Novosrpski-hejt, lajk, šer, vrh...

Pa deca su to, svi smo mi imali svoje zargone i reci izvedene iz stranih jezika. I stariji koriste reci koje su 70 posto tudjice. Cujem osobu srednjih godina kako kaze nonsens, umesto glupost, u vojvodini koriste frustuk umesto dorucak, na televiziji vise niko srpski ne koristi. Puni smo brendova, trendova, stilova, lukova, bukova, stejdzeva, a vi komentarisete decu,ajte molim vas. Pa ni oni ne razumeju svoje roditelje kada im ovi pricaju , pa im tako i uvracaju.

Vrlo interesantan tekst. Medjutim tekst koji govori o jeziku bi morao da bude mnogo pismenije i stilski bolje napisan. Npr. pise: "srpski zamenjuje engleski". Ko je tu zemenjen, a ko zamenjuje?

Kakv text.
'nači kadar nevera!:))

Racunar svakodnevno koristim od moje srednje skole, sada vec dobrih 20 godina i sve programe oduvek iskljucivo na engleskom. Moze nekome da bude smesno ili da se zgrazava, ali ja naprosto NE RAZUMEM srpski na racunaru ili netu. Browser je browser, share je share, dok ja shvatim sta je 'pretrazivac' ili 'podeli' prodje mi vreme. Isto mi je i sa mobilnim, dok ne prebacim tastaturu na engleski, ne kapiram nijedno uputstvo ili opciju. Sto ne znaci da ne volim svoj maternji jezik, vec naprosto da to nije tehnicki jezik kojim se sluzim u svakodnevnom radu. I sta ima lose u tome?

Žargona je bilo uvek - i BIĆE. Informatička globalizacija je doprinela tome da se i žargonski jezik menja. Meni je npr. simpatična, da ne kažem gotivna, potvrdna rečca "Hg" (ži-va, važi). PROBLEM u Srbiji je što suštinski niko ne brine o samom jeziku. Nema zvaničnog tela, kakvog ima Hrvatska, da li pri Ministarstvu ili gde, gde bi jednom godišnje, jednom mesečno ili kako već, lingvisti zvanično uvrštavali nove reči, davali preporuke i smernice. Tako imamo da su strukovni rečnici, poput ekonomije i informatike, puni proizvoljno sklepanih reči, najčešće posrbljenih anglicizama. Tako većina daunloduje fajl, umesto da preuzme datoteku. S druge strane, javne ličnosti, uključujući i novinare, često pišu i govore nepravilno. Niko ne kontroliše srpski jezik. Ali smo prvi da se smejemo Hrvatima. Čak i kada osmisle "uspornik" kao sjajnu zamenu za nelogični i apsurdni "ležeći policajac", Srbima je smešno...

A kad cujem od ovih estradnih umetnika "To ce da ide u lajv", prosto se zgrozim.

Pa kakav je sistem skolstva i kako radi dobar deo nastavnika dobro je da se ikako razumemo.
A kultura dijaloga?
Gde da to naucimo: u skupstini, na filmu, televiziji, ulici ili .......

a kakvi su nam tek udzbenici iz informatike, koje se tu kovanice koriste, recimo internet prelistavac isl...

probajte vi 'pametnjakovici' da sa knjizevnim jezikom radite na netu. pa da vidim kako ce te da odradite i najprostiji posao
sem toga svaki 'lingvista' cini mi se da se tako zove, ce vam reci da je jezik ziva stvar,ako se ne menja zavrsi ko latinski

Jedno je menjanje jezika koji je živ i usvajanje stranih reči, kojih nema u domaćem jeziku (turcizmi, hungarizmi i ostali). A drugo je redukcija jezičnog fonda i sve rogobatnija izražavanja. Mladunci su nam nepismeni, što se često vidi na komentarima. Kao da žive Orvelovu "1984". Slušam ih u busu, svaka treća reč "brate".

Klinci su klinci ... ostavite njih na miru.
Pravi odraz zanemarenosti jezika i propasti drustva su novokomponovani 'etablirani' (srpski - ustoliceni) politicari koju svaku recenicu pocinju sa 'znaci' a pokusavaju da ispadnu 'edukovani' (srpski - obrazovani) kada pricaju o 'krucijalnim' (srpski - od presudnog znacaja) pitanjima.

Autore, ne budi smesan. Ovo se desava svakom jeziku a ne samo nebeskom srpskom. Na kraju krajeva, ako ce jedan jezik nestati ili biti promenjen do neprepoznatljivosti, to je bas engleski jezik, jer se svi njime koriste u internet komunikaciji i dodaju primese slenga ili svog jezika, tako da tradicionalni engleski vec retko ko upotrebljava.

Text je totalno extra!

Jezik je ziv i menja se sa drustvom. Nekakvim vestackim ogranicavanjima se nece nista postici. Bolje je podstaci decu da citaju knjige od malih nogu. Tako se bogati recnik najbolje. A tu bi pomoglo i reformisanje lektire, koja je deci uglavnom nezanimljiva.

Ništa neobično. Tako su u srpski ulazile strane reči i ostale: jorgan, jastuk, višnja, kajsija, tiganj, tavan, čarape, boja su sve turske reči. Novo vreme, novi uticaji, nove reči u našem jeziku. Mada se nisam rđavo proveo dok čitah ovo štivo. Kako da ne.

Sestro, brate, cale si, keve mi! Ovo su sve "ciste" srpske reci...

Neko rece zasto ne kazemo preuzeti datoteku, a ne daunloadovati fajl. Zato sto me to preuzeti datoteku podseca na emisije o kompjuterima na rts-u u vreme Milosevica. Eto to je moj licni razlog. Drugi razlog je da meni vise treba vremena da prevedem npr. Edit ili View, nego da kazem klikni na edit, vju itd... Izgubicemo srpski jezik... Gluposti najobicnije

haha, preuzme datoteku. datoteka, od starih srpskih reči data i teka koje je još rastko nemanjić koristio...
nego, šta je bitno. sad sam ozbiljno pregazio preko četrdesete i redovno koristim skoro sve ove reči (dobro, reč vrh je malo šabanska al ok) i jako mi je drago što me autor teksta smatra mladim. no takođe, dobro se sećam gotovo istovetnog teksta iz neke 1984 kad je opet neki ovako zabrinuti za budućnost omladine i nacije _karao_ (moliću lepo, ovo je stara srpska reč iz pretkosovskog ciklusa, nemojte pomisliti da je u pitanju nešto drugo) "mlade" zbog tadašnje terminologije (od koje je ponešto i preživelo do danas, a nešto je zaboravljeno) ali i zbog izgleda (dobro, te frizure iz 80-ih su stvarno bile grozne). dakle, imaš tih karaktera kao što je ovaj autor ko god bio koji su vanvremenski, različita imena a isti stavovi u svakom vremenu i prostoru. valjda mora tako. al da je smor - smor je.

Sve botovi...

kada novinari, politicari i ostale javne licnosti nauce neke osnovne stvari na srpskom pocev od akcentovanja preko upotrebe tudjica (implementirati - sprovesti, menadzer projekta - rukovodilac projekta) sve do gramatickih struktura kao sto su "mi bi smo", "u poslednjih tri meseca" (pravilno je "mi bismo" i "u poslednnjA tri meseca"), onda mozemo da pricamo o zargonu i jeziku koji koristi omladina.
stoga, odrasli, dok ne nauce srpksi, nemaju prava da bilo sta pricaju o jeziku mladih.

Sistem, meni je veci problem bosanski jezik (sprsko-hrvatski,ijekavica) koji se u poslednje vreme masovno govori u Srbiji, nego koriscenje engleskih reci... Brine me sto u Beogradu ne mogu da cujem beogradski akcenat, a ne to sto neko fajl "seruje".... Problem nije u skolama vec u deci koja ne zele da upiju znanje i njihovim nepismenim roditeljima koji se NE trude oko sopstvene dece jer uglavnom nemaju vremena.

WTF? Jesu li ljudi culi za kucanje poruka, bzvze je gubiti vreme na sporost fona. BTW sta fali inovacijama, OMG gde je zivim:)))))

Jos je veci problem to sto misle da znaju engleski.

Šta je brending?
Kada na after vik partiju, u trendi kafiću, korporejt menadžer naloži svom hed hanteru da na tim bildingu izabere nekoliko advertajzera, koprirajtera, marketing frikova, opinion mejkera i trend setera, koji će nakon striminga, na krijejtiv mitingu, odabrati tim menadžera i na višednevnom brejn stormingu ako treba i preko on lajn konferensa, uz kofi brejkove i lagani finger fud napraviti autentični trejd mark.

Užas od teksta... Ovo su stvari koje se prirodno dešavaju od kad je jezika. Ko je lingvista, a to ne zna, neka vrati diplomu. Bitni su obim vokabulara i uspešna artikulacija poruke. Potpuno je različito da li se nekom rečkik svodi na pomenute skraćenice ili su samo deo repertoara kojima se ta osoba služi. Šta je lepa reč JESTE individualno. A ovi što misle da se izražavanje na srpskom uči od Šekspira neka urade mali reality check (da izvinete). Prazne lamentacije.

Ne znam da li je gore isprazno zgražavanje nad upotrebom tuđica ili kvaziduhoviti kraj teksta.

Tek bi bilo materijala za raspravu kada bi se zašlo po stranim firmama u Srbiji. Konkretno u jednom mobilnom operatoru/teru, korporativni rečnik je prepun kojekakvih "izmišljenica", engleskih reči koje se koriste i menjaju po srpskoj gramatici i pravopisu. I kad čovek svaki dan provede najmanje 8 sati u takvom okruženju, naravno da će pričati loš srpski ali i sam engleski.

Ukoliko ne budemo dovoljno lajkovali i hejtovali, jamačno ćemo zadocniti za razvijenim svetom.

1. Da vam kazem, vise upropastavaju jezik voditeljke sa dnevnika rts koje izgovaraju cudno reci: vatrogasaca, Australija, Austrija, laboratorija...
2. Dodje moda s'vremena na vreme u Srbiju, pa da neku rec pocnu da koriste svi - a po meni koriste glupi da bi ispali pametni, pa tako na sve strane cujem TIPA ovo TIPA ono, neverovatno, nepotrebna rec skroz. Ranije je bila rec PRICA - 'da zavrsim pricu', 'ovo je prava prica'...Ili rec realno...Uzas blagi, tiha jeza

Ajde, ispisnici, setite se vi davnih 70-ih. Pa ni mi nismo govorili kao Njegos. Jos pamtim: kevo, vaj-sku fu-ka (skuvaj kafu to jest). A tek ono: cale, daj mi dva konja za klopu, pliz, ti si nas heroj ... Eto, juce je bio heroj (valjda zbog mnogih koji su nosili tu titulu uz prefiks "narodni"), danas bi bio vrh, extra lik ... Ova danasnja deca nemaju pojma ni ko su bili narodni heroji. A sta je konj, ajde deco da vas vidim? Hint: pogledajte sajt Narodne banke i kolekcije starih novcanica pa cete ukapirati. A kad smo kod novcanica, ko se jos seca mama-Huanite (1000 dinara - jako tesko objasniti, duga prica). A koja novcanica je bila mrtvak i zasto se ta rec morala saputati (jer si i strogi zatvor mogao da zaradis ako tu rec izgovoris u prisustvu milicije ili nekog cinkarosa). Eh da, prekjuce bili tasteri, pa cinkarosi, a danas su drukare. Isti djavo. Moja generacija je uvezla i cistu srpsku rec frajer, a za devojke smo imali cak 20 sinonima od kojih se mnogi vise ne koriste. Sta hocu da kazem? Zargon dolazi i odlazi, jezik se menja i zivi. I kao sto ni danasnji Englezi ne znaju dobar deo recnika viktorijanskog doba, a jos manje Sekspira (Jeffrey Chaucer je tek enigma vecini) - ni mi ne mozeno ocekivati da ce dete 21-og veka pricati kao Zaharije Orfelin ili Konstantin Filozof. Ajd u zdravlje!

Vozi otac auto, sa njim je sincic od 5, 6 godina. Stopira ih neki decko, a mali ce ocu:
- Tata, zasto nas ovaj cika lajkuje?
TACKA

Ou-em-dzi!

ajd samo nek mi neki stručnjak objasni kako to da recimo reči kao šporet (iskrenuto od nemačkog Sparherd) ili biftek (od beef steak) nisu uništile srpski jezik, ali je zato "lajkovanje" ogromna pretnja? A takvih je stranih reči milion u svakodnevnoj upotrebi i većina je iskrivljena i prilagodjena izgovoru i pravilima srpskog jezika...

Ijaoo sad kad krenu dušebrižnici...

TXT je užasno kul!

A sad odo' da legnem da napunim baterije. Sutra radim...

Pa vi posle ukidajte negativne poene na maturi za gramaticke i pravopisne greske u pitanjima koja se ne ticu gramatike ili pravopisa...

Moram samo da kazem da sam prijatno iznenadjena komentarima:)
Ocekivala sam gomilu ogorcenih nesrecnika koji lamentiraju nad urusavanjem srpstva od strane podlih globalizatora koji nam podrivaju nacionalni identitet i slicno.
Inace, ne znam otkud coveku ovo OMG, meni zaista niko u zivotu nije napisao u poruci to (mozda zato sto nemam 12 godina, ali svejedno). I ne znam otkud mu to da su te skracenice uglavnom na engleskom, mnogo cesce se koristi bzvz, vrvtn, jbg i slicno nego recimo WTF. A ocigledno nije upoznat ni sa tim sa su reci kao sto je rikverc, srafciger, sofersajbna, kvacilo, slag (i jos gomila reci koje se koriste u Vojvodini uglavnom - frustukovati, kibicovati..) nemackog porekla; komsija, musterija, sat, caj, jastuk, kasika, viljuska itd itd turskog; ogroman broj reci koje ne vredi ni nabrajati latinskog; zatim grckog, i naravno engleskog (na primer sorc).

Da su ljudi ovde polupismeni - jesu. Al' niti su to samo mladi ljudi, niti to ima veze sa tim sto cetuju i kuckaju poruke, nego sa losim obrazovnim sistemom, nepismenim i neartikulisanim voditeljima i drugim ljudima koji preplavljuju TV ekrane, neobrazovanoscu, primitivizmom, siromastvom, poremecenim sistemom vrednosti. A ne sa tim sto imaju 10 novih reci u svom slengu, i sad im je to kao dotuklo kulturu izrazavanja. Nervira me ustvari sto autor nekako sugerise celim tesktom da je malo citanja posledica koriscenja tehnologije. E pa nije nego je posledica seljastva.

Jednom političaru je neki prevodioc preveo...
...Mi ne znamo da pričamo.
(Komša, 1. februar 2013 07:03)

U pravu ste!
Netačno: prevodioc
Tačno: prevodilac (jednina)
Tačno: prevodioci (množina)

Jedno je menjanje jezika koji je živ i usvajanje stranih reči, kojih nema u domaćem jeziku (turcizmi, hungarizmi i ostali). A drugo je redukcija jezičnog fonda i sve rogobatnija izražavanja. Mladunci su nam nepismeni, što se često vidi na komentarima. Kao da žive Orvelovu "1984". Slušam ih u busu, svaka treća reč "brate".
(brate, msm, znači, 31. januar 2013 21:48)
Tačno.Žargonski izrazi su uvek postojali.U početku ih koristi grupa ljudi i onda ih većina ili prihvati ili odbaci.Neki od njih su već prestali da budu žargon već su postali deo jezika a neki su isčezli.I tako u krug.Redukcija jezičkog fonda je jeziva stvar-reči koje su deo našeg jezika i do juče smo ih koristili zamenjujemo bez pravog razloga stranim rečima.
Primer rogobatnog izražavanja koji je meni privukao pažnju(ja sam primetio negde 2007.godine)i koji me nervira je fraza : "ja nemam problem sa tim".Jednom političaru je neki prevodioc preveo to sa engleskog bukvalno(u duhu našeg jezika bi bilo npr. ne postoje prepreke za to ili to nije prepreka za mene) i onda su svi počeli da "nemaju problem sa tim".
Nije problem mobilni telefon da ga imaš ili nemaš,kao sto je glupo reći "imam temperaturu" umesto "povišena mi je temperatura".
Nisu problem toliko strane reči.Mi ne znamo da pričamo.

Look bro', this is cool. Zimi majka!

Zev... Svake godine pročitam bar jedan zabrinuti tekst o uplivu tuđica u srpski. Obično začinjen nekim rečenicama koje zapravo niko nikad ne bi upotrebio. Dosadno, može to i bolje.

Naljutio se pop na selo, haha. Ali mi je i dao inspiraciju da mu objasnim koliko mu je tekst beslovesan.
Copy/paste - Osenciti tekst ili njegov deo i zatim osencen deo kopirati (preslikati?) u nov prozor (na novu povrsinu, u novi dokument?)

E ljudi, uveliko radim na serbo-deutsch jeziku koji koriste jugosloveni u Austriji i Nemackoj. To je veoma dobar jezik jer ga i svabe kao i mi razumemo bitno je samo da se pogodi glavna rec. npr. Bio sam kod lekara gestern odneo mu befunde on mi dao termin ubernekste vohe. kad to uradim moram u spital na untersuhung pa da odnesem beviligung u krankenkasu da mi overe za krankengeld inace ce da platim manung. to ne bi bilo toliko cudno u Becu ali kada se tako prica u Srbiji postaje dosta interesantno...

Vrh brate=špic derane (vojvodjanski). :)

Iskreno mislim da vam se tu i Vuk obija malo o glavu, jer vi sve pišete na srpskom i kako se izgovara, pa je time lakše te nove rijeci - srbizirati i ubaciti u upotrebu. Bez uvrede, samo primjecujem... I dakako da je situacija vrlo slična i ovdje...

Ne moramo da se uzbudjujemo previse zbog ovih novih reci izraza, fraza, zargona. Ponekad kada sam u autobusu zapitam se da li ti mladi ljudi citaju, mislim da je tu veci problem od zargona i drustva koje trenutno koristi odredjene izraze jer su popularni da ne kazem "in". Citanjem se svi ovi problemi daju ispraviti i resiti, pogotovo citanjem klasika i po moguctvu nesto starijih izdanja koja su mi nekako uoblicenija i kvalitetnija, volim kada u biblioteci uzmem knjigu, a ona malo pozutela jos ako je iz sedamdesetih, osamdesetih sreci nikad kraja. Ceo komentar napisah bez nasih latinicnih č, ž, ć i ostalih slova zato sto mog proizvodjaca bas briga tamo neki Srbin koji bi zeleo da kuca na srpskom, novo vreme, tehnologija, sve je to izmenilo nase zivote ali nas to ne sprecava da citamo, ucimo, odrzimo nas lep jezik i jos lepse pismo.

Уведите ћирилицу као главно средство споразумевања на моблиним телефонима. Дајте 80% попусте на смс поруке на нивоу државе ако деца пишу ћирилицом. Дајте мање фирмарине предузећима која уместо латинице користе ћирилицу. Нека општине уведу комисије које ће те фирмарине да проверавају (ионако ништа не раде) и да на тај начин стимулишу ћирилицу.
Да деца пишу ћирилицом било би бесмислено да пишу ЕХТРА, ТХЕНКС, итд. Ћирилица одбацује могућност сакаћења(а да то буде КУЛ).

Da sam ja vladar sveta svi bi morali da pricamo srpski, ali posto nisam zadovoljicu se i sa tim da svi pricamo engleski. Prakticno je i zblizava ljude.

(ммооллиимм, 1. februar 2013 08:59)

tako je b'rte, komentar je vrh..

naravno koga u'vate sa latinicom i u grehu slenga, da mu se sece ruka do lakata!!

Budućnost je svetla....srpski, da te ceo beo svet razume. Zar nam to nije cilj?

Odličan tekst, ali mislim da laganom nestajanju srpskog jezika kakvog znamo i kakvog su znali naši stari doprinosi previše faktora da bi to bilo moguće izbeći. Mi smo mali narod, a mali narodi su uglavnom samo posmatrači svog laganog nestajanja tj."utapanja" u druge, veće kulture. Jezik je odličan primer.

Neka svako priča kako hoće. Bitno je da zvanična korespondencija ide na književnom jeziku. Uostalom, zar nije tako uvek bilo u istoriji? Čitajte na kom je jeziku bio napisan na primer Sretenjski ustav, a kojim jezikom je narod govorio.

Jezik i treba vremenom da evoluira. Da nije evolucije i promena jos bi nam knjizevni jezik bio Slavjano-serpski... Lingvisti umesto sto se plase da ce morati da uce "drugaciji" srpski bolje neka nas usmeravaju i predloze koje reci da koristimo umesto engleskih pozajmica.

Ja sam konsterniran!

Не могу да веруjем колико народа овде мрзи наше изворно писмо! Па драги моjи да се питам, ja би нас укинуо као Србе.

reče pisac i napisa najfrekventnijih. zar nije naša reč najčešćih?

Ništa tu nije alarmantno. Pa jezik jeste "živa stvar" i menja se, a globalizacijom i tehnološkim razvojem se to samo više ubrzava (htedoh sada da napišem - dobija akceleraciju). Uglavnom, kao posetiac brojnih stranih foruma, vidim da je to globalni trend, englezi, Nemci i recimo Španci uveliko koriste skraćenice i određene reči u maternjem jeziku koje imaju potpuno drugačiji smisao. Otuda i "like" koji u sklopu rečenice nema izvorno značenje, nego se misli na lajkovanje Facebook-a. A o skraćenicama tipa WTF, ASAP, OMG, IMO, IMHO i tako dalje da i ne govorim. Shodno temi, ubacuju se i nove skraćenice koje su razumljive za one koji komentarišu ili postuju na određenoj temi.
Nema ovde panike, ali da treba više da se čita i proučava književni jezik - treba. ALi, to je sve i stvar vaspitanja i vremenskih okvira. Pored toga što sam aktivan član internet i sajber zajednice, i dalje čitam knjige svakodnevno.

Sve se nešto čudim, kako se nije javio neko od onih koji brane ćirilicu. Ovde se ne raspravlja o tome koje će se pismo koristiti, nego da li će se koristiti tradicionalne srpske reči umesto nekih skraćenica proisteklih iz engleskog jezika. Očigledno ovo ne ugrožava srpski jezik, nego korišćenje latinice. Šta reći ...

Kao neko kome je jezik profesija, ne smatram da je zargon toliko problem, zargon dodje i prodje, koliko opsta jezicka nekultura. Pod time podrazumevam upotrebu tudjica sa namerom da se 'ispadne pametan'. Meni nije problem tudjica, ja je razumem, ali, na zalost, oni koji je koriste vrlo cesto je ne razumeju i upotrebljavaju je u potpuno pogresnom kontekstu (sto je do odredjene mere zabavno, ali onda pocinje da iritira).
Osim toga, danas cini mi se, svako moze da bude prevodilac. Engleski savladati nikada nije bilo lakse, a srpski ionako znas. Aha. A tek, google translate (pouzdan koliko i google medicinski saveti :)).
Nemojte zamerati deci, u svom profesionalnom zivotu, naisla sam na daleko vise nepismenih mr i dr nauka, nego srednjoskolaca.
Treba vise da citaju? Da, slazem se. Sta da citaju? Klasike? Savremenu knjizevnost? Svakako, i jedno i drugo. Trebalo bi da im obogati fond reci. Samo, na stranu los kvalitet prevoda, toliko pravopisnih i stamparskih gresaka je... recimo, nedopustivo. Skoro sam citala reprint izdanje jednog od 'klasika' izdavacke kuce koja je slovila za ime u novinarstvu i izdavastvu (proslo je skoro 10 godina od kada je knjiga objavljena, tako da ne spada u ova nova, popularna 'kiosk' izdanja). Bilo je mucenje citati...

Fejsbuk generacija

Zasto bi mladi brinuli i citali, kada dobar deo njih kada dodje u priliku ide iz zemlje gde su te reci koje koriste normalna stvar? Iskreno, posto planiram da odem iz srbije (namerno malo slovo), a poznajem jos par ljudi koji su kao i ja odlucni da idu, zasto bih brinuo sta ce biti sa srpskim jezikom i knjizevnoscu? Sto se mene tice, ukinite ga skroz, ionako vam nece skoro trebati. Bye Bye, mwa, Chicago here I come!

Cudo jedno kako niko od ovih koji odobravaju ovo unistavanje naseg jezika pod parolom "to je normalno, mi smo zaostali, uhvatimo korak sa svetom" i slicno, nije komentarisao vest o zabrani "#hashtag-a u Francuskoj:
http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=01&nav_id=682412

@(ммооллиимм, 1. februar 2013 08:59)

Ja bih pre uveo GLAGOLjICU, hahhahahah

Nije u pitanju zargon nego sleng. Doktori, pravnici, programeri - oni imaju svoj zargon. Kad vec ispravljate decu, naucite definicije reci.

Jednom političaru je neki prevodioc preveo...
...Mi ne znamo da pričamo.
(Komša, 1. februar 2013 07:03)

U pravu ste!
Netačno: prevodioc
Tačno: prevodilac (jednina)
Tačno: prevodioci (množina)
(bezimena, 1. februar 2013 09:16)
Naravno.I ja živim ovde i samim tim sebe nisam izuzeo.Napisao sam da mi ne znamo da pričamo srpski.Ostaje mi samo da se tešim da sam manja štetočina od onih što "nemaju problem".

Zargon je uvek postojao i postojace. A sto se tice citanja, i u moje vreme lektira je bila odvratna, citali smo sve samo ne to. Pogotovo kad su na red dosli M. Gorki, Krljaca, pa cak i Gosha (njega ni njegovi crnogoricari nisu hteli da citaju).

probajte vi 'pametnjakovici' da sa knjizevnim jezikom radite na netu. pa da vidim kako ce te da odradite i najprostiji posao
sem toga svaki 'lingvista' cini mi se da se tako zove, ce vam reci da je jezik ziva stvar,ako se ne menja zavrsi ko latinski

Sistem, meni je veci problem bosanski jezik (sprsko-hrvatski,ijekavica) koji se u poslednje vreme masovno govori u Srbiji, nego koriscenje engleskih reci... Brine me sto u Beogradu ne mogu da cujem beogradski akcenat, a ne to sto neko fajl "seruje".... Problem nije u skolama vec u deci koja ne zele da upiju znanje i njihovim nepismenim roditeljima koji se NE trude oko sopstvene dece jer uglavnom nemaju vremena.

Užas od teksta... Ovo su stvari koje se prirodno dešavaju od kad je jezika. Ko je lingvista, a to ne zna, neka vrati diplomu. Bitni su obim vokabulara i uspešna artikulacija poruke. Potpuno je različito da li se nekom rečkik svodi na pomenute skraćenice ili su samo deo repertoara kojima se ta osoba služi. Šta je lepa reč JESTE individualno. A ovi što misle da se izražavanje na srpskom uči od Šekspira neka urade mali reality check (da izvinete). Prazne lamentacije.

Neko rece zasto ne kazemo preuzeti datoteku, a ne daunloadovati fajl. Zato sto me to preuzeti datoteku podseca na emisije o kompjuterima na rts-u u vreme Milosevica. Eto to je moj licni razlog. Drugi razlog je da meni vise treba vremena da prevedem npr. Edit ili View, nego da kazem klikni na edit, vju itd... Izgubicemo srpski jezik... Gluposti najobicnije

Autore, ne budi smesan. Ovo se desava svakom jeziku a ne samo nebeskom srpskom. Na kraju krajeva, ako ce jedan jezik nestati ili biti promenjen do neprepoznatljivosti, to je bas engleski jezik, jer se svi njime koriste u internet komunikaciji i dodaju primese slenga ili svog jezika, tako da tradicionalni engleski vec retko ko upotrebljava.

WTF? Jesu li ljudi culi za kucanje poruka, bzvze je gubiti vreme na sporost fona. BTW sta fali inovacijama, OMG gde je zivim:)))))

Zasto bi mladi brinuli i citali, kada dobar deo njih kada dodje u priliku ide iz zemlje gde su te reci koje koriste normalna stvar? Iskreno, posto planiram da odem iz srbije (namerno malo slovo), a poznajem jos par ljudi koji su kao i ja odlucni da idu, zasto bih brinuo sta ce biti sa srpskim jezikom i knjizevnoscu? Sto se mene tice, ukinite ga skroz, ionako vam nece skoro trebati. Bye Bye, mwa, Chicago here I come!

Ijaoo sad kad krenu dušebrižnici...

Уведите ћирилицу као главно средство споразумевања на моблиним телефонима. Дајте 80% попусте на смс поруке на нивоу државе ако деца пишу ћирилицом. Дајте мање фирмарине предузећима која уместо латинице користе ћирилицу. Нека општине уведу комисије које ће те фирмарине да проверавају (ионако ништа не раде) и да на тај начин стимулишу ћирилицу.
Да деца пишу ћирилицом било би бесмислено да пишу ЕХТРА, ТХЕНКС, итд. Ћирилица одбацује могућност сакаћења(а да то буде КУЛ).

Da sam ja vladar sveta svi bi morali da pricamo srpski, ali posto nisam zadovoljicu se i sa tim da svi pricamo engleski. Prakticno je i zblizava ljude.

Ne znam da li je gore isprazno zgražavanje nad upotrebom tuđica ili kvaziduhoviti kraj teksta.

Racunar svakodnevno koristim od moje srednje skole, sada vec dobrih 20 godina i sve programe oduvek iskljucivo na engleskom. Moze nekome da bude smesno ili da se zgrazava, ali ja naprosto NE RAZUMEM srpski na racunaru ili netu. Browser je browser, share je share, dok ja shvatim sta je 'pretrazivac' ili 'podeli' prodje mi vreme. Isto mi je i sa mobilnim, dok ne prebacim tastaturu na engleski, ne kapiram nijedno uputstvo ili opciju. Sto ne znaci da ne volim svoj maternji jezik, vec naprosto da to nije tehnicki jezik kojim se sluzim u svakodnevnom radu. I sta ima lose u tome?

Vrlo interesantan tekst. Medjutim tekst koji govori o jeziku bi morao da bude mnogo pismenije i stilski bolje napisan. Npr. pise: "srpski zamenjuje engleski". Ko je tu zemenjen, a ko zamenjuje?

haha, preuzme datoteku. datoteka, od starih srpskih reči data i teka koje je još rastko nemanjić koristio...
nego, šta je bitno. sad sam ozbiljno pregazio preko četrdesete i redovno koristim skoro sve ove reči (dobro, reč vrh je malo šabanska al ok) i jako mi je drago što me autor teksta smatra mladim. no takođe, dobro se sećam gotovo istovetnog teksta iz neke 1984 kad je opet neki ovako zabrinuti za budućnost omladine i nacije _karao_ (moliću lepo, ovo je stara srpska reč iz pretkosovskog ciklusa, nemojte pomisliti da je u pitanju nešto drugo) "mlade" zbog tadašnje terminologije (od koje je ponešto i preživelo do danas, a nešto je zaboravljeno) ali i zbog izgleda (dobro, te frizure iz 80-ih su stvarno bile grozne). dakle, imaš tih karaktera kao što je ovaj autor ko god bio koji su vanvremenski, različita imena a isti stavovi u svakom vremenu i prostoru. valjda mora tako. al da je smor - smor je.

Budućnost je svetla....srpski, da te ceo beo svet razume. Zar nam to nije cilj?

Kakv text.
'nači kadar nevera!:))

Žargona je bilo uvek - i BIĆE. Informatička globalizacija je doprinela tome da se i žargonski jezik menja. Meni je npr. simpatična, da ne kažem gotivna, potvrdna rečca "Hg" (ži-va, važi). PROBLEM u Srbiji je što suštinski niko ne brine o samom jeziku. Nema zvaničnog tela, kakvog ima Hrvatska, da li pri Ministarstvu ili gde, gde bi jednom godišnje, jednom mesečno ili kako već, lingvisti zvanično uvrštavali nove reči, davali preporuke i smernice. Tako imamo da su strukovni rečnici, poput ekonomije i informatike, puni proizvoljno sklepanih reči, najčešće posrbljenih anglicizama. Tako većina daunloduje fajl, umesto da preuzme datoteku. S druge strane, javne ličnosti, uključujući i novinare, često pišu i govore nepravilno. Niko ne kontroliše srpski jezik. Ali smo prvi da se smejemo Hrvatima. Čak i kada osmisle "uspornik" kao sjajnu zamenu za nelogični i apsurdni "ležeći policajac", Srbima je smešno...

Pa deca su to, svi smo mi imali svoje zargone i reci izvedene iz stranih jezika. I stariji koriste reci koje su 70 posto tudjice. Cujem osobu srednjih godina kako kaze nonsens, umesto glupost, u vojvodini koriste frustuk umesto dorucak, na televiziji vise niko srpski ne koristi. Puni smo brendova, trendova, stilova, lukova, bukova, stejdzeva, a vi komentarisete decu,ajte molim vas. Pa ni oni ne razumeju svoje roditelje kada im ovi pricaju , pa im tako i uvracaju.

Zev... Svake godine pročitam bar jedan zabrinuti tekst o uplivu tuđica u srpski. Obično začinjen nekim rečenicama koje zapravo niko nikad ne bi upotrebio. Dosadno, može to i bolje.

Text je totalno extra!

Не могу да веруjем колико народа овде мрзи наше изворно писмо! Па драги моjи да се питам, ja би нас укинуо као Србе.

Pa kakav je sistem skolstva i kako radi dobar deo nastavnika dobro je da se ikako razumemo.
A kultura dijaloga?
Gde da to naucimo: u skupstini, na filmu, televiziji, ulici ili .......

Ukoliko ne budemo dovoljno lajkovali i hejtovali, jamačno ćemo zadocniti za razvijenim svetom.

Ne moramo da se uzbudjujemo previse zbog ovih novih reci izraza, fraza, zargona. Ponekad kada sam u autobusu zapitam se da li ti mladi ljudi citaju, mislim da je tu veci problem od zargona i drustva koje trenutno koristi odredjene izraze jer su popularni da ne kazem "in". Citanjem se svi ovi problemi daju ispraviti i resiti, pogotovo citanjem klasika i po moguctvu nesto starijih izdanja koja su mi nekako uoblicenija i kvalitetnija, volim kada u biblioteci uzmem knjigu, a ona malo pozutela jos ako je iz sedamdesetih, osamdesetih sreci nikad kraja. Ceo komentar napisah bez nasih latinicnih č, ž, ć i ostalih slova zato sto mog proizvodjaca bas briga tamo neki Srbin koji bi zeleo da kuca na srpskom, novo vreme, tehnologija, sve je to izmenilo nase zivote ali nas to ne sprecava da citamo, ucimo, odrzimo nas lep jezik i jos lepse pismo.

ajd samo nek mi neki stručnjak objasni kako to da recimo reči kao šporet (iskrenuto od nemačkog Sparherd) ili biftek (od beef steak) nisu uništile srpski jezik, ali je zato "lajkovanje" ogromna pretnja? A takvih je stranih reči milion u svakodnevnoj upotrebi i većina je iskrivljena i prilagodjena izgovoru i pravilima srpskog jezika...

Sve se nešto čudim, kako se nije javio neko od onih koji brane ćirilicu. Ovde se ne raspravlja o tome koje će se pismo koristiti, nego da li će se koristiti tradicionalne srpske reči umesto nekih skraćenica proisteklih iz engleskog jezika. Očigledno ovo ne ugrožava srpski jezik, nego korišćenje latinice. Šta reći ...

Ništa neobično. Tako su u srpski ulazile strane reči i ostale: jorgan, jastuk, višnja, kajsija, tiganj, tavan, čarape, boja su sve turske reči. Novo vreme, novi uticaji, nove reči u našem jeziku. Mada se nisam rđavo proveo dok čitah ovo štivo. Kako da ne.

Naljutio se pop na selo, haha. Ali mi je i dao inspiraciju da mu objasnim koliko mu je tekst beslovesan.
Copy/paste - Osenciti tekst ili njegov deo i zatim osencen deo kopirati (preslikati?) u nov prozor (na novu povrsinu, u novi dokument?)

Sestro, brate, cale si, keve mi! Ovo su sve "ciste" srpske reci...

Odličan tekst, ali mislim da laganom nestajanju srpskog jezika kakvog znamo i kakvog su znali naši stari doprinosi previše faktora da bi to bilo moguće izbeći. Mi smo mali narod, a mali narodi su uglavnom samo posmatrači svog laganog nestajanja tj."utapanja" u druge, veće kulture. Jezik je odličan primer.

Jezik i treba vremenom da evoluira. Da nije evolucije i promena jos bi nam knjizevni jezik bio Slavjano-serpski... Lingvisti umesto sto se plase da ce morati da uce "drugaciji" srpski bolje neka nas usmeravaju i predloze koje reci da koristimo umesto engleskih pozajmica.

@(ммооллиимм, 1. februar 2013 08:59)

Ja bih pre uveo GLAGOLjICU, hahhahahah

1. Da vam kazem, vise upropastavaju jezik voditeljke sa dnevnika rts koje izgovaraju cudno reci: vatrogasaca, Australija, Austrija, laboratorija...
2. Dodje moda s'vremena na vreme u Srbiju, pa da neku rec pocnu da koriste svi - a po meni koriste glupi da bi ispali pametni, pa tako na sve strane cujem TIPA ovo TIPA ono, neverovatno, nepotrebna rec skroz. Ranije je bila rec PRICA - 'da zavrsim pricu', 'ovo je prava prica'...Ili rec realno...Uzas blagi, tiha jeza

Jedno je menjanje jezika koji je živ i usvajanje stranih reči, kojih nema u domaćem jeziku (turcizmi, hungarizmi i ostali). A drugo je redukcija jezičnog fonda i sve rogobatnija izražavanja. Mladunci su nam nepismeni, što se često vidi na komentarima. Kao da žive Orvelovu "1984". Slušam ih u busu, svaka treća reč "brate".
(brate, msm, znači, 31. januar 2013 21:48)
Tačno.Žargonski izrazi su uvek postojali.U početku ih koristi grupa ljudi i onda ih većina ili prihvati ili odbaci.Neki od njih su već prestali da budu žargon već su postali deo jezika a neki su isčezli.I tako u krug.Redukcija jezičkog fonda je jeziva stvar-reči koje su deo našeg jezika i do juče smo ih koristili zamenjujemo bez pravog razloga stranim rečima.
Primer rogobatnog izražavanja koji je meni privukao pažnju(ja sam primetio negde 2007.godine)i koji me nervira je fraza : "ja nemam problem sa tim".Jednom političaru je neki prevodioc preveo to sa engleskog bukvalno(u duhu našeg jezika bi bilo npr. ne postoje prepreke za to ili to nije prepreka za mene) i onda su svi počeli da "nemaju problem sa tim".
Nije problem mobilni telefon da ga imaš ili nemaš,kao sto je glupo reći "imam temperaturu" umesto "povišena mi je temperatura".
Nisu problem toliko strane reči.Mi ne znamo da pričamo.

Vrh brate=špic derane (vojvodjanski). :)

Vozi otac auto, sa njim je sincic od 5, 6 godina. Stopira ih neki decko, a mali ce ocu:
- Tata, zasto nas ovaj cika lajkuje?
TACKA

A kad cujem od ovih estradnih umetnika "To ce da ide u lajv", prosto se zgrozim.

kada novinari, politicari i ostale javne licnosti nauce neke osnovne stvari na srpskom pocev od akcentovanja preko upotrebe tudjica (implementirati - sprovesti, menadzer projekta - rukovodilac projekta) sve do gramatickih struktura kao sto su "mi bi smo", "u poslednjih tri meseca" (pravilno je "mi bismo" i "u poslednnjA tri meseca"), onda mozemo da pricamo o zargonu i jeziku koji koristi omladina.
stoga, odrasli, dok ne nauce srpksi, nemaju prava da bilo sta pricaju o jeziku mladih.

Moram samo da kazem da sam prijatno iznenadjena komentarima:)
Ocekivala sam gomilu ogorcenih nesrecnika koji lamentiraju nad urusavanjem srpstva od strane podlih globalizatora koji nam podrivaju nacionalni identitet i slicno.
Inace, ne znam otkud coveku ovo OMG, meni zaista niko u zivotu nije napisao u poruci to (mozda zato sto nemam 12 godina, ali svejedno). I ne znam otkud mu to da su te skracenice uglavnom na engleskom, mnogo cesce se koristi bzvz, vrvtn, jbg i slicno nego recimo WTF. A ocigledno nije upoznat ni sa tim sa su reci kao sto je rikverc, srafciger, sofersajbna, kvacilo, slag (i jos gomila reci koje se koriste u Vojvodini uglavnom - frustukovati, kibicovati..) nemackog porekla; komsija, musterija, sat, caj, jastuk, kasika, viljuska itd itd turskog; ogroman broj reci koje ne vredi ni nabrajati latinskog; zatim grckog, i naravno engleskog (na primer sorc).

Da su ljudi ovde polupismeni - jesu. Al' niti su to samo mladi ljudi, niti to ima veze sa tim sto cetuju i kuckaju poruke, nego sa losim obrazovnim sistemom, nepismenim i neartikulisanim voditeljima i drugim ljudima koji preplavljuju TV ekrane, neobrazovanoscu, primitivizmom, siromastvom, poremecenim sistemom vrednosti. A ne sa tim sto imaju 10 novih reci u svom slengu, i sad im je to kao dotuklo kulturu izrazavanja. Nervira me ustvari sto autor nekako sugerise celim tesktom da je malo citanja posledica koriscenja tehnologije. E pa nije nego je posledica seljastva.

Ajde, ispisnici, setite se vi davnih 70-ih. Pa ni mi nismo govorili kao Njegos. Jos pamtim: kevo, vaj-sku fu-ka (skuvaj kafu to jest). A tek ono: cale, daj mi dva konja za klopu, pliz, ti si nas heroj ... Eto, juce je bio heroj (valjda zbog mnogih koji su nosili tu titulu uz prefiks "narodni"), danas bi bio vrh, extra lik ... Ova danasnja deca nemaju pojma ni ko su bili narodni heroji. A sta je konj, ajde deco da vas vidim? Hint: pogledajte sajt Narodne banke i kolekcije starih novcanica pa cete ukapirati. A kad smo kod novcanica, ko se jos seca mama-Huanite (1000 dinara - jako tesko objasniti, duga prica). A koja novcanica je bila mrtvak i zasto se ta rec morala saputati (jer si i strogi zatvor mogao da zaradis ako tu rec izgovoris u prisustvu milicije ili nekog cinkarosa). Eh da, prekjuce bili tasteri, pa cinkarosi, a danas su drukare. Isti djavo. Moja generacija je uvezla i cistu srpsku rec frajer, a za devojke smo imali cak 20 sinonima od kojih se mnogi vise ne koriste. Sta hocu da kazem? Zargon dolazi i odlazi, jezik se menja i zivi. I kao sto ni danasnji Englezi ne znaju dobar deo recnika viktorijanskog doba, a jos manje Sekspira (Jeffrey Chaucer je tek enigma vecini) - ni mi ne mozeno ocekivati da ce dete 21-og veka pricati kao Zaharije Orfelin ili Konstantin Filozof. Ajd u zdravlje!

(ммооллиимм, 1. februar 2013 08:59)

tako je b'rte, komentar je vrh..

naravno koga u'vate sa latinicom i u grehu slenga, da mu se sece ruka do lakata!!

Ou-em-dzi!

Klinci su klinci ... ostavite njih na miru.
Pravi odraz zanemarenosti jezika i propasti drustva su novokomponovani 'etablirani' (srpski - ustoliceni) politicari koju svaku recenicu pocinju sa 'znaci' a pokusavaju da ispadnu 'edukovani' (srpski - obrazovani) kada pricaju o 'krucijalnim' (srpski - od presudnog znacaja) pitanjima.

Šta je brending?
Kada na after vik partiju, u trendi kafiću, korporejt menadžer naloži svom hed hanteru da na tim bildingu izabere nekoliko advertajzera, koprirajtera, marketing frikova, opinion mejkera i trend setera, koji će nakon striminga, na krijejtiv mitingu, odabrati tim menadžera i na višednevnom brejn stormingu ako treba i preko on lajn konferensa, uz kofi brejkove i lagani finger fud napraviti autentični trejd mark.

a kakvi su nam tek udzbenici iz informatike, koje se tu kovanice koriste, recimo internet prelistavac isl...

Jedno je menjanje jezika koji je živ i usvajanje stranih reči, kojih nema u domaćem jeziku (turcizmi, hungarizmi i ostali). A drugo je redukcija jezičnog fonda i sve rogobatnija izražavanja. Mladunci su nam nepismeni, što se često vidi na komentarima. Kao da žive Orvelovu "1984". Slušam ih u busu, svaka treća reč "brate".

Look bro', this is cool. Zimi majka!

Jednom političaru je neki prevodioc preveo...
...Mi ne znamo da pričamo.
(Komša, 1. februar 2013 07:03)

U pravu ste!
Netačno: prevodioc
Tačno: prevodilac (jednina)
Tačno: prevodioci (množina)

Zargon je uvek postojao i postojace. A sto se tice citanja, i u moje vreme lektira je bila odvratna, citali smo sve samo ne to. Pogotovo kad su na red dosli M. Gorki, Krljaca, pa cak i Gosha (njega ni njegovi crnogoricari nisu hteli da citaju).

Jezik je ziv i menja se sa drustvom. Nekakvim vestackim ogranicavanjima se nece nista postici. Bolje je podstaci decu da citaju knjige od malih nogu. Tako se bogati recnik najbolje. A tu bi pomoglo i reformisanje lektire, koja je deci uglavnom nezanimljiva.

Sve botovi...

E ljudi, uveliko radim na serbo-deutsch jeziku koji koriste jugosloveni u Austriji i Nemackoj. To je veoma dobar jezik jer ga i svabe kao i mi razumemo bitno je samo da se pogodi glavna rec. npr. Bio sam kod lekara gestern odneo mu befunde on mi dao termin ubernekste vohe. kad to uradim moram u spital na untersuhung pa da odnesem beviligung u krankenkasu da mi overe za krankengeld inace ce da platim manung. to ne bi bilo toliko cudno u Becu ali kada se tako prica u Srbiji postaje dosta interesantno...

Pa vi posle ukidajte negativne poene na maturi za gramaticke i pravopisne greske u pitanjima koja se ne ticu gramatike ili pravopisa...

Neka svako priča kako hoće. Bitno je da zvanična korespondencija ide na književnom jeziku. Uostalom, zar nije tako uvek bilo u istoriji? Čitajte na kom je jeziku bio napisan na primer Sretenjski ustav, a kojim jezikom je narod govorio.

Ništa tu nije alarmantno. Pa jezik jeste "živa stvar" i menja se, a globalizacijom i tehnološkim razvojem se to samo više ubrzava (htedoh sada da napišem - dobija akceleraciju). Uglavnom, kao posetiac brojnih stranih foruma, vidim da je to globalni trend, englezi, Nemci i recimo Španci uveliko koriste skraćenice i određene reči u maternjem jeziku koje imaju potpuno drugačiji smisao. Otuda i "like" koji u sklopu rečenice nema izvorno značenje, nego se misli na lajkovanje Facebook-a. A o skraćenicama tipa WTF, ASAP, OMG, IMO, IMHO i tako dalje da i ne govorim. Shodno temi, ubacuju se i nove skraćenice koje su razumljive za one koji komentarišu ili postuju na određenoj temi.
Nema ovde panike, ali da treba više da se čita i proučava književni jezik - treba. ALi, to je sve i stvar vaspitanja i vremenskih okvira. Pored toga što sam aktivan član internet i sajber zajednice, i dalje čitam knjige svakodnevno.

Cudo jedno kako niko od ovih koji odobravaju ovo unistavanje naseg jezika pod parolom "to je normalno, mi smo zaostali, uhvatimo korak sa svetom" i slicno, nije komentarisao vest o zabrani "#hashtag-a u Francuskoj:
http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=01&nav_id=682412

Tek bi bilo materijala za raspravu kada bi se zašlo po stranim firmama u Srbiji. Konkretno u jednom mobilnom operatoru/teru, korporativni rečnik je prepun kojekakvih "izmišljenica", engleskih reči koje se koriste i menjaju po srpskoj gramatici i pravopisu. I kad čovek svaki dan provede najmanje 8 sati u takvom okruženju, naravno da će pričati loš srpski ali i sam engleski.

TXT je užasno kul!

A sad odo' da legnem da napunim baterije. Sutra radim...

Jos je veci problem to sto misle da znaju engleski.

Ja sam konsterniran!

reče pisac i napisa najfrekventnijih. zar nije naša reč najčešćih?

Nije u pitanju zargon nego sleng. Doktori, pravnici, programeri - oni imaju svoj zargon. Kad vec ispravljate decu, naucite definicije reci.

Iskreno mislim da vam se tu i Vuk obija malo o glavu, jer vi sve pišete na srpskom i kako se izgovara, pa je time lakše te nove rijeci - srbizirati i ubaciti u upotrebu. Bez uvrede, samo primjecujem... I dakako da je situacija vrlo slična i ovdje...

Kao neko kome je jezik profesija, ne smatram da je zargon toliko problem, zargon dodje i prodje, koliko opsta jezicka nekultura. Pod time podrazumevam upotrebu tudjica sa namerom da se 'ispadne pametan'. Meni nije problem tudjica, ja je razumem, ali, na zalost, oni koji je koriste vrlo cesto je ne razumeju i upotrebljavaju je u potpuno pogresnom kontekstu (sto je do odredjene mere zabavno, ali onda pocinje da iritira).
Osim toga, danas cini mi se, svako moze da bude prevodilac. Engleski savladati nikada nije bilo lakse, a srpski ionako znas. Aha. A tek, google translate (pouzdan koliko i google medicinski saveti :)).
Nemojte zamerati deci, u svom profesionalnom zivotu, naisla sam na daleko vise nepismenih mr i dr nauka, nego srednjoskolaca.
Treba vise da citaju? Da, slazem se. Sta da citaju? Klasike? Savremenu knjizevnost? Svakako, i jedno i drugo. Trebalo bi da im obogati fond reci. Samo, na stranu los kvalitet prevoda, toliko pravopisnih i stamparskih gresaka je... recimo, nedopustivo. Skoro sam citala reprint izdanje jednog od 'klasika' izdavacke kuce koja je slovila za ime u novinarstvu i izdavastvu (proslo je skoro 10 godina od kada je knjiga objavljena, tako da ne spada u ova nova, popularna 'kiosk' izdanja). Bilo je mucenje citati...

Fejsbuk generacija

Jednom političaru je neki prevodioc preveo...
...Mi ne znamo da pričamo.
(Komša, 1. februar 2013 07:03)

U pravu ste!
Netačno: prevodioc
Tačno: prevodilac (jednina)
Tačno: prevodioci (množina)
(bezimena, 1. februar 2013 09:16)
Naravno.I ja živim ovde i samim tim sebe nisam izuzeo.Napisao sam da mi ne znamo da pričamo srpski.Ostaje mi samo da se tešim da sam manja štetočina od onih što "nemaju problem".