Čekajući izbore

Ovo je prva vlada u istoriji čiji je ministar izjavio da u njoj sedi „izdajnik države”. Opet o „domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima”? Nakon takve optužbe niko od nadležnih nije se oglasio, ali imali smo najavu „obračuna kod OK Korala”. Savetnik predsednika Srbije najavio je „aferu stoleća” i srpskog Sanadera; premijer i direktor policije najavili su hapšenje, možda najveće posle „Sablje”; Vučić je najavio„pakleni decembar”. Posle ovih i ovakvih najava očekivali smo čudo neviđeno,a sve je bilo već viđeno. Ove najave ličile su na novinarstvo na osnovu dojave. Prva najava više je bila ćorak nego hitac! Druga najava bila je akcija „Grom”, u kojoj je uhapšeno oko 250 lica i to baš na dan kada je usvojeno rešenje o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru do 2016. godine. Pre ove odluke, uhvaćen je poslednji voz za zapošljavanje partijskih kadrova. Što se četvrte najave tiče, decembar još traje, a godina počinje u januaru.

Hoće li 2014. biti izborna? Kome odgovaraju i od koga zavisi da li će biti prevremenih izbora? Izbora će biti u Beogradu a za parlamentarne, još se slažu kockice. Predsednik Srbije zaštićen je petogodišnjim mandatom i ne razmišlja o izborima. Dačić ne bi srljao u izbore kada su šanse da ponovo bude premijer manje,a ne veće. Opoziciji su izbori uvek potrebni, iako je za njih prilično nespremna. Izbori su, pre svega, potrebni da neformalni gospodar Srbije Aleksandar Vučićpostane „formalni”. Prvo, potrebna mu je izborna legitimacija. Postojeća vlast SNS-a rezultat je Nikolićeve pobede na predsedničkim izborima i dogovora sa Dačićem o formiranju vlade. Nikolića su izabrali građani,a Vučića Nikolić. Tošto mu je stranku u amanet dao, ne znači i da se predao. Drugo, visok rejting nije lako držati na duži rok i zato ga treba materijalizovati na izborima. Treće, potrebno je zaokruživanjeliderske pozicije dovođenjem svojih kadrova i čišćenjem stranke. Četvrto, (beo)gradski izbori, bez parlamentarnih, stavljaju SNS pred težak zadatak da odrede protivkandidata Đilasu. Ako se izbori održe istovremeno, menjaju se i šanse. Do tada, uz pomoć svojih ljudi „ohrabrivaće” podele u DS-u. Teško je verovati da će SNS na parlamentarnim izborima osvojiti apsolutnu većinu, ali ostaće najjači. Za formiranje vlade, Vučić hoće dugačku klupu „otvorenih mogućnosti”. Tu su SPO, SVM, LDP, LSV, Zajedno za Srbiju, URS i SDPS.Ako već nismo u vladi, bolje da se ne zameramo da ne bismobili u zatvoru, misle neki od njih. Samo još da pređu cenzus. Za izbore je potreban formalan razlog ili izgovor, odluka i podrška. Ako za parlamentarne nema (ustavne) mogućnosti, Vučić je raspisao stranačke izbore. Nakon njih znaće se ko sastavlja izbornu listu. Za izbore u stranci manje,a za sledeće izbore više, biće aktuelna i neka od sledećih pitanja. Zašto je rekonstruisana „najuspešnija” vlada? Zašto naprednjaci daju prednost nestranačkim kadrovima? Zašto nijedan od članova Privremenog veća u Beogradu nije član SNS-a? Zašto je smenjen gradonačelnik Beograda,a da nemaju svog kandidata za to mesto? Kako da objasne da je na ključnim mestima u državi „v. d.” stanje.U ambasadama (SAD, Kina i Nemačka...), u javnim preduzećima (RTS, Službeni glasnik, Narodno pozorište...)?

Nakon rekonstrukcije vlade Vučić je preuzeo odgovornost za ekonomiju. Na tu temu mnogi mu sufliraju: ekonomski savetnik Siniša Mali,kad stigne između gradske uprave i vlade, ministar Saša Radulović,koliko mu dozvole, a u igri (sa šeikom) je „neuništivi” Mlađan Dinkić. Sa ovom vladom izbori su kao Đekna – još nisu, a kad će,ne znamo! Ostao je dug građanima da bar do sledećih izbora otkriju ko je pokrao prethodne (džakove glasova). Možda ćemo dobiti tumačenje slično onom da je Dinkić obećavao hiljadu evra od akcija NIS-a samo da bi Tadić pobedio na izborima. Do izbora, građani će uživati u merama vlade kao što su stezanje kaiša, zabrana zapošljavanja, oporezivanje plata srednjoj klasi i porez na nekretnine do 80 odsto. Veliki deo birača građansko-demokratsko orijentacije sedi skrštenih ruku, zasićeni politikom, ušuškani u apatiju i zavaljeni u apstinenciju. Stare demokrate potrošile su jednu alternativu,a druga još nije stvorena. Agenda se, ionako, diktira spolja, a nju izgleda bolje odrađuju, oni protiv kojih su se borili devedesetih. Dok prođu avanture sa „protestnim glasanjem”, „glasanjem protiv” i „belim listićima”, uživaćemo u ishodima takvih izbornih odluka. Za vreme ove vlade više su Srbi sa Kosova integrisani u institucije nezavisnog Kosova nego što je Srbija integrisana u EU. To je, verovatno, dovoljno za datum,a da li i za izbore?

U iščekivanju odluke o izborima,SNS će 25. januara dobiti novog–starog predsednika. Unutrašnja trvenja izašla su na površinu. Videćemo kako će se ona dalje manifestovati: Nikolić–Vučić, istok–zapad, izbori–odlaganje, poslanička lista 100 odstoili 50–50. Kada je reč o kadrovskoj politici SNS-a, slično se desilo DSS-u nakon 2000. U pogledu pretvaranja pobede u poraz, Nikolić je mogao da nauči lekciju od Tadića. Na prevremenim (predsedničkim) izborima pali su Milošević i Tadić. Izborna skupština SNS-a može biti prva prilika da se prekine sa praksom „jedna zemlja, a dva gospodara”.

Slaviša Orlović, Profesor Fakulteta političkih nauka

Politika