Nedostatak radioterapijskih centara

U Srbiji je potrebno otvoriti ne najmanje jedan, već najmanje tri centra za radioterapiju. Optimalno bi bilo pet. U Srbiji je u funkciji 12 medicinskih linearnih akceleratora (aparata za zračenje), a kako jedan aparat po evropskim standardima podmiruje 250000 stanovnika onda bi Srbiji trebalo još najmanje nekih petnaest novih aparata za zračenje. Za pomenute nove centre trebalo bi nabaviti 5-8 aparata, dok bi preostalim aparatima (do 15) trebalo pojačati postojeće centre. Iako znam da je pomenuta računica više u domenu naučne fantastike nego realnosti, obzirom da se u Srbiji novac radije troši na punjenje džepova pojedinaca nego na stvari od opšte koristi, treba reći da sama nabavka aparata ni iz bliza ne bi rešila problem. Čak i kada bi se nekim neverovatnim sticajem okolnosti iznašao novac za kupovinu pomenutih 15 aparata (do 25 miliona evra) i izgradnju 3-5 radioterapijskih centara svaki sa po 2 bunkera (do 15 miliona evra) u tim centrima ne bi imao ko da radi, a nove aparate u postojećim centrima ne bi imao ko da opslužuje. To je tužna slika srpskog zdravstva. Ovu činjenicu znaju svi iole upućeniji ljudi koji na bilo koji način odlučuju o tome hoće li se nešto preduzeti da se ovako katastrofalno stanje popravi. Oni to znaju već godinama i po tom pitanju ništa ne preduzimaju. Oni znaju da će njihove najbliže uvek moći da ubace preko reda, a u tu svrhu im služi rukovodstvo malobrojnih zdravstvenih ustanova u kojima se ovakvi centri za zračenje nalaze, a koje su sami postavili na te funkcije. Dakle sada ću glasno reći ono što ljudi u čijim se rukama nalazi moć da ovu tužnu situaciju promene, već odavno znaju. U narednih 10-15 godina ne očekujte bilo kakve značajnije promene u ovom sektoru. I dalje će biti nedovoljno kapaciteta za zračenje teško bolesnih ljudi, a ono malo kvalifikovane radne snage iz ove oblasti koja još uvek postoji u Srbiji, nastaviće da se osipa odlaskom u novootvorene centre u regionu.
Pozitivno je što se o svemu ovome sve više priča ali nije dobro kada se o tome priča samo da bi se izreklamirao neki centar koji želi da proširi oblast svoga delovanja kao što je to urađeno upravo u ovom članku. Problem je daleko većih razmera od eventualne izgradnje radioterapijskog centra u samo jednoj ustanovi.

a niko se ne bavi time odakle nam toliko ljudi obolelih od raka.neverovatno je koliko ljudi znam koji su imali laksi ili tezi oblik te opake bolesti.

U Republici Srpskoj je to rešeno tako što su dali privatniku da oformi takav centar a osiguranje pacijenata pokriva troškove lečenja. Jedna grupa stručnjaka iz Sr. Kamenice radi sada tamo.
A zamislite tih milijardu eura koje izgubi Srbija na javnim nabavkama za godinu dana koliko bi tih centara moglo da se izgradi!

Mala računica: kvalitetan aparat za zračenje tumora je (do) 4 miliona dolara.
Za ujdurmu ex-ministra Milosavljevića, Dinkića i sekte G17 sa nabavkama vakcina ZA svinjarijski grip, kada je utrošeno bruto preko 45 miliona dolara - moglo se, dakle, nabaviti više od 10 (deset!!!).
Za skoro istu sumu koju je urnisao, takođe na predlog Dinkića i G-17 nametnuti ministar Davinić, uz silne "konsultacije" po Parizu i okolini, oko sulude afere "satelit" - moglo se kupiti još desetak i više aparata za zračenje tumora - a na broj stanovnika Srbije, izbili bismo u svetski vrh zaštite nesrećnika obolelih od tumora.
U poslednjoj "vladi" Dinkić je avanzovao: druga stranka mu sakuplja budžet, a on i Klanovićka dele svojim "urs"-ovima, daju strancima kao "stimulaciju" po 10 hiljada eura po "zaposlenom" - a da se nikada neće zaposliti u Dinkićevim "Semiramidinim vrtovima".
Da se ponudi građanima po 10 hiljada, pa da pare udruže, obnovile bi se mnoge fabrike i pokrenula proizvodnja. Ne, pare idu FIAT-u i sličnim "investitorima".
Malo morgen - ali uz gitaru!

Možda vam se čini da je nevažno, ali ko daje pravo lekarima i novinarima da menjaju srpski jezik time što uvode neke poptuno nove kovanice? Radio-terapija može da se prevede na srpski samo kao "terapija zračenjem", a zračna terapija može samo da bude sinonim za vazdušnu terapiju (u vazdušnoj banji).

Slično, pridev od imenice kost može da bude samo koštan ili koštana (srž), a nikako "kostna" (srž). Ukoliko bismo dopustili ovu inercionu jezičku novotariju, onda bismo uskoro mogli da očekujemo da neki od novokomonovanih izdavača preimenuje i naslov romana Bore Stankovića. Tako bismo, slepo verujući pismenosti naših lekara (i novinara koji nekritički prenose sve što neko u javnosti saopšti, bez obzira na gramatiku i pravopis), uskoro dobili roman "Kostna" umesto "Koštana".

@ Vladimir, ako je tako lepo u RS zašto onda IORS kipi koliko bosanaca dolazi na zračenje? Naj crnje je kada vidite da rodjeni Beogradjani moraju da čekaju zatošto pacijenti iz unutrašnjosti i okolnih zemalja imaju prednost nad njima. Da se mi razumemo, i treba da dolaze ljudi iz unutrašnosti u Bgd ako tamo nemaju uslove za lečenje, nema pitanja. Ali nemogu svi da imaju prednost nad nama Beogradjanima. A još manje razumem kako je to moguće da strani državljani (da BiH, CG i MAK) dolaze ovde da se leče i to besplatno (!!!!) dok Beogradjani moraju da čekaju po hodnicima u nadi da će biti primljeni zbog toga što padobranci uleću. Sramota je to za nas.

Možda vam se čini da je nevažno, ali ko daje pravo lekarima i novinarima da menjaju srpski jezik time što uvode neke poptuno nove kovanice? Radio-terapija može da se prevede na srpski samo kao "terapija zračenjem", a zračna terapija može samo da bude sinonim za vazdušnu terapiju (u vazdušnoj banji).

Slično, pridev od imenice kost može da bude samo koštan ili koštana (srž), a nikako "kostna" (srž). Ukoliko bismo dopustili ovu inercionu jezičku novotariju, onda bismo uskoro mogli da očekujemo da neki od novokomonovanih izdavača preimenuje i naslov romana Bore Stankovića. Tako bismo, slepo verujući pismenosti naših lekara (i novinara koji nekritički prenose sve što neko u javnosti saopšti, bez obzira na gramatiku i pravopis), uskoro dobili roman "Kostna" umesto "Koštana".

U Republici Srpskoj je to rešeno tako što su dali privatniku da oformi takav centar a osiguranje pacijenata pokriva troškove lečenja. Jedna grupa stručnjaka iz Sr. Kamenice radi sada tamo.
A zamislite tih milijardu eura koje izgubi Srbija na javnim nabavkama za godinu dana koliko bi tih centara moglo da se izgradi!

Mala računica: kvalitetan aparat za zračenje tumora je (do) 4 miliona dolara.
Za ujdurmu ex-ministra Milosavljevića, Dinkića i sekte G17 sa nabavkama vakcina ZA svinjarijski grip, kada je utrošeno bruto preko 45 miliona dolara - moglo se, dakle, nabaviti više od 10 (deset!!!).
Za skoro istu sumu koju je urnisao, takođe na predlog Dinkića i G-17 nametnuti ministar Davinić, uz silne "konsultacije" po Parizu i okolini, oko sulude afere "satelit" - moglo se kupiti još desetak i više aparata za zračenje tumora - a na broj stanovnika Srbije, izbili bismo u svetski vrh zaštite nesrećnika obolelih od tumora.
U poslednjoj "vladi" Dinkić je avanzovao: druga stranka mu sakuplja budžet, a on i Klanovićka dele svojim "urs"-ovima, daju strancima kao "stimulaciju" po 10 hiljada eura po "zaposlenom" - a da se nikada neće zaposliti u Dinkićevim "Semiramidinim vrtovima".
Da se ponudi građanima po 10 hiljada, pa da pare udruže, obnovile bi se mnoge fabrike i pokrenula proizvodnja. Ne, pare idu FIAT-u i sličnim "investitorima".
Malo morgen - ali uz gitaru!

a niko se ne bavi time odakle nam toliko ljudi obolelih od raka.neverovatno je koliko ljudi znam koji su imali laksi ili tezi oblik te opake bolesti.

U Srbiji je potrebno otvoriti ne najmanje jedan, već najmanje tri centra za radioterapiju. Optimalno bi bilo pet. U Srbiji je u funkciji 12 medicinskih linearnih akceleratora (aparata za zračenje), a kako jedan aparat po evropskim standardima podmiruje 250000 stanovnika onda bi Srbiji trebalo još najmanje nekih petnaest novih aparata za zračenje. Za pomenute nove centre trebalo bi nabaviti 5-8 aparata, dok bi preostalim aparatima (do 15) trebalo pojačati postojeće centre. Iako znam da je pomenuta računica više u domenu naučne fantastike nego realnosti, obzirom da se u Srbiji novac radije troši na punjenje džepova pojedinaca nego na stvari od opšte koristi, treba reći da sama nabavka aparata ni iz bliza ne bi rešila problem. Čak i kada bi se nekim neverovatnim sticajem okolnosti iznašao novac za kupovinu pomenutih 15 aparata (do 25 miliona evra) i izgradnju 3-5 radioterapijskih centara svaki sa po 2 bunkera (do 15 miliona evra) u tim centrima ne bi imao ko da radi, a nove aparate u postojećim centrima ne bi imao ko da opslužuje. To je tužna slika srpskog zdravstva. Ovu činjenicu znaju svi iole upućeniji ljudi koji na bilo koji način odlučuju o tome hoće li se nešto preduzeti da se ovako katastrofalno stanje popravi. Oni to znaju već godinama i po tom pitanju ništa ne preduzimaju. Oni znaju da će njihove najbliže uvek moći da ubace preko reda, a u tu svrhu im služi rukovodstvo malobrojnih zdravstvenih ustanova u kojima se ovakvi centri za zračenje nalaze, a koje su sami postavili na te funkcije. Dakle sada ću glasno reći ono što ljudi u čijim se rukama nalazi moć da ovu tužnu situaciju promene, već odavno znaju. U narednih 10-15 godina ne očekujte bilo kakve značajnije promene u ovom sektoru. I dalje će biti nedovoljno kapaciteta za zračenje teško bolesnih ljudi, a ono malo kvalifikovane radne snage iz ove oblasti koja još uvek postoji u Srbiji, nastaviće da se osipa odlaskom u novootvorene centre u regionu.
Pozitivno je što se o svemu ovome sve više priča ali nije dobro kada se o tome priča samo da bi se izreklamirao neki centar koji želi da proširi oblast svoga delovanja kao što je to urađeno upravo u ovom članku. Problem je daleko većih razmera od eventualne izgradnje radioterapijskog centra u samo jednoj ustanovi.

@ Vladimir, ako je tako lepo u RS zašto onda IORS kipi koliko bosanaca dolazi na zračenje? Naj crnje je kada vidite da rodjeni Beogradjani moraju da čekaju zatošto pacijenti iz unutrašnjosti i okolnih zemalja imaju prednost nad njima. Da se mi razumemo, i treba da dolaze ljudi iz unutrašnosti u Bgd ako tamo nemaju uslove za lečenje, nema pitanja. Ali nemogu svi da imaju prednost nad nama Beogradjanima. A još manje razumem kako je to moguće da strani državljani (da BiH, CG i MAK) dolaze ovde da se leče i to besplatno (!!!!) dok Beogradjani moraju da čekaju po hodnicima u nadi da će biti primljeni zbog toga što padobranci uleću. Sramota je to za nas.