Nemojmo se zavaravati...

Za mene su veliko zadovoljstvo i čast što mogu da Vas pozdravim i da Vam poželim dobrodošlicu pred sutrašnju međunarodnu konferenciju o slobodi izražavanja i demokratije u digitalnom okruženju, čiji je domaćin Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Digitalnе tehnologije su uvećale brzinu i domet informacija do razmera, koje, samo pre desetak godina, nismo mogli ni da naslutimo. Internet je postao globalna platforma za razmenu informacija koja ruši prostorne i vremenske granice: od Los Anđelesa do Timbuktua, od Vladivostoka do Ognjene zemlje. Svaki stanovnik planete sa mobilnim telefonom u rukama i pristupom internetu postaje izvor, svedok i tumač sveta u kome živi.

Ipak, bilo bi pogrešno da se olako prepustimo čarima digitalnog romantizma.

U moru podataka i instant-izveštaja "iz prve ruke” koji nas zapljuskuju preko interneta i društvenih mreža, u tom bučnom višeglasju pojedinačnih istina, stanovišta i pogleda na svet, u vreme medijske hipertrofije i hiperprodukcije, uloga tradicionalnog, profesionalnog i neprirstrasnog novinarstva uopšte ne gubi na značaju. Naprotiv, profesionalno novinarstvo postaje sve važnije i neophodnije kao garant smislenosti, razboritosti, analitičnosti i kritičkog preispitivanja savremenog, informacijama pretrpanog, društva.

Digitalni svet je proširio horizont slobode izražavanja, ali je, ne manje, usavršio i tehnologije njenog kontrolisanja i suzbijanja.

Ti izazovi su sve vreme pred nama, i medijske neslobode danas se ne otelotvoruju kroz crvenu olovku nekog brkatog partijskog sekretara, već kroz više ili manje suptilan ekonomski pritisak bilo oglašivača bilo državnih budžeta ili velikih kompanija sa ili bez državnog učešća u vlasništvu, koji u vremenima krize u mnogim zemljama imaju veću mogućnost uticaja na medije nego što su ga imali u ekonomski boljim vremenima. Istovremeno, pad kupovne moći građana naterao je štampane medije da se prodaju po cenama koje im ne obezbeđuju zaradu, dok je iz istog razloga čak ugrozio i rad srpskog javnog servisa, nateravši državu da se nevoljno umeša u njegovo finansiranje.

Kako izbeći pritisak države na medije jedno je od ključnih pitanja savremenih demokratija širom sveta. Ne spadam među one koji veruju da će povlačenje države iz medijskog vlasništva, koliko god bilo nepohodno, biti i dovoljno da se stvore svi uslovi za slobodniju medijsku scenu. Našom novom zakonskom regulativom, na tragu najboljih evropskih propisa, pokušali smo da afirmišemo dva neophodna principa koji će pomoći u tom procesu.

Jedan je princip obezbeđivanja ravnopravnosti svih aktera na medijskom tržištu, u kome će pravila biti postavljena tako da u transparentnim procedurama neće biti povlašćenih učesnika, bez obzira na njihov politički i drugi uticaj.

Drugi princip tiče se novog razumevanja prirode i funkcije državnog budžeta. Naime, on ne može i ne sme da bude politička kategorija, što bi svakako bio ako bi se, na primer, punio samo iz partijske članarine pojedinih stranaka ili, recimo, oporezivanjem samo pristalica politke vlade. Budžet pune svi, i otuda on ne može biti politčka kategorija, već šira društvena. Otuda želim da aktuelizujem princip nulte zainteresovanosti države za političku ulogu medija i apsolutne zainteresovanosti za njihovu društvenu ulogu, naravno u saradnji sa svim ostalim društvenim faktorima, od medijskih udruženja, preko nezavisnih tela do nevladinog sektora. Duboko verujući da je veoma jasna razlika između medijskih sadržaja koji degradiraju društveni ambijent i onih koji ga unapređuju, uveren sam da će tu vrstu prepoznavanja obezbediti i naši novi medijski zakoni.

Na kraju, želeo bih da kažem još nešto o društvenoj ulozi i položaju novinara, budući da sam, kao konzervativan čovek, uveren da oni prave naše medije, iako mi nekoliko prijatelja, u čiju inteligenciju ne sumnjam, kažu da to više nije tačno.

Nemojmo se zavaraviti: slobodni mediji su mogući samo u društvu koje ceni i adekvatno nagrađuje svoje medijske poslenike.

Verujem da bi jedno dubinsko istraživanje socijalne strukture medija moglo da pokaže, naravno, uz obavezne izuzetke, koja je to minimalna prosečna plata koja zaposlenima u nekom mediju može da obezbedi slobodu izražavanja i nesmetano obavljanje važne društvene funkcije koju njihova profesija nosi sa sobom. Isto tako verujem da sve naše inicijative i zakoni neće dati željeni rezultat ukoliko iz njihove primene ne proiziđe i bolja socijalna slika zaposlenih u srpskim medijama.

Voleo bih da svi zajedno razmislimo o tome.

Govor ministra Ivana Tasovca na zajedničkoj sednici Podkomiteta za medije i informaciono društvo Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupstine Srbije.