"Srbija licemerna, pravi se fina pred svetom..."

Kažu, tom deklaracijom se države regiona obavezuju da neće ometati jedna drugu na putu evrointegracija, što posebno važi za odnos Srbije prema Kosovu.

"Bez obzira na svoj stav po pitanju Kosova, bez obzira na to što stalno ponavlja da neće priznati Kosovo, što je stvar Srbije, bilo bi protivno duhu ove deklaracije da ona pravi bilo kakve smetnje Kosovu na međunarodnom planu. Jer, proces evropskih integracija podrazumeva da država koja teži evropskim integracijama, bude prihvaćena i u pogledu svog međunarodnog položaja", kaže kosovski analitičar Azem Vlasi.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa Vlasi on je rekao da činjenica da Srbija nastoji da blokira članstvo Kosova u pojedinim međunarodnim organizacijama, što trenutno čini po pitanju članstva Kosova u Unesko i Interpol, jasno govori da ona da nastavlja sa svojom politikom na dva koloseka.

"Prema EU i svetu se pravi fina, kao hoće stabilnost na Balkanu, doprinosi procesu pomirenja, a, u stvari, čim dođu u Beograd njeni predstavnici nastavljaju staru politiku u odnosu na Kosovo. Ta politika dvostrukih aršina, ta politika Srbije na dva koloseka prema Kosovu i po pitanju Kosova, na kraju bi trebalo da se vrati kao bumerang Srbiji, a ne da ima posledice za Kosovo. Brisel, koji čini napore za normalizaciju dobrosusedskih odnosa u regionu uopšte, trebalo bi Srbiji ozbiljno da skrene pažnju da po pitanju Kosova ne može da vodi politiku na dva koloseka", zaključuje Vlasi.

Univerzitetski profesor Behljulj Bećaj pak smatra da se radi o licemernoj deklaraciji upravo zato što Srbija ne prestaje da sprečava članstvo Kosova u međunarodnim institucijama i organizacijama.

"Ako po tom zaključku države preuzimaju odgovornost da ne budu prepreka za dalje procese u pravcu evrointegracija, to znači da bi Srbija trebalo da radikalno promeni kurs prema Kosovu, kako bi se omogućila njegova integracija u sve međunarodne organizacije. S druge strane, ako ne dođe do toga, to znači da Srbija nastavlja svoju licemernu politiku, jer s jedne strane potpisuje sve ono što joj se nudi, a s druge strane nastavlja svoju praksu u odnosu s Kosovom", kaže Bećaj.

Prema njegovom rečima, to može dovesti u pitanje i odnos Brisela prema zemljama u regionu.

"Logično bi bilo da Brisel ne prati licemerne akcije srpske politike i ostalih država, ako želi da se nametne kao ozbiljan posrednik u tim procesima. U suprotnom, ono što se dešava u odnosima Kosova i Srbije, može da preraste i u sumnjičav odnos EU prema drugim zemljama. Ako postane ravnodušan subjekat u nastojanjima da se toleriše licemerna politika, ona faktički prihvata i svoju licemernu ulogu u tom procesu", zaključuje Bećaj.

U sklopu samita "Zapadni Balkan 6", koji je održan u Beču, predstavnici vlada država u regionu usvojili su tekst "Deklaracije o bilateralnim pitanjima" kojim se obavezuju da reše sva otvorena pitanja u duhu dobrosusedskih odnosa i posvećenosti evropskim integracijama. Deklaracija, koju je predložila Savetodavna grupa Balkan u Evropi, obavezuje države Zapadnog Balkana i da ne smetaju jedna drugoj, ni na koji način, na putu napretka ka EU.

Samit u Beču bio je nastavak Berlinskog procesa koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel, a dogovoreno je da se sastanci o Zapadnom Balakanu održe i u naredne dve godine, prvo u Francuskoj, a potom u Italiji.