Info / 3

O osvajanju slobode

Osvajanje slobode je veoma lako, dovoljno je da se oslobodite straha dok obavljate svoj posao, naročito ako je on u javnom interesu, u interesu svakog građanina. Ali očuvanje slobode je veoma skupo, naročito ako slobodu branite dosledno godinama. Brankica Stanković je među najstrastvenijim slobodarkama.

Veran MatićIzvor:

Čini mi se da ona sama sebi stalno podiže tu lestvicu slobode, a onda i svima nama koji s njom radimo. Svakako, ovo veoma važno priznanje pripada i ekipi Insajdera (koja je ovde sa nama), sa kojom je Brankica uspela da napravi velike pomake u novinarstvu, njenom tati (koji joj je bio velika podrška time što svoj roditeljski strah nije pokazivao tako da on opterećuje Brankičino osvajanje slobode), tu su i kolege iz B92 koji su bili velika, važna i stalna podrška. Mislim da posebnu ulogu imaju i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su kroz ličnu zaštitu Brankice Stanković čuvali i njenu osvojenu slobodu. Malo paradoksalno zvuči da najslobodniji među nama moraju da imaju policijsku zaštitu, ali je jasno da na svaki način moramo sačuvati slobodare i slobodarke.

Bez obzira na to što je situacija ovakva, imamo i novi serijal Insajdera, ali uskoro ćemo imati i knjigu, svedočanstvo Brankice Stanković o svemu o čemu je morala da ćuti u protekle četiri godine, o privatnom i profesionalnom životu pod opsadom, pretnjama, i jednim ili više prstenova zaštite, o saznanjima ko je ugrožava, na koji način, o bekstvima pred mogućim napadima. To je knjiga o osvanjanju slobode, o tome kako vera u profesionalno novinarstvo nije pokolebana drastičnim pretnjama, kako i pored teškog bremena policijske zaštite nastavljamo sa slobodom govora i nezavisnim istraživačkim novinarstvom.

Želim da kažem nešto o sećanju na Maju. Kada pogledam sve dosadašnje dobitnice, vidim neku bitnu osobinu i vrednost koju je imala i Maja a koje ima i Brankica, od neverovatne posvećenosti idejama i vrednostima koje zastupa, topline, potpunog davanja sebe, do osvojenih ciljeva. Nije nimalo slučajno to što imamo upravo u istoj ekipi sa sličnim osobinama: Olju, Goranku, Biljanu, Ružicu, Borku, Hedvig, Lilu, Mirjanu, Srbijanku, Vericu, Aidu, i Dubravku. Kao neko društvo čuvarki osvojene slobode.

Maja nas je napustila 10. marta, u mesecu punom istorijskih datuma iz bliske proslosti: prve veće demonstracije u osvajanju slobode, potom Đinđićevo ubistvo, početak bombardovanja, Miloševićeva smrt, pogrom na Kosovu....
19. marta umrla je Verica Barać, koja je jedina dobitnica ove nagrade koja nažalost više nije sa nama. Imamo i priznanje koje nosi ime ove hrabre žene koja je ostavila izuzetan trag u osvajanju slobode i zadala mnogo posla i vladama, policijama, tužiocima, sudijama, Evropskoj komisiji. Cena te osvojene slobode Verice Barać bio je njen život. Preskupa cena, ali verujem da danas ne bismo imali radikalnije bitke protiv korupcije da nije bilo ovakve žrtve.

Sećam se koliko je Maja bila aktivna kada je vodila medijsku grupu Saveza za promene, koliko je svojevremeno bila zaslužna za repozicioniranje Gorana Svilanovića, od izdajnika do patriote - on je bio mobilisan tokom bombardovanja a na kraju je postao ministar spoljnih poslova. Danas imamo obrnute procese da se nekadašnje patriote repozicioniraju u društvo onih koji su nekada nazivani izdajnicima preuzimajući vrednosti koje principijelno ovo društvo hrabrih žena zastupa od šezdeset osme, osamdeset devete, devedeset prve, devedeset pete, devedeset devete, dve hiljadite i drugih važnih godina. I možda je to neka vrsta pobede svih nas u procesu osvajanja slobode.

Želeo bih na kraju da se u ime Brankice Stanković zahvalim svim dosadašnjim dobitnicama koje su nju odabrale da ove godine dobije ovo više nego zasluženo priznanje i da se setimo Maje i Verice, njihovog nesebičnog davanja sebe za vrednosti bez kojih nema slobodnog života.

I da ne završim sumorno, već sa nadom. Brankica nije ovde jer je u svojoj slobodi našla vremena i da stvori novi život, i da pored drugih uloga i priznanja dobije i ulogu majke.

Ovo je moje zapažanje: hrabrost, doslednost, posvećenost žena u našoj zemlji obrnuto je proporcijalna njihovom statusu isto onako kako su muški šovinizam, mačizam i težnja ka dominaciji obrnuto proporcionalni njihovoj ulozi u osvajanju sloboda.

Zbog toga mislim da je osvajanje sloboda u našem društvu direktno vezano za uspostavljanje ravnopravnosti polova, tj. da nema demokratije bez ravnopravnog učešća žena u vlasti, ne sa kvotama od 30 odsto već sa potpunom ravnopravnošću i sa mehanizmima da se ta ravnopravnost zaista realizuje.

Komentari 3
Čitajte
Pošalji komentar