Rezultati prve DNK analize u slučaju "ukradene dece"

Slicne (negativne) rezultate ocekujemo i u narednih 99.5% slucajeva. NAdajmo se da ce se u buduce zemni ostaci mrtve novorodjencadi predavati roditeljima, tako da ce razlozi za ovakve price o prodaji beba prestati.
Gnevne roditelje je lako razumeti: lakse je verovati da ti je dete zivo i pod drugim imenom, a ne da je umrlo nekoliko dana po porodjaju. Medjutim, bez obzira na to, ovi roditelji nemaju nikakvo moralno pravo da unose nemire u druge porodice. Neka se, pre sledeceg okupljanja u kome ce traziti prava (koja prava? da se gone navodna krivicna dela koja su po zakonu zastarela?!)zapitaju kako bi se oni osecali da imaju 15, 20 ili 25 godina i da se neki nepoznati ljudi pojave i tvrde kako tvoji roditelji koji su te cuvali nisu tvoji roditelji, a da su ti pravi roditelji oni koji su se posle 20 godina setili da te traze. Gde su bili ranije? Sto ne poslase, anonimno sto da ne, koji dinar/dolar/marku da ti oni koji su te cuvali i vaspitali (ma i ne bili bioloski roditelji) kupe odecu, knjige ili voce?
Ako je nekome od onih kome je Bog uzeo dete pri rodjenju tako lakse, slobodno verujte da sam i ja jedno od dece koje su zamenili na porodjaju. Verujte, ali znajte da ja imam SVOJE roditelje, koji su me ocuvali, i time je ova prica sto se tice mene zavrsena.

Ovo su price za malu decu. Roditelji su trebali da salju neki dinar/dolar/marku za sve ove godine kako kaze jedan komentator.Ali kome da salju. Nisu oni dali svoju decu na usvajanje pa ih se sada setili.Njima su deca oteta.A cini mi se da se sve slucajno otkrilo kada su brat i sestra bliznaci susreli se na jednom rodjendanu. Licno sam znao coveka i zenu koji su na ovaj nacin "dobili" dete. Dugo sam razmisljao da prijavim slucaj,ali sam ipak odustao da ne bih pravio probleme tom neduznom detetu. To je bilo sredinom 70-tih godina, stanovali smo u istoj zgradi u jednom naselju na Novom Beogradu. Nisu dugo mogli da imaju decu. I odjednom ona/zena/ je nestala, negde je otisla od kuce. Mi smo se komsije pitali gde je, a on je govorio kako je u drugom stanju i da je otisla na selo da bi lakse iznela trudnocu. Svima je bilo cudno da neko ko ima problema sa trudnocom ide na selo, umesto da bude u gradu gde mu je u takvom stanju neophodna hitna lekarska pomoc. Secam se bilo je letnje vreme. Moja zena i ja bili smo tada mladi i sami smo imali malu decu. I sve bi bilo lepo da se kod Srba ne mora sve saznati. Dosla im je kuma u goste i otkrila komsiluku da su oni narucili dete/ ovo je bio doslovce izraz koji je tada upotrebljen/, da cekaju da se dete rodi i da ga na porodjaju preuzmu, a ona je otisla stvarno kod nekih rodjaka na selo (ili sto je verovatnije u vikendicu) dok se to ne desi jer nisu zeleli niko ni od rodjaka, ni prijatelja, ni komsija da sazna, jer nisu zeleli da dete bude usvojeno, vec da odmah bude zavedeno u maticne knjige kao njihovo. Ovo je doslovce istinita prica. Kada je zena dosla sa detetom kuci (bio je decak), komsije su redovno komentarisale-zasto nisu, kada su vec mogli da biraju, izabrali neko dete koje bar malo lici na njih nego ovako da bude totalno razlicito od "roditelja".
Zato ne verujem da je ta DNK analiza tacna. Roditelji treba da insistiraju da se ona obavi van zemlje. Mislim da se ovde islo na to da se smire duhovi i da se ne prave pretumbacije i problemi, a mozda je i ta mreza koja sve to organizuje jos uvek aktivna i jaka.Pravda mora da pobedi. Pa makar i posle toliko godina. To je i zbog roditelja i dece a jos vise zbog buducih narastaja.

Ovde se radi sistemskom propustu velikih razmera u nasem zdravstvu, pri cemu se zanemaruju osnovna ljudska prava roditelja (i pacijenata u sirem smislu) na informaciju o dijagnozi, uvidu u posmrtne ostatke najblizih, nemogucnosti da se dodje do tela mrtvorodjenog deteta. Ali postavljati pitanje da li roditelji imaju prava da uznemiravaju malo je preostro i upuceno je na pogresnu adresu. Svakako nije prijatno ako se roditelj umrlog deteta raspituje da li su roditelji bioloski ili nisu, ali greska je u praksi nasih zdravstvenih radnika. Dug je put do unapredjenja prava pacijenata u nasem zdravstvenom sistemu pogotovo u slucajevima gde je zdravstvenim radnicima tesko da se suoce sa greskama sa kojima Bog nema ama bas nikakve veze.

Ja bih ovu vest uzeo sa rezervom.Ne mogu da tvrdim da li su analize DNK tacne ili ne,jer to neznam i za to nisam kompetentan.Medjutim,posto je opste poznato da su u Srbiji upravo zdravstveni radnici na samom vrhu po korumpiranosti i ako u Srbiji stvarno postoji bebi-mafija,onda je cela prica drugacija.Lazni roditelji i lekari koji su im prodali bebu sigurno ne bi pitali za cenu,vec bi dali i zadnju paru onima sto vrse DNK analize samo da ne zavrse u zatvoru i ostanu bez deteta.Moj savet pravim i laznim roditeljima bi bio da se te analize vrse u inostranstvu,a da strana koja izgubi placa sve troskove pa cak i da bude krivicno gonjena.Ako sam ja siguran da je moje dete moje i da ga nisam kupio,a pojavi se neko i tvrdi da je njegovo,onda idemo prijatelju u najskuplju Englesku ili Americku privatnu kliniku,odsednimo 10 dana u najskupljem hotelu i takodje da napravimo kod najskupljeg advokata ugovor o odsteti i dnevnicama za onog koji pobedi.Ne tvrdim da analize iz Beograda nisu tacne,ali poznavajuci nas mentalitet,crv sumnje i dalje ostaje.

Slicne (negativne) rezultate ocekujemo i u narednih 99.5% slucajeva. NAdajmo se da ce se u buduce zemni ostaci mrtve novorodjencadi predavati roditeljima, tako da ce razlozi za ovakve price o prodaji beba prestati.
Gnevne roditelje je lako razumeti: lakse je verovati da ti je dete zivo i pod drugim imenom, a ne da je umrlo nekoliko dana po porodjaju. Medjutim, bez obzira na to, ovi roditelji nemaju nikakvo moralno pravo da unose nemire u druge porodice. Neka se, pre sledeceg okupljanja u kome ce traziti prava (koja prava? da se gone navodna krivicna dela koja su po zakonu zastarela?!)zapitaju kako bi se oni osecali da imaju 15, 20 ili 25 godina i da se neki nepoznati ljudi pojave i tvrde kako tvoji roditelji koji su te cuvali nisu tvoji roditelji, a da su ti pravi roditelji oni koji su se posle 20 godina setili da te traze. Gde su bili ranije? Sto ne poslase, anonimno sto da ne, koji dinar/dolar/marku da ti oni koji su te cuvali i vaspitali (ma i ne bili bioloski roditelji) kupe odecu, knjige ili voce?
Ako je nekome od onih kome je Bog uzeo dete pri rodjenju tako lakse, slobodno verujte da sam i ja jedno od dece koje su zamenili na porodjaju. Verujte, ali znajte da ja imam SVOJE roditelje, koji su me ocuvali, i time je ova prica sto se tice mene zavrsena.

Ovo su price za malu decu. Roditelji su trebali da salju neki dinar/dolar/marku za sve ove godine kako kaze jedan komentator.Ali kome da salju. Nisu oni dali svoju decu na usvajanje pa ih se sada setili.Njima su deca oteta.A cini mi se da se sve slucajno otkrilo kada su brat i sestra bliznaci susreli se na jednom rodjendanu. Licno sam znao coveka i zenu koji su na ovaj nacin "dobili" dete. Dugo sam razmisljao da prijavim slucaj,ali sam ipak odustao da ne bih pravio probleme tom neduznom detetu. To je bilo sredinom 70-tih godina, stanovali smo u istoj zgradi u jednom naselju na Novom Beogradu. Nisu dugo mogli da imaju decu. I odjednom ona/zena/ je nestala, negde je otisla od kuce. Mi smo se komsije pitali gde je, a on je govorio kako je u drugom stanju i da je otisla na selo da bi lakse iznela trudnocu. Svima je bilo cudno da neko ko ima problema sa trudnocom ide na selo, umesto da bude u gradu gde mu je u takvom stanju neophodna hitna lekarska pomoc. Secam se bilo je letnje vreme. Moja zena i ja bili smo tada mladi i sami smo imali malu decu. I sve bi bilo lepo da se kod Srba ne mora sve saznati. Dosla im je kuma u goste i otkrila komsiluku da su oni narucili dete/ ovo je bio doslovce izraz koji je tada upotrebljen/, da cekaju da se dete rodi i da ga na porodjaju preuzmu, a ona je otisla stvarno kod nekih rodjaka na selo (ili sto je verovatnije u vikendicu) dok se to ne desi jer nisu zeleli niko ni od rodjaka, ni prijatelja, ni komsija da sazna, jer nisu zeleli da dete bude usvojeno, vec da odmah bude zavedeno u maticne knjige kao njihovo. Ovo je doslovce istinita prica. Kada je zena dosla sa detetom kuci (bio je decak), komsije su redovno komentarisale-zasto nisu, kada su vec mogli da biraju, izabrali neko dete koje bar malo lici na njih nego ovako da bude totalno razlicito od "roditelja".
Zato ne verujem da je ta DNK analiza tacna. Roditelji treba da insistiraju da se ona obavi van zemlje. Mislim da se ovde islo na to da se smire duhovi i da se ne prave pretumbacije i problemi, a mozda je i ta mreza koja sve to organizuje jos uvek aktivna i jaka.Pravda mora da pobedi. Pa makar i posle toliko godina. To je i zbog roditelja i dece a jos vise zbog buducih narastaja.

Ja bih ovu vest uzeo sa rezervom.Ne mogu da tvrdim da li su analize DNK tacne ili ne,jer to neznam i za to nisam kompetentan.Medjutim,posto je opste poznato da su u Srbiji upravo zdravstveni radnici na samom vrhu po korumpiranosti i ako u Srbiji stvarno postoji bebi-mafija,onda je cela prica drugacija.Lazni roditelji i lekari koji su im prodali bebu sigurno ne bi pitali za cenu,vec bi dali i zadnju paru onima sto vrse DNK analize samo da ne zavrse u zatvoru i ostanu bez deteta.Moj savet pravim i laznim roditeljima bi bio da se te analize vrse u inostranstvu,a da strana koja izgubi placa sve troskove pa cak i da bude krivicno gonjena.Ako sam ja siguran da je moje dete moje i da ga nisam kupio,a pojavi se neko i tvrdi da je njegovo,onda idemo prijatelju u najskuplju Englesku ili Americku privatnu kliniku,odsednimo 10 dana u najskupljem hotelu i takodje da napravimo kod najskupljeg advokata ugovor o odsteti i dnevnicama za onog koji pobedi.Ne tvrdim da analize iz Beograda nisu tacne,ali poznavajuci nas mentalitet,crv sumnje i dalje ostaje.

Ovde se radi sistemskom propustu velikih razmera u nasem zdravstvu, pri cemu se zanemaruju osnovna ljudska prava roditelja (i pacijenata u sirem smislu) na informaciju o dijagnozi, uvidu u posmrtne ostatke najblizih, nemogucnosti da se dodje do tela mrtvorodjenog deteta. Ali postavljati pitanje da li roditelji imaju prava da uznemiravaju malo je preostro i upuceno je na pogresnu adresu. Svakako nije prijatno ako se roditelj umrlog deteta raspituje da li su roditelji bioloski ili nisu, ali greska je u praksi nasih zdravstvenih radnika. Dug je put do unapredjenja prava pacijenata u nasem zdravstvenom sistemu pogotovo u slucajevima gde je zdravstvenim radnicima tesko da se suoce sa greskama sa kojima Bog nema ama bas nikakve veze.