Reforme bitnije od ulaska u EU

Невероватна је количина дилентатизма, неукости или како већ назвати сву ту фаму око уласка, неуласка или већ чега у вези са ЕУ! У огромној већини ствари, да не будем апсолутни мргуд, никакве везе неке неизбежне активности у свим сегментима нашег, на ивици егзистенције, битисања, су услов нашег пуког преживљавања а не придруживања овом или оном савезу ма како се звао.Апсолутно је политикантство, бољи израз дилентатизам, политичких елита да су реформе у привреди, судству, школству, здравству и чему још све не, услов за улазак у ЕУ! То није тачно јер су те промене неизоставно потребне да бисмо уопште преживели! Да, да бисмо уопште преживели буквално!Толико смо разорени као друштво у целини да уопште немамо критерије ни за било шта имало нормално на овом свету.Главна ствар нашег проблема, реална економија пре свега, је нешто од чега беже сви до једнога од оних који су бирани на нашој наивној перцепцији њихове способности да нам обезбеде бољи живот.Од тога нема ништа! Сви до једнога беже од стварних реформи! Звезда сваке имало нормалне Владе мора бити министар економије, ова Влада га нема јер Динкић се бави финансијама, а и то место објективно припада само неком са озбиљним искуством у реалном сектору.Зато све те стерилне приче о ЕУ немају никакве сврхе док се сами не организујемо, уредимо државу у свим сегментима, а чланство у ЕУ или некој другој организацији било ког типа ће доћи само по себи и, наравно, у складу са нашим, у том неком будућем времену, дефинисаним интересима.

Lepo je to što 66 odsto građana smatra da treba sprovesti reforme neophodne za pridruženje Uniji, sve i da one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju, ali bi trebalo pitati te građane koliko su oni zaista spremni da promene sebe, svoje navike, način razmišljanja...tj. koliko su spremni da se odreknu ideologije koja im je decenijama nasilno usađivana duboko u kosti. Takođe, trebalo bi pitati ovaj narod da li zna koje su to stvari koje ova zemlja mora da promeni kako bi jednog dana postala član EU.

Država kojij je uništena privreda, obezvređene institucije, nacija osiromašena pre svega treba da se oporavi od "višegodišnje najezde skakavaca" pa tek onda da razmišlja da se udružuje sa ekonomski (a i šire) razvijenijima. Ili samo da budemo "posluga"!

Odrediti prioritete i crvene linije pa "svi na svoje radne zadatke"! Nema druge!

Lepo je to što 66 odsto građana smatra da treba sprovesti reforme neophodne za pridruženje Uniji, sve i da one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju, ali bi trebalo pitati te građane koliko su oni zaista spremni da promene sebe, svoje navike, način razmišljanja...tj. koliko su spremni da se odreknu ideologije koja im je decenijama nasilno usađivana duboko u kosti. Takođe, trebalo bi pitati ovaj narod da li zna koje su to stvari koje ova zemlja mora da promeni kako bi jednog dana postala član EU.

Невероватна је количина дилентатизма, неукости или како већ назвати сву ту фаму око уласка, неуласка или већ чега у вези са ЕУ! У огромној већини ствари, да не будем апсолутни мргуд, никакве везе неке неизбежне активности у свим сегментима нашег, на ивици егзистенције, битисања, су услов нашег пуког преживљавања а не придруживања овом или оном савезу ма како се звао.Апсолутно је политикантство, бољи израз дилентатизам, политичких елита да су реформе у привреди, судству, школству, здравству и чему још све не, услов за улазак у ЕУ! То није тачно јер су те промене неизоставно потребне да бисмо уопште преживели! Да, да бисмо уопште преживели буквално!Толико смо разорени као друштво у целини да уопште немамо критерије ни за било шта имало нормално на овом свету.Главна ствар нашег проблема, реална економија пре свега, је нешто од чега беже сви до једнога од оних који су бирани на нашој наивној перцепцији њихове способности да нам обезбеде бољи живот.Од тога нема ништа! Сви до једнога беже од стварних реформи! Звезда сваке имало нормалне Владе мора бити министар економије, ова Влада га нема јер Динкић се бави финансијама, а и то место објективно припада само неком са озбиљним искуством у реалном сектору.Зато све те стерилне приче о ЕУ немају никакве сврхе док се сами не организујемо, уредимо државу у свим сегментима, а чланство у ЕУ или некој другој организацији било ког типа ће доћи само по себи и, наравно, у складу са нашим, у том неком будућем времену, дефинисаним интересима.

Država kojij je uništena privreda, obezvređene institucije, nacija osiromašena pre svega treba da se oporavi od "višegodišnje najezde skakavaca" pa tek onda da razmišlja da se udružuje sa ekonomski (a i šire) razvijenijima. Ili samo da budemo "posluga"!

Odrediti prioritete i crvene linije pa "svi na svoje radne zadatke"! Nema druge!