Inđija: Zašto petaci ne idu u školu

Sta reci. Ja sam u vrtic i osnovnu isao sa decom obolelom od daun sindroma i iskreno nisam ni kapirao da su nesto drugacija tada. Srbija je prejadna.

Tuga...nema veće tragedije za roditelja od toga da gleda kako mu dete pati a da ne može nikako da mu pomogne. Podržavam inkluziju, zato što je to jedino ispravno rešenje, i zato što je to moglo biti dete bilo kog od nas.

Ali, inkluzija podrazumeva veliki zajednički trud svih uključenih strana. Ne može se preko noći uvesti inkluzija bez detaljne edukacije i jake podrške roditelja dece koja treba da pokažu razumevanje za različitost.

Deca umeju da budu surova, posebno u tom periodu, a taj period je osetljiv i za tu "drugačiju" decu. Puno rada i podrške je potrebno da bi stvari funkcionisale.


Ali poenta je: stvari MORAJU funkcionisati tako, zato što ovo nije srednji vek, zato što dete nije krivo, i zato ŠTO SE TO MOGLO DESITI SVAKOM OD NAS.

Dosta je nejasno receno zasto roditelji ne salju svoju decu u skolu. Samo se kaze da je ponasanje deteta sa Daunovim sindromom uznemirilo devojcice. On je sa njima i ranije isao u skolu, a tek sad ovakva reakcija. Nesto se desilo i reklo bi se nesto nimalo naivno kad roditelji tako reaguju. Zato malo lakse sa tim rekcijama kako je ceo razred sramota Srbije. Reportaza je nejasna i cini mi se da su neki delovi namerno nerazumljivi. O nacinu sprovodjenja inkluzije u Srbiji imam samo jedan komentar: SRAMOTA. Sprovedeno je tako da niko nema koristi, vec samo na papiru da su svi srecni i zadovoljni, a u praksi...

moja zena je profesor matematike. inkluzija je najveca glupost koju su mogli da urade. za ljude sa posebnim potrebama postijala su posebna odeljenja i posebni profesori. tad su zavrsavali bar osnovnu. u klasicnim odeljenjima oduzimaju previse vremena profesoru, a to se odrazava na kvalitetvkoji druga deca dobijaju. ljudi sa daunovim sindromom danas upisuju cetvorogodisnje skolivanje ako su im roditelji mocni.

Školske institucije moraju da dobiju pravo da pored sadašnje procene sposobnosti učenika odlučuju i da li je ono za redovnu ili specijalnu školu. Razvijene zemlje sveta selektiraju učenike na A, B i C odeljenja po njihovoj sposobnosti, jer kod nas su na ovaj način nastave deca napredna kao i ona slabijeg razvoja kažnjena jer je nastava prilagođena samo za prosečne učenike.

Nije problem u tome sto je to dete sa Daunovim sindromom, vec sto se skida nag na casu, seksualno uznemirava devojcice (ali bukvalno!), baca na decu knjige, patike i sve sto mu dodje pod ruku. To je glavni problem! Roditelji vec neko vreme se zale na ovo ponasanje, a kad su videli da skola nista ne cini, morali su da nesto drasticno ucine. 11 ucenika je ispisano iz ovog razreda i prebaceno u drugu skolu. Nije bitno da li je dete ometeno ili ne vec to sto njegovo ponasanje niko do sad nije kontrolisao.

Da li znate da u Srbiji postoji Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju koji skoluje kadar za sve tipove ometenosti?
Medjutim, za predhodih 12 godina nista nije uradjeno po pitanju inkluzije(od edukacije nastavnika, informisanja sire drustvene zajednice i sl) vec su novci misteriozno nestali!?! Nikog nije ni briga jer je obrazovanje vazda bilo na margini.
Defektolozi su spremni i voljni da pomognu svakom detetu, ucitelju i nastavniku u inkluzivnom obrazovanju, ali ih niko zakonom nije prevideo(jos uvek), te tako ne postoji mogucnost ni njihovog angaozvanja i placanja.na ciju stetu?

Inkluzija je pomodarstvo i promasaj. Stvara se privid da i deca sa posebnim potrebama mogu da idu u skolu kao i zdrava deca. Nije tacno. Na mukama su nastavnici, neka deca, kao ova u Indjiji ispastaju, a dete koje ima problem, u stvari je izigrano od drustva, jer su ga po sili zakona i ocajnickoj ali razumljivoj zelji roditelja tamo ugurali . Rezultat je u stvari da su svi na gubitku, ali ostavlja utisak. Steta.

Инклузија је ушла у систем прилично исхитрено. Тешко ћете наћи некога ко то са стране слуша, а да каже шта је ту проблем деца треба заједно да раде и да се социјализују са свим различитостима која међу њиховим другарима постоје. И то је уреду. Проблем настаје када уђете на час у одељење где наставник ни једном реченицом, а да не кажем испитом није школован да ради са децом која имају одређене потешкоће у развоју. Па добијете дете које у једанаестој години носи памперс и полази у први разред, или има различите типове аутизма, и да не набрајам... па се деси да 35 од 45 минута у сопственом незнању проведете смирујући њега или како један од коментара рече изузетно сурове генерације које добијамо. Нисам против инклузије али негде мора да постоји граница: да нам се не дешава да од детета колико год се трудили за четири године чујете само неки неодређени цик, који некој деци при изради неких писмених задатака кажу изузетно смета; и неко ће да ми каже да је ту неко социјализован и да је било шта ту постигнуто. Седнете ви и ишчитате много тога о проблему који дете има али то све шегртски; а мислим да та деца уз стручан кадар могу прилично да напредују.

ako ne znate sta je daunov sindrom nemojte se javljati.
retko ko od njih dozivi starije godine.

ceo razred-sramota srbije.

Daunov sindrom NIJE zarazna bolest! Svako takvo dete ima pravo da stekne neko obrazovanje i potom, u skladu sa svojim mogućnostima, doprinosi i sebi i društvu. NIKO nema pravo da traži izolaciju takve dece! Ovaj svet ne čine samo lepi, zdravi, bogati itd. već i bolesni, ružni, siromašni, crni, žuti i još niz drugih ljudi različitog izgleda i kulture, i svi imaju ista prava!
Roditelji koji u ovom slučaju ne puštaju svoju decu u školu, daju im vrlo loš primer, i treba da dožive osudu celog društva, takvi postupci su fašistički i nedopustivi u današnjoj civilizaciji!

Slika i prilika naseg fasistickog i ksenofobicnog drustva. Sramota treba bude sve roditelje iz tog odeljenja.

Sramota za roditelje,ta njihova bednost nije za komentar.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (nesa, 31. oktobar 2012 20:42)

Zbog cega na ovakav nacin osudjujete te roditelje, kada je potpuno nejasno o cemu se zapravo radi?

Zar je moguce da su SVI roditelji u odeljenju odlucili da svom detetu uskrate skolovanje do daljnjeg, samo zato sto su idioti?

Nije moguce.

Inkluzija je najbolja terapija za bolesno dete.Potreban je ogroman napor i rad sa tom decom da bi ona polako ali sigurno napredvala.Nastavnici svoje ispredaju i gotovo.Najveci teret je na rodteljima u svakom smislu.Zato nije ljudski ne prihvatiti tu decu i ne priznati bitku roditelja za svoje dete.Jedno dete u odelenju nece ostetiti nicije znanje.Roditelji ostale dece moraju da podrze inkluziju jer i sami su roditelji.

Za celu ovu papazjaniju odgovorna je samo i isključivo lokalna samouprava koja već pune četiri godine nije našla za shodno da plati ni jedan jedini dinar za personalnog ili nekog drugog asistenta jedinoj školi koja je želela da prihvati decu sa ''posebnim potrebama''. A onda je ovo dete (koje je bilo prvo dete sa Daunovim sindromom koje je upisano u redovnu školu zahvaljujući velikom trudu majke) prešlo u drugu Osnovnu školu kojoj i pripada po osnovu prebivališta, a lokalna samouprava se prodobrila te ustupila vozilo i plaća defektologa da ostalu decu svakodnevno prevoze u neku od Osnovnih škola u Novom Sadu gde su ''obučeni'' za rad sa ovom, po svim kriterijumima, diskriminisanom i stigmatizovanom decom. Apsolutno se slažem da nastavnici ne mogu sve sami da postignu, ali mnogi od njih ne žele uopšte da se potrude. Znate nisu svi stanovnici ove države vaspitači po struci, a većina manje-više uspešno vaspitava svoju decu. Sramota je da nastavnici u pomenutoj školi (2 meseca pre nego što se ovo desilo) kažu deci iz drugih odeljenja da kada vide ovo dete na hodniku treba da beže od njega. Pa je posle on kriv zbog nekih loših reakcija. JADNO!!!

Slazem se da sva deca imaju pravo na obrazovanje u redovnim skolama, ali se niko ne pita kako se osecaju ostala deca. Kako njima posveti paznju ako u odeljenju imas ucenika koji ima poremecaj u ponasanju, kako se to sada moderno zove - hiperaktivnost? Sta i kako raditi kada sve vreme razmisljas sta ce to dete uraditi, da li ce bez ikakvog razloga poceti da vristi, baca sve oko sebe i udare sve oko sebe? Sta je sa njima? Postoje ljudi koji su se skolovali za rad sa takvom decom. Ne moze neki nastavnik koji je pohadjao 2-3 seminara o inkluziji da radi kako treba sa takvom decom. Kazu da inkluzija ima rezultata u Srbiji. Ne znam odakle takve informacije. I ko vodi evidenciju o tome. Oni sto su iskopirali ovaj nacin rada sa decom koja imaju potrebu za dodatnu podrsku, nisu iskopirali i to da u takvom odeljenju treba da postoji i asistent koji ce pomoci u radu.

Zelim da pohvalim i zahvalim TV B92 za prilog koji je uradjen korektno,objektivno i afirmativno. Mislim da vecina ne zna ili barem malo zna o Inkluziji i koristima koje iz nje proizilaze. Posebno se u sredstvima javnog informisanja malo prikazuju pozitivni primeri prakse,a ima ih, samo treba malo istraziti, pronaci i promovisati.
Preporucujem da pronadjete na netu ime Pabla Pinede, tako cete videti dokle sve sezu mogucnosti osoba sa Daunovim sindromom, samo ako postoji malo razumevanja i tolerancije.
I ono najvaznije, majka decaka ni jednog momenta nije negirala probleme u ponasanju koje ima njen sin (ne njenom krivicom, ali to je druga tema), ali oni su u svemu ovome predimenzionirani, cilj mislim da je svima vrlo jasan. Sve navedeno, rade i deca bez invaliditeta,pa se ne dize ovolika prasina, sto jasno govori da je sve upereno protiv decakove invalidnosti.
Hvala svima koji su u svojim komentarima dali podrsku inkluziji:)

@s
sta god se desilo ja stojim iza svog komentara.

u ovom slucaju nije kriv zakonodavac...kako cete reagovati kada naidjete na decu sa daunovim ili nekim drugim sindromom na ulici?

sramota je nastavnika koji ocigledno ne rade sa ostalom zdravom decom, fasistickih roditelja i bezobrazne dece

Pa nije dete krivo sto ima taj sindrom.

Sramota za roditelje,ta njihova bednost nije za komentar.

Molim ljude koji nisu upuceni u konkretnu situaciju da ne komentarisu tako radikalno, nazivati ljude fasistima nije lepo gospodo draga. nije problem daunov sindrom, vec agresivno ponasanje deteta prema drugoj deci. Strasno je sta su ova deca svakodnevno prezivljavala I kroz kakvu torturu prolazila. Niko nije pomenuo da u tu istu skolu ide jos petoro dece sa posebnim potrebama. Inkluzija je dobra, ali ne po svaku cenu.

Nisu kriva deca, ni roditelji, ni nastvanici ni učitelji! Krivo je ministarstvo prosvete koje je uvelo inkluziju u škole, bez ijednog defektologa. inkluzija se uvodi u mnogim zemljama ali nigde ovako nakaradno kao kod nas. Sa decom koja imaju posebne potrebe rade DEFEKTOLZI a ne nastavnici! Učitelje i nastvanike su poslali na seminar od 2 dana i tako ih osposobili za rad ! Da nije žalosno bilo bi smešno!

Dragi moji samo da Vas podsetim da ti isti ''siroti'' nastavnici nisu imali niti jednu rečenicu, a kamoli ispit iz bilo koje vrste pedagogije ili dečije psihologije već su završili svoje fakultete na kojima su učili jezike, matematiku, fiziku, hemiju i tako dalje, a ipak ih to ne sprećava da vaspitavaju ''zdravu'' decu. Osim toga da podsetim da uvek u nekom razredu postoji dete koje je agresivno, koje ometa časove, koje ne dozvoljava vršnjacima da prate nastavu, ali to, očigledno, nikome ne smeta jer nema Daunov sindrom. A što se seksualnog uznemiravanja tiče setite se da je ne tako davno izbila afera oko amaterskih pornografskih snimaka iz WC-a jedna Osnovne škole u kojoj su učestvovali ''zdravi'' maloletnici. Mislim da je za ovu državu krajnje vreme da svakoj majci koja ima dete sa posebnim potrebama hitno dodeli neku vrstu penzije jer ona ima izbor - da dozvoli da joj dete bude, hajde da kažemo agresivno ili da dozvoli da zajedno sa njim umre od gladi (naročito kada je u pitanju samohrana majka kao ovde). Svi vi koji pišete negativne komentare na ovu temu treba samo da se zapitate šta biste radili da je u pitanju Vaše dete. Možda ima i drugačijih, ali ja smatram da svaka majka voli svoje dete bez obzira na to kakvo je rođeno. Ne mislite li tako? Ako ne mislite otežavajte i dalje inkluziju onima koji su se u ovoj državi teškom mukom za nju izborili!

...agresivno ponasanje deteta prema drugoj deci....
(Indjijac, 1. novembar 2012 09:39)

Šta ćemo sa "zdravom" agresivnom decom koja su silovala i tukla svoje vršnjake, ponekog profesora takodje, o kakvim skandalima godinama čitamo u medijima!? Kakva je razlika?

Nije u redu da se tako roditelji ponasaju trebali su odrzati roditeljski i da nastavnici u detaljima opisu problem ponasanja tog deteta, i na koji nacin pomoci tom detetu i time postici cilj da druga deca vise respektuju i razumeju takva ponasanja i u buducnosti ,ali ako je to dete u mnogo vecem i losem zdravstvenom stanju onda mu je lecenje potrebno skola tu onda nemoze pomoci

Kao majka cije je dete sa ovim decakom islo 4 godine u skolu,ne mogu ostati ravnodusna.Zelim da naglasim da ni jedan roditelj svoje dete nije zbog ovog decaka ispisao iz skole Jovan Popovic,koju je ovaj decak pohadjao.Bio je prihvacen kako od kadra,tako od ucenika i roditelja.Hajde da ne zatvaramo oci pred decom sa smetnjom u razvoju,vec da svi jedni drugima podizemo svest o toleranciji i razlicitostima.Pogledajte film IZVINITE STO KASNIM,pa ce vam svima biti savrseno jasno ko su ovaj decak i njegova majka,koja se bori za njega,a nije joj ni malo lako.HVALA SVIMA KOJI PODRZAVAJU INKLUZIJU,svaka cast onima koji se trude da nesto vise saznaju o inkluziji

moja zena je profesor matematike. inkluzija je najveca glupost koju su mogli da urade. za ljude sa posebnim potrebama postijala su posebna odeljenja i posebni profesori. tad su zavrsavali bar osnovnu. u klasicnim odeljenjima oduzimaju previse vremena profesoru, a to se odrazava na kvalitetvkoji druga deca dobijaju. ljudi sa daunovim sindromom danas upisuju cetvorogodisnje skolivanje ako su im roditelji mocni.

Slika i prilika naseg fasistickog i ksenofobicnog drustva. Sramota treba bude sve roditelje iz tog odeljenja.

ako ne znate sta je daunov sindrom nemojte se javljati.
retko ko od njih dozivi starije godine.

ceo razred-sramota srbije.

Sramota za roditelje,ta njihova bednost nije za komentar.

Daunov sindrom NIJE zarazna bolest! Svako takvo dete ima pravo da stekne neko obrazovanje i potom, u skladu sa svojim mogućnostima, doprinosi i sebi i društvu. NIKO nema pravo da traži izolaciju takve dece! Ovaj svet ne čine samo lepi, zdravi, bogati itd. već i bolesni, ružni, siromašni, crni, žuti i još niz drugih ljudi različitog izgleda i kulture, i svi imaju ista prava!
Roditelji koji u ovom slučaju ne puštaju svoju decu u školu, daju im vrlo loš primer, i treba da dožive osudu celog društva, takvi postupci su fašistički i nedopustivi u današnjoj civilizaciji!

Inkluzija je pomodarstvo i promasaj. Stvara se privid da i deca sa posebnim potrebama mogu da idu u skolu kao i zdrava deca. Nije tacno. Na mukama su nastavnici, neka deca, kao ova u Indjiji ispastaju, a dete koje ima problem, u stvari je izigrano od drustva, jer su ga po sili zakona i ocajnickoj ali razumljivoj zelji roditelja tamo ugurali . Rezultat je u stvari da su svi na gubitku, ali ostavlja utisak. Steta.

Inkluzija je najbolja terapija za bolesno dete.Potreban je ogroman napor i rad sa tom decom da bi ona polako ali sigurno napredvala.Nastavnici svoje ispredaju i gotovo.Najveci teret je na rodteljima u svakom smislu.Zato nije ljudski ne prihvatiti tu decu i ne priznati bitku roditelja za svoje dete.Jedno dete u odelenju nece ostetiti nicije znanje.Roditelji ostale dece moraju da podrze inkluziju jer i sami su roditelji.

@s
sta god se desilo ja stojim iza svog komentara.

u ovom slucaju nije kriv zakonodavac...kako cete reagovati kada naidjete na decu sa daunovim ili nekim drugim sindromom na ulici?

sramota je nastavnika koji ocigledno ne rade sa ostalom zdravom decom, fasistickih roditelja i bezobrazne dece

Sta reci. Ja sam u vrtic i osnovnu isao sa decom obolelom od daun sindroma i iskreno nisam ni kapirao da su nesto drugacija tada. Srbija je prejadna.

Zelim da pohvalim i zahvalim TV B92 za prilog koji je uradjen korektno,objektivno i afirmativno. Mislim da vecina ne zna ili barem malo zna o Inkluziji i koristima koje iz nje proizilaze. Posebno se u sredstvima javnog informisanja malo prikazuju pozitivni primeri prakse,a ima ih, samo treba malo istraziti, pronaci i promovisati.
Preporucujem da pronadjete na netu ime Pabla Pinede, tako cete videti dokle sve sezu mogucnosti osoba sa Daunovim sindromom, samo ako postoji malo razumevanja i tolerancije.
I ono najvaznije, majka decaka ni jednog momenta nije negirala probleme u ponasanju koje ima njen sin (ne njenom krivicom, ali to je druga tema), ali oni su u svemu ovome predimenzionirani, cilj mislim da je svima vrlo jasan. Sve navedeno, rade i deca bez invaliditeta,pa se ne dize ovolika prasina, sto jasno govori da je sve upereno protiv decakove invalidnosti.
Hvala svima koji su u svojim komentarima dali podrsku inkluziji:)

Tuga...nema veće tragedije za roditelja od toga da gleda kako mu dete pati a da ne može nikako da mu pomogne. Podržavam inkluziju, zato što je to jedino ispravno rešenje, i zato što je to moglo biti dete bilo kog od nas.

Ali, inkluzija podrazumeva veliki zajednički trud svih uključenih strana. Ne može se preko noći uvesti inkluzija bez detaljne edukacije i jake podrške roditelja dece koja treba da pokažu razumevanje za različitost.

Deca umeju da budu surova, posebno u tom periodu, a taj period je osetljiv i za tu "drugačiju" decu. Puno rada i podrške je potrebno da bi stvari funkcionisale.


Ali poenta je: stvari MORAJU funkcionisati tako, zato što ovo nije srednji vek, zato što dete nije krivo, i zato ŠTO SE TO MOGLO DESITI SVAKOM OD NAS.

Školske institucije moraju da dobiju pravo da pored sadašnje procene sposobnosti učenika odlučuju i da li je ono za redovnu ili specijalnu školu. Razvijene zemlje sveta selektiraju učenike na A, B i C odeljenja po njihovoj sposobnosti, jer kod nas su na ovaj način nastave deca napredna kao i ona slabijeg razvoja kažnjena jer je nastava prilagođena samo za prosečne učenike.

Nije problem u tome sto je to dete sa Daunovim sindromom, vec sto se skida nag na casu, seksualno uznemirava devojcice (ali bukvalno!), baca na decu knjige, patike i sve sto mu dodje pod ruku. To je glavni problem! Roditelji vec neko vreme se zale na ovo ponasanje, a kad su videli da skola nista ne cini, morali su da nesto drasticno ucine. 11 ucenika je ispisano iz ovog razreda i prebaceno u drugu skolu. Nije bitno da li je dete ometeno ili ne vec to sto njegovo ponasanje niko do sad nije kontrolisao.

Sramota za roditelje,ta njihova bednost nije za komentar.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (nesa, 31. oktobar 2012 20:42)

Zbog cega na ovakav nacin osudjujete te roditelje, kada je potpuno nejasno o cemu se zapravo radi?

Zar je moguce da su SVI roditelji u odeljenju odlucili da svom detetu uskrate skolovanje do daljnjeg, samo zato sto su idioti?

Nije moguce.

Dosta je nejasno receno zasto roditelji ne salju svoju decu u skolu. Samo se kaze da je ponasanje deteta sa Daunovim sindromom uznemirilo devojcice. On je sa njima i ranije isao u skolu, a tek sad ovakva reakcija. Nesto se desilo i reklo bi se nesto nimalo naivno kad roditelji tako reaguju. Zato malo lakse sa tim rekcijama kako je ceo razred sramota Srbije. Reportaza je nejasna i cini mi se da su neki delovi namerno nerazumljivi. O nacinu sprovodjenja inkluzije u Srbiji imam samo jedan komentar: SRAMOTA. Sprovedeno je tako da niko nema koristi, vec samo na papiru da su svi srecni i zadovoljni, a u praksi...

Инклузија је ушла у систем прилично исхитрено. Тешко ћете наћи некога ко то са стране слуша, а да каже шта је ту проблем деца треба заједно да раде и да се социјализују са свим различитостима која међу њиховим другарима постоје. И то је уреду. Проблем настаје када уђете на час у одељење где наставник ни једном реченицом, а да не кажем испитом није школован да ради са децом која имају одређене потешкоће у развоју. Па добијете дете које у једанаестој години носи памперс и полази у први разред, или има различите типове аутизма, и да не набрајам... па се деси да 35 од 45 минута у сопственом незнању проведете смирујући њега или како један од коментара рече изузетно сурове генерације које добијамо. Нисам против инклузије али негде мора да постоји граница: да нам се не дешава да од детета колико год се трудили за четири године чујете само неки неодређени цик, који некој деци при изради неких писмених задатака кажу изузетно смета; и неко ће да ми каже да је ту неко социјализован и да је било шта ту постигнуто. Седнете ви и ишчитате много тога о проблему који дете има али то све шегртски; а мислим да та деца уз стручан кадар могу прилично да напредују.

Slazem se da sva deca imaju pravo na obrazovanje u redovnim skolama, ali se niko ne pita kako se osecaju ostala deca. Kako njima posveti paznju ako u odeljenju imas ucenika koji ima poremecaj u ponasanju, kako se to sada moderno zove - hiperaktivnost? Sta i kako raditi kada sve vreme razmisljas sta ce to dete uraditi, da li ce bez ikakvog razloga poceti da vristi, baca sve oko sebe i udare sve oko sebe? Sta je sa njima? Postoje ljudi koji su se skolovali za rad sa takvom decom. Ne moze neki nastavnik koji je pohadjao 2-3 seminara o inkluziji da radi kako treba sa takvom decom. Kazu da inkluzija ima rezultata u Srbiji. Ne znam odakle takve informacije. I ko vodi evidenciju o tome. Oni sto su iskopirali ovaj nacin rada sa decom koja imaju potrebu za dodatnu podrsku, nisu iskopirali i to da u takvom odeljenju treba da postoji i asistent koji ce pomoci u radu.

...agresivno ponasanje deteta prema drugoj deci....
(Indjijac, 1. novembar 2012 09:39)

Šta ćemo sa "zdravom" agresivnom decom koja su silovala i tukla svoje vršnjake, ponekog profesora takodje, o kakvim skandalima godinama čitamo u medijima!? Kakva je razlika?

Za celu ovu papazjaniju odgovorna je samo i isključivo lokalna samouprava koja već pune četiri godine nije našla za shodno da plati ni jedan jedini dinar za personalnog ili nekog drugog asistenta jedinoj školi koja je želela da prihvati decu sa ''posebnim potrebama''. A onda je ovo dete (koje je bilo prvo dete sa Daunovim sindromom koje je upisano u redovnu školu zahvaljujući velikom trudu majke) prešlo u drugu Osnovnu školu kojoj i pripada po osnovu prebivališta, a lokalna samouprava se prodobrila te ustupila vozilo i plaća defektologa da ostalu decu svakodnevno prevoze u neku od Osnovnih škola u Novom Sadu gde su ''obučeni'' za rad sa ovom, po svim kriterijumima, diskriminisanom i stigmatizovanom decom. Apsolutno se slažem da nastavnici ne mogu sve sami da postignu, ali mnogi od njih ne žele uopšte da se potrude. Znate nisu svi stanovnici ove države vaspitači po struci, a većina manje-više uspešno vaspitava svoju decu. Sramota je da nastavnici u pomenutoj školi (2 meseca pre nego što se ovo desilo) kažu deci iz drugih odeljenja da kada vide ovo dete na hodniku treba da beže od njega. Pa je posle on kriv zbog nekih loših reakcija. JADNO!!!

Dragi moji samo da Vas podsetim da ti isti ''siroti'' nastavnici nisu imali niti jednu rečenicu, a kamoli ispit iz bilo koje vrste pedagogije ili dečije psihologije već su završili svoje fakultete na kojima su učili jezike, matematiku, fiziku, hemiju i tako dalje, a ipak ih to ne sprećava da vaspitavaju ''zdravu'' decu. Osim toga da podsetim da uvek u nekom razredu postoji dete koje je agresivno, koje ometa časove, koje ne dozvoljava vršnjacima da prate nastavu, ali to, očigledno, nikome ne smeta jer nema Daunov sindrom. A što se seksualnog uznemiravanja tiče setite se da je ne tako davno izbila afera oko amaterskih pornografskih snimaka iz WC-a jedna Osnovne škole u kojoj su učestvovali ''zdravi'' maloletnici. Mislim da je za ovu državu krajnje vreme da svakoj majci koja ima dete sa posebnim potrebama hitno dodeli neku vrstu penzije jer ona ima izbor - da dozvoli da joj dete bude, hajde da kažemo agresivno ili da dozvoli da zajedno sa njim umre od gladi (naročito kada je u pitanju samohrana majka kao ovde). Svi vi koji pišete negativne komentare na ovu temu treba samo da se zapitate šta biste radili da je u pitanju Vaše dete. Možda ima i drugačijih, ali ja smatram da svaka majka voli svoje dete bez obzira na to kakvo je rođeno. Ne mislite li tako? Ako ne mislite otežavajte i dalje inkluziju onima koji su se u ovoj državi teškom mukom za nju izborili!

Nisu kriva deca, ni roditelji, ni nastvanici ni učitelji! Krivo je ministarstvo prosvete koje je uvelo inkluziju u škole, bez ijednog defektologa. inkluzija se uvodi u mnogim zemljama ali nigde ovako nakaradno kao kod nas. Sa decom koja imaju posebne potrebe rade DEFEKTOLZI a ne nastavnici! Učitelje i nastvanike su poslali na seminar od 2 dana i tako ih osposobili za rad ! Da nije žalosno bilo bi smešno!

Da li znate da u Srbiji postoji Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju koji skoluje kadar za sve tipove ometenosti?
Medjutim, za predhodih 12 godina nista nije uradjeno po pitanju inkluzije(od edukacije nastavnika, informisanja sire drustvene zajednice i sl) vec su novci misteriozno nestali!?! Nikog nije ni briga jer je obrazovanje vazda bilo na margini.
Defektolozi su spremni i voljni da pomognu svakom detetu, ucitelju i nastavniku u inkluzivnom obrazovanju, ali ih niko zakonom nije prevideo(jos uvek), te tako ne postoji mogucnost ni njihovog angaozvanja i placanja.na ciju stetu?

Nije u redu da se tako roditelji ponasaju trebali su odrzati roditeljski i da nastavnici u detaljima opisu problem ponasanja tog deteta, i na koji nacin pomoci tom detetu i time postici cilj da druga deca vise respektuju i razumeju takva ponasanja i u buducnosti ,ali ako je to dete u mnogo vecem i losem zdravstvenom stanju onda mu je lecenje potrebno skola tu onda nemoze pomoci

Molim ljude koji nisu upuceni u konkretnu situaciju da ne komentarisu tako radikalno, nazivati ljude fasistima nije lepo gospodo draga. nije problem daunov sindrom, vec agresivno ponasanje deteta prema drugoj deci. Strasno je sta su ova deca svakodnevno prezivljavala I kroz kakvu torturu prolazila. Niko nije pomenuo da u tu istu skolu ide jos petoro dece sa posebnim potrebama. Inkluzija je dobra, ali ne po svaku cenu.

Pa nije dete krivo sto ima taj sindrom.

Kao majka cije je dete sa ovim decakom islo 4 godine u skolu,ne mogu ostati ravnodusna.Zelim da naglasim da ni jedan roditelj svoje dete nije zbog ovog decaka ispisao iz skole Jovan Popovic,koju je ovaj decak pohadjao.Bio je prihvacen kako od kadra,tako od ucenika i roditelja.Hajde da ne zatvaramo oci pred decom sa smetnjom u razvoju,vec da svi jedni drugima podizemo svest o toleranciji i razlicitostima.Pogledajte film IZVINITE STO KASNIM,pa ce vam svima biti savrseno jasno ko su ovaj decak i njegova majka,koja se bori za njega,a nije joj ni malo lako.HVALA SVIMA KOJI PODRZAVAJU INKLUZIJU,svaka cast onima koji se trude da nesto vise saznaju o inkluziji