Alarmantno stanje u onkologiji

Hehe...reče studiozno...ne gospodjo...preventivno skoro ne postoji, koja je kapija dobrog zdrastva...

Inače pre mesec dana sam došao u 13 kod lekara, bio drugi na redu. Doktor došao u 16. Primljen sam u 19. Pre 5 dana dobio sam grip...nisam imao nameru da idem ponovo da se mrcvarim...

Sistem ovako funkcionise:

1. Rabzolite se
2. Odete kod lekara
3. Stave vas na cekanje za pregled
4. Stave vas na cekanje za kontrolu
5. Stave vas na cekanje za kontrolu
6. Prime vas u bolnicu
7. Vrate vas kuci jer nema slobodnih termina za operaciju
8. Odlazite u privatnu ordinaciju/ ili podmicujete lekara iz drzavne ustanove
9. Operacija obavljena
10. Zivite dalje ili umirete, u zavinosti od toga koliko ste brzo shvatili ovih deset tacaka.

Sve je podredjeno tome da pacijentu presedne nesigurnost sopstvenog zivota ili bar neizvenost radne sposobnosti. Tada na scenu stupa instikt za prezivljavanjem i covek odvaja od ustedjevine ili pozajmljuje novac da bi sebe spasao brzom intervencijom doktora privatnika, ili u jeftinijoj varijanti, intervencijom potplacenog lekara iz drzavne ustanove. Tako funkcionise zdravtvo u Srbiji.

Lekovi se kupuju na crno po preporuci kod odredjenog doktora ... Tako je bilo i bice. Lekarima ne mogu nista. Sta da ih hapse. Problem zdravstva je nedostatak skolovanog kadra, a ne opreme. Oprema kojom nema ko da rukuje stoji po podrumima.

Zasto tako parcijalno?
Svuda je isto stanje .

Od trenutka kad sam otisao kod lekara opste prakse do trenutka kad su mi dijagnostikovali rak i stavili me na operacioni sto, proslo je 5 dana. Odmah posle toga sam dobio chemo terapiju. Danas sam ziv i zdrav i ne fali mi nista. Skroz sam se izlecio. Sve zahvaljujuci brzini lekara.
Ah da, zivim u Svajcarskoj.
Da sam u Srbiji, verovatno sad ne bih ni bio ziv jer ne bih ni stigao do tog operacionog stola ni za par godina. Jesam sad srecan sto sam ziv i zdrav, ali jako tuzan jer cujem kroz sta sve tu ljudi prolaze.

Povecajte akcize za cigarete za jos 20 dinara po pakli i smanjicete broj pusaca, a samim tim i oboljevanje od raka za bar 10%. I tako svake godine dva puta godisnje po 20 din. sve dok ne dostignete cene u EU, i svima dobro. Pa ko ima neka pusi, po sistemu ima se, moze se.
(Sinbad, 13. novembar 2012 15:12)

Najlakše je uvek, ali uvek napadati pušače. Pitam se, da nema cigareta o čemu biste pričali. Ja ne kažem da cigarete ne utiču, ali mnooogo više nas je upropastilo bombardovanje, tone i tone osiromašenog uranijuma su bačene. Koliko dece NEPUŠAČA obolelo od raka, leukenije...Zaboravili ste to ???

Povecajte akcize za cigarete za jos 20 dinara po pakli i smanjicete broj pusaca, a samim tim i oboljevanje od raka za bar 10%. I tako svake godine dva puta godisnje po 20 din. sve dok ne dostignete cene u EU, i svima dobro. Pa ko ima neka pusi, po sistemu ima se, moze se.
(Sinbad, 13. novembar 2012 15:12)

i meso nek poskupi na duplo, u prvom redu svinjetina. losa ishrana je najveci razlog kancera. meso je u danasnjoj masovnoj proizvodnji izvor bolesti a nas narod osim sto voli da pusi, voli i da krka dok mu se brada ne zacakli od masti.

Povecajte akcize za cigarete za jos 20 dinara po pakli i smanjicete broj pusaca, a samim tim i oboljevanje od raka za bar 10%. I tako svake godine dva puta godisnje po 20 din. sve dok ne dostignete cene u EU, i svima dobro. Pa ko ima neka pusi, po sistemu ima se, moze se.

Čak i kada bi celokupna suma od pomenutih milijardu dinara (nepunih 9 miliona evra) bila izdvojena u svrhu kupovine novih linearnih akceleratora sa pratećom opremom, za taj novac bi se moglo kupiti najviše 4 ovakva aparata uz prateće neophodne uređaje i opremu. To je kap u moru trenutnih potreba. Neću ovom prilikom da širim priču u smeru koji kaže kako se ta oprema kada se nekako i nabavi najčešće prilično neravnomerno raspoređuje po onkološkim centrima u Srbiji. Dovoljno je reći da oni koji su najbliži centrima moći dobijaju, a oni koji su od tih centara dalje, ostaju kratkih rukava. U tom smislu nije sve jedno da li ste se kojim slučajem razboleli od ove opake bolesti kao osiguranik koji se leči u Beogradu ili ste iz „unutrašnjosti“ pa gravitirate Kladovu, Nišu, Kragujevcu ili ne daj bože Novom Sadu (Sremskoj Kamenici) koje Ministarstvo tretira kao drugu državu, objašnjavajući kako je za njih zadužena Pokrajina čija je kasa konstantno prazna. Dakle, onkološki pacijenti su neravnopravni i dok jedni ćekaju i po 6 meseci da bi došli na zračenje, za druge to čekanje nije duže od dve nedelje. Ipak, najveći problem je što vlada radi i razmišlja kampanjski. Odradi jednu nabavku pa misli da je mirna 10 godina. Da se češće ulagalo u ovu oblast ne bismo sada bili tu gde jesmo. Na dnu. Ali tako je u svim oblastima u ovoj zemlji. Zar ne? Nisu pare problem. Tri puta veća suma je data na aferu "Satelit" i niko čak zbog toga nije ni odgovarao. Problem je nesposobnost i nekompetencija.

Procenat povećanja upotrebe jeftinih citostatika obrnuto je srazmeran uspehu lečenja a upravno srazmeran debljini plavih koverata koje završavaju u belim mantilima.

Moja mama je umrla pre nepunih godinu dana,jer smo siromasni i nismo mogli da damo pare lekaru koji je trazio da bi dobila adekvatnu terapiju.Tarifa od 500,1000 do 5000 eura.Naravno u takvim momentima,nismo se toliko pribrali da snimamo lekara koji nam trazi pare a i da jesmo,mislim da ne bi bilo svrhe.Snalazili smo se na razne nacine,skupljali biljke,pravili meleme,nije pomoglo.Toliko o nasem zdravstvu.Ne zelim nikome

Ako se jos neko seca SPS i JUl-ove doktore i ministre sudili su za pljacku ne samo citostatika.Danas sude demoratama-doktorima koji su opljackali opet ne samo ciostastike.Jedne su vec oslobodili,oslobodice i ove druge i nemojte se cuditi zasto nema nicega u bolnicama.Pljacka bolesnih je najlaksa pljacka, "kada je suza u oku" otimaj,kada usahne nemoj vise da trazis,to je poznata preporuka partijskih lekara mladim kolegama.

Kancer nije neizleciva bolest. Postaje neizleciva kada odete kod lekara...

Manite se više osiromašenog uranijuma. Mnogi su ubeđeni da ono što je bačeno na KiM zrači do Subotice. Raspitajte se malo, imate u svakom slučaju Gugl. Dosta teorije zavere. Većina Srba mrzi ili sebe, ili gejove, ili Rome, ili Albance, ili Hrvate, ili bošnjake, ili komšiju, ili suprugu, ili...Ta mržnja nas ubija. A sve to potpiruju mediji i političari.

izvinite, dragi oboleli od raka, ali lova je potrebnija obolelim fudbalskim gigantima, Vlada je procenila da oni imaju vise izgleda za ozdravljenje.

U julu sam otišao kod mog lekara, zbog problema spuštanja očnih kapaka, teškog gutanja i sve češćeg zaplitanja jezikom...
Prihvatio je moju sugestiju (!?) i uputio me kod neurologa, sa početnom dijagnozom Myastenia Gravis. Ta bolest je vrlo retka i zna biti opasna po život, mada nije u pitanju rak. Dobio sam termin za pregled u avgustu (3 sedmice kasnije)...

Neurolog mi je rekao "da ne delujem uverljivo" kada iznosim svoje tegobe, ali me ipak poslao na hitan CT pregled, i prepisao minimalnu dozu nekih tableta koje treba doživotno uzimati!
Termin za CT pregled sam dobio za kraj septembra (to je valjda hitno!?), a kod neurologa sam uspeo (sa rezultatom) da se ponovo pojavim, nakon još 12 dana...

Pošto su simptomi bolesti bili sve uverljiviji (i teži), "savesni" doktor je konstatovao da je dijagnoza tačna, da treba da nastavim da pijem lek (koji mi je ranije prepisao), a pošto CT nije pokazao ništa značajno, mogu da idem kući! Dao mi je uput za ultrazvuk jetre (kao još jednu kontrolu stanja), a za taj pregled imam termin za mart 2013...

U međuvremenu se moje stanje stalno pogoršavalo, pa sam u oktobru otišao u Budimpeštu, kod neurologa jedne tamošnje bolnice. Onog momenta kada sam ušao u ordinaciju, doktor je konstatovao da sam životno ugrožen i hteo je ODMAH da me smesti na odelenje sa intenzivnim tretmanom...

Urađen je niz testova, data mi je druga terapija, određeni drugi lekovi! Stanje je sada mnogo bolje, sredinom decembra idem na 3. kontrolu...

Primećujete li razliku?

Ja sam bio ubeđen da je alarmantno stanje u Srbiji, u celini, na svim poljima!
Sad mi je lakše, jer kažete da je u pitanju (samo) onkologija.
Nadam se da ćemo to pitanje (ipak) mnogo lakše i brže da rešimo, u interesu pacijenata pre svega...

Povecajte akcize za cigarete za jos 20 dinara po pakli i smanjicete broj pusaca, a samim tim i oboljevanje od raka za bar 10%. I tako svake godine dva puta godisnje po 20 din. sve dok ne dostignete cene u EU, i svima dobro. Pa ko ima neka pusi, po sistemu ima se, moze se.

Povecajte akcize za cigarete za jos 20 dinara po pakli i smanjicete broj pusaca, a samim tim i oboljevanje od raka za bar 10%. I tako svake godine dva puta godisnje po 20 din. sve dok ne dostignete cene u EU, i svima dobro. Pa ko ima neka pusi, po sistemu ima se, moze se.
(Sinbad, 13. novembar 2012 15:12)

Najlakše je uvek, ali uvek napadati pušače. Pitam se, da nema cigareta o čemu biste pričali. Ja ne kažem da cigarete ne utiču, ali mnooogo više nas je upropastilo bombardovanje, tone i tone osiromašenog uranijuma su bačene. Koliko dece NEPUŠAČA obolelo od raka, leukenije...Zaboravili ste to ???

Povecajte akcize za cigarete za jos 20 dinara po pakli i smanjicete broj pusaca, a samim tim i oboljevanje od raka za bar 10%. I tako svake godine dva puta godisnje po 20 din. sve dok ne dostignete cene u EU, i svima dobro. Pa ko ima neka pusi, po sistemu ima se, moze se.
(Sinbad, 13. novembar 2012 15:12)

i meso nek poskupi na duplo, u prvom redu svinjetina. losa ishrana je najveci razlog kancera. meso je u danasnjoj masovnoj proizvodnji izvor bolesti a nas narod osim sto voli da pusi, voli i da krka dok mu se brada ne zacakli od masti.

Zasto tako parcijalno?
Svuda je isto stanje .

Lekovi se kupuju na crno po preporuci kod odredjenog doktora ... Tako je bilo i bice. Lekarima ne mogu nista. Sta da ih hapse. Problem zdravstva je nedostatak skolovanog kadra, a ne opreme. Oprema kojom nema ko da rukuje stoji po podrumima.

Sistem ovako funkcionise:

1. Rabzolite se
2. Odete kod lekara
3. Stave vas na cekanje za pregled
4. Stave vas na cekanje za kontrolu
5. Stave vas na cekanje za kontrolu
6. Prime vas u bolnicu
7. Vrate vas kuci jer nema slobodnih termina za operaciju
8. Odlazite u privatnu ordinaciju/ ili podmicujete lekara iz drzavne ustanove
9. Operacija obavljena
10. Zivite dalje ili umirete, u zavinosti od toga koliko ste brzo shvatili ovih deset tacaka.

Sve je podredjeno tome da pacijentu presedne nesigurnost sopstvenog zivota ili bar neizvenost radne sposobnosti. Tada na scenu stupa instikt za prezivljavanjem i covek odvaja od ustedjevine ili pozajmljuje novac da bi sebe spasao brzom intervencijom doktora privatnika, ili u jeftinijoj varijanti, intervencijom potplacenog lekara iz drzavne ustanove. Tako funkcionise zdravtvo u Srbiji.

Kancer nije neizleciva bolest. Postaje neizleciva kada odete kod lekara...

Moja mama je umrla pre nepunih godinu dana,jer smo siromasni i nismo mogli da damo pare lekaru koji je trazio da bi dobila adekvatnu terapiju.Tarifa od 500,1000 do 5000 eura.Naravno u takvim momentima,nismo se toliko pribrali da snimamo lekara koji nam trazi pare a i da jesmo,mislim da ne bi bilo svrhe.Snalazili smo se na razne nacine,skupljali biljke,pravili meleme,nije pomoglo.Toliko o nasem zdravstvu.Ne zelim nikome

Hehe...reče studiozno...ne gospodjo...preventivno skoro ne postoji, koja je kapija dobrog zdrastva...

Inače pre mesec dana sam došao u 13 kod lekara, bio drugi na redu. Doktor došao u 16. Primljen sam u 19. Pre 5 dana dobio sam grip...nisam imao nameru da idem ponovo da se mrcvarim...

Procenat povećanja upotrebe jeftinih citostatika obrnuto je srazmeran uspehu lečenja a upravno srazmeran debljini plavih koverata koje završavaju u belim mantilima.

Čak i kada bi celokupna suma od pomenutih milijardu dinara (nepunih 9 miliona evra) bila izdvojena u svrhu kupovine novih linearnih akceleratora sa pratećom opremom, za taj novac bi se moglo kupiti najviše 4 ovakva aparata uz prateće neophodne uređaje i opremu. To je kap u moru trenutnih potreba. Neću ovom prilikom da širim priču u smeru koji kaže kako se ta oprema kada se nekako i nabavi najčešće prilično neravnomerno raspoređuje po onkološkim centrima u Srbiji. Dovoljno je reći da oni koji su najbliži centrima moći dobijaju, a oni koji su od tih centara dalje, ostaju kratkih rukava. U tom smislu nije sve jedno da li ste se kojim slučajem razboleli od ove opake bolesti kao osiguranik koji se leči u Beogradu ili ste iz „unutrašnjosti“ pa gravitirate Kladovu, Nišu, Kragujevcu ili ne daj bože Novom Sadu (Sremskoj Kamenici) koje Ministarstvo tretira kao drugu državu, objašnjavajući kako je za njih zadužena Pokrajina čija je kasa konstantno prazna. Dakle, onkološki pacijenti su neravnopravni i dok jedni ćekaju i po 6 meseci da bi došli na zračenje, za druge to čekanje nije duže od dve nedelje. Ipak, najveći problem je što vlada radi i razmišlja kampanjski. Odradi jednu nabavku pa misli da je mirna 10 godina. Da se češće ulagalo u ovu oblast ne bismo sada bili tu gde jesmo. Na dnu. Ali tako je u svim oblastima u ovoj zemlji. Zar ne? Nisu pare problem. Tri puta veća suma je data na aferu "Satelit" i niko čak zbog toga nije ni odgovarao. Problem je nesposobnost i nekompetencija.

Ako se jos neko seca SPS i JUl-ove doktore i ministre sudili su za pljacku ne samo citostatika.Danas sude demoratama-doktorima koji su opljackali opet ne samo ciostastike.Jedne su vec oslobodili,oslobodice i ove druge i nemojte se cuditi zasto nema nicega u bolnicama.Pljacka bolesnih je najlaksa pljacka, "kada je suza u oku" otimaj,kada usahne nemoj vise da trazis,to je poznata preporuka partijskih lekara mladim kolegama.

Od trenutka kad sam otisao kod lekara opste prakse do trenutka kad su mi dijagnostikovali rak i stavili me na operacioni sto, proslo je 5 dana. Odmah posle toga sam dobio chemo terapiju. Danas sam ziv i zdrav i ne fali mi nista. Skroz sam se izlecio. Sve zahvaljujuci brzini lekara.
Ah da, zivim u Svajcarskoj.
Da sam u Srbiji, verovatno sad ne bih ni bio ziv jer ne bih ni stigao do tog operacionog stola ni za par godina. Jesam sad srecan sto sam ziv i zdrav, ali jako tuzan jer cujem kroz sta sve tu ljudi prolaze.

Manite se više osiromašenog uranijuma. Mnogi su ubeđeni da ono što je bačeno na KiM zrači do Subotice. Raspitajte se malo, imate u svakom slučaju Gugl. Dosta teorije zavere. Većina Srba mrzi ili sebe, ili gejove, ili Rome, ili Albance, ili Hrvate, ili bošnjake, ili komšiju, ili suprugu, ili...Ta mržnja nas ubija. A sve to potpiruju mediji i političari.

izvinite, dragi oboleli od raka, ali lova je potrebnija obolelim fudbalskim gigantima, Vlada je procenila da oni imaju vise izgleda za ozdravljenje.

Ja sam bio ubeđen da je alarmantno stanje u Srbiji, u celini, na svim poljima!
Sad mi je lakše, jer kažete da je u pitanju (samo) onkologija.
Nadam se da ćemo to pitanje (ipak) mnogo lakše i brže da rešimo, u interesu pacijenata pre svega...

U julu sam otišao kod mog lekara, zbog problema spuštanja očnih kapaka, teškog gutanja i sve češćeg zaplitanja jezikom...
Prihvatio je moju sugestiju (!?) i uputio me kod neurologa, sa početnom dijagnozom Myastenia Gravis. Ta bolest je vrlo retka i zna biti opasna po život, mada nije u pitanju rak. Dobio sam termin za pregled u avgustu (3 sedmice kasnije)...

Neurolog mi je rekao "da ne delujem uverljivo" kada iznosim svoje tegobe, ali me ipak poslao na hitan CT pregled, i prepisao minimalnu dozu nekih tableta koje treba doživotno uzimati!
Termin za CT pregled sam dobio za kraj septembra (to je valjda hitno!?), a kod neurologa sam uspeo (sa rezultatom) da se ponovo pojavim, nakon još 12 dana...

Pošto su simptomi bolesti bili sve uverljiviji (i teži), "savesni" doktor je konstatovao da je dijagnoza tačna, da treba da nastavim da pijem lek (koji mi je ranije prepisao), a pošto CT nije pokazao ništa značajno, mogu da idem kući! Dao mi je uput za ultrazvuk jetre (kao još jednu kontrolu stanja), a za taj pregled imam termin za mart 2013...

U međuvremenu se moje stanje stalno pogoršavalo, pa sam u oktobru otišao u Budimpeštu, kod neurologa jedne tamošnje bolnice. Onog momenta kada sam ušao u ordinaciju, doktor je konstatovao da sam životno ugrožen i hteo je ODMAH da me smesti na odelenje sa intenzivnim tretmanom...

Urađen je niz testova, data mi je druga terapija, određeni drugi lekovi! Stanje je sada mnogo bolje, sredinom decembra idem na 3. kontrolu...

Primećujete li razliku?