saudijce u njihovoj borbi protiv "terorizma". Saudijska Arabija je najveći donator Palestinske uprave iz arapskog sveta s 200 miliona dolara godišnje. Palestinska uprava, koju predvodi Fatah, ima zategnute odnose s Iranom pošto Teheran podržava rivalski palestinski pokret Hamas.

Jemen, najsiromašnija arapska zemlja, razapet je građanskim ratom u kojem su sukobljeni međunarodno priznata vlada, koju vojno podržava koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, i šiitski pobunjenici Huti koje podržava Iran.

Smirivanje tenzija zatražili su Ujedinjene nacije, Evropska unija, SAD i Turska, dok je Rusija ponudila da posreduje u rešavanju spora.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun tražio je od Saudijske Arabije i Irana da podrže mirovne napore u Siriji i Jemenu i da izbegnu dalje jačanje tenzija.

EU, koja je protiv smrtne kazne, kritikovala je Saudijsku Arabiju zbog masovnih pogubljenja i slučaja al Nimra navodeći da su time podriveni sloboda izražavanja i osnovna političaka prava. Od izbijanja tenzija, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini telefonom je zvala obe strane i izrazila bojazan da bi dalja eskalacija sukoba mogla dodatno destabilizovati ceo region.

SAD, koje imaju dobre odnose s Rijadom, tražile su od Saudijske Arabije i Irana da njihov spor ne ometa napore za okončanje sirijskog građanskog rata, kao ni sprovođenje nuklearnog sporazuma s Iranom.

Turska je tražila od Saudijske Arabije i Irana da smanje tenzije, navodeći da je Bliski istok "već kao bure baruta" i da ne može podneti novu krizu.

Rusija, koja ima dobre odnose s Teheranom, ponudila se da posreduje u sporu Irana i Saudijske Arabije, mada je nejasno da li su ruski zvaničnici formalno izneli tu ponudu Rijadu i Teheranu.