Aparthejd

Ne znam šta se ovo događa sa Novim Sadom, tim (takoreći donedavno) mirnim gradom u koga sam, u mlađim danima, odlazio da se odmorim od beogradske kalakurnice. Kada kažem miran, ne mislim dosadan. Bilo je oduvek u Novom Sadu lepog provoda, ama nije bilo pičvajza i nije, da kažemo, bilo onih nadrkanih tipova koji pošto-poto traže kavgu po kafićima i kafanama naše zemlje ponosne.

Svetislav Basara, Danas
Podeli

Do pre deset godina moja malenkost koja, po beogradskim standardima vozi kao primerni član PUPS-a, u Novom Sadu je delovala kao Pobesneli Maks, na šta su mi pripadnici pokrajinske saobraćajne milicije u više navrata skretali pažnju. A sada, na svakom koraku nasilnička vožnja, opšta jurnjava i haos; pomahnitale motordžije gaze decu po ulicama. Gore kafići i klubovi. Pljačkaju se pošte i banke. Srpska Atina se izmetnula u balkanski Čikago.

Tranzicija, kriza, tako bi to protumačili sociolozi. Svaka njima čast, ali ja mislim da reči poput „tranzicija“ i „kriza“ ništa ne objašnjavaju. Stvar je u tome što se više ne zna nikakav red, što se sve pomešalo, što se više ne zna časni krst. Nekada je to bilo potpuno drugačije. A faktor stabilnosti i društvene regulacije bile su, verovali ili ne, takođe kafane, danas žarišta svakovrsnog ludila.

Uzeću primer Užica iz vremena moje mladosti. I u to doba je, da kažemo, postojala neka vrsta turbo-folk potkulture, niko protiv toga nije imao ništa protiv, ali se znalo da turbofolkeri uveče odlaze u restoran „Plaža“, u žargonu nazvan „Zaliv svinja“ ili u moj komšiluk, u kafanu „Proleće“ poznatiju kao „Džakarta“. Tamo su čobanice vodu gazile do zore, tamo je svaku noć bila Niška banja, topla voda, čaše su se lomile, a ruke bile krvave, ali stvar je bila pod kontrolom. Državni, pak, ljudi i varoška gospoda išli su ili u „Gradsku kafanu“ ili u „Palas“ i tu pristupa turbofolkerima nije bilo. Dugo se nisu usuđivali ni da privire u rečene ugostiteljske objekte, a kada su se konačno drznuli, tu je bio neumoljivi šef sale, Rade Ustaša, da im najljubaznije kaže: no pasaran. Rade Ustaša je posle mnogo godina kapitulirao pred najezdom varvara, odselio se iz Užica i napravio veliku karijeru na Ibarskoj magistrali sve dok jednoga dana nije predao dušu Gospodu, laka mu zemlja bila. Eh, da nam je Rade poživeo do onog „veličanstvenog dočeka nove godine pred Domom narodne skupštine“, da je ugledao ono društvo i da je podviknuo marš, mangupi u 3LPM, drugu bi mi pesmu danas pevali.

moj ugao

Čovek koji je do majstorstva doveo poetiku apsurda

U sredu u ranim jutarnjim satima u Splitu je u 54. godini života preminuo Predrag Lucić - novinar, satiričar i pisac, kolumnista „Novog lista“ i osnivač i prvi urednik „Feral Tribjuna“. Nakon kratke i neizlečive bolesti, hrvatsku je medijsku i kulturnu scenu prerano napustio jedan od njenih najživljih i najomiljenijih aktera, čovek koji je do majstorstva doveo poetiku apsurda i razobličavao ideologije onim oruđem kojim se ideologije najefikasnije demontiraju- a to je oruđe bio humor.

moj ugao sreda 10.01. 18:28 Komentara: 5

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.?!

moj ugao četvrtak 21.09. 17:24 Komentara: 210

Veton Suroi: Pošteni muslimani

Veton Suroi u svojoj knjizi "Ambasador i druge jeretičke beleške" (izdanje Samizdat B92, opširnije na linku) predstavlja čitavu filozofiju istorijskih i političkih promena koje su se desile na albanskim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Kao pisac koji široko posmatra i analizira njihov kontekst, Suroi ističe opasnosti političkog islamizma koje prete onima poput Kosova ili Albanije. Deo knjige je pred vama:

moj ugao ponedeljak 24.07. 17:33 Komentara: 3

Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju

Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći nasilnike nego oštećene

moj ugao četvrtak 20.07. 10:57 Komentara: 79
strana 1 od 151 idi na stranu