Politika: Ministar optužuje mlekare

E pa gospodo ko je dozvolio Imleku da ima monopol u Srbiji? Ko uopste stoji iza Salforda? Beko i ko jos? Kako je moguce da su pokupovali sve mlekare po Srbiji, a nikoga nije bilo briga sto svu mlecnu industriju u Srbiji daju u ruke nekom tamo investicionom fondu sa bog te pita kog ostrva? I sada ministar kao kritikuje, mnogo je ljut. E pa gospodo iz DS-a vi ste za ovo najvise krivi. Vi ste prodali mlekare i unistili seljake koji su ziveli od prodaje mleka. Desetkovali ste stocni fond. Samo se nadam da ce jednog dana za 5 ili 15 godina neko zavrsiti u zatvoru zbog svega ovoga!

Danas sam bio u sveprisutnom Maxiju i tamo nema ni mleka ni ulja.
A secam se i pre 10 godina, pred 5. oktobar, isto nije bilo ulja, mleka...

Mene stvarno ne zanima da li neko muti ili vlast nije uradila ne_znam_sta, ali sama cinjenica da se ovakve stvari dogadjaju u jednoj zemlji koja pomislja da bude ozbiljna zemlja, koja kao ispunjava nekakve uslove da bi postala clanica EU, mnogo govori o proteklih 10 godina za koje smo se nadali da ce iskoreniti barem nekakav javasluk, lopovluk i uvesti neki obrisi pravne drzave, koja stiti i brine o svojim gradjanima.

Koja je to vlast koja sebi dozvoljava takav luksuz da u prodavnicama nema osnovnih namirnica???

Postovani citaoci,

svi znamo da krava ne zna za praznike,Novu godinu,Bozic, zimovanje,letovanje pa cak ni za pauzu za kafu ili slagalicu u 19h sto znaci da ona uvek radi=pravi mleko! Krava ne zna za strajk tj ona ne moze naprazno da odluci da ne proizvodi mleko. Ako prosetate malo sirom srbije, vojvodine... videcete da proizvodaci mleka (ne preradjivaci-mlekare) nisu smanjili svoju proizvodnju tj isporuku koja se odvija kao i pre. Ako se isporuka odvija kao i pre nastanka ove krize pitanje je: GDE IDE TO MLEKO ???????????????????????????????????????????? U avganistan, bangades, pakista??? GDE? Ili u silne vocne jogurte?Ispasce da smo se rodili sa vocnim jogurtima i da su nas majke samo time dojile ????

Da u ovoj banani postoji "normalno" udruženje potrošača, do sada bi uveliko bio organizovan bojkot svih imlekovih proizvoda.
Funkcija "udruženja" koja imamo, je ista kao i funkcija naših sindikata.

Najveci krivci su krave!

Monopolisti i profiteri...

Pa u cemu je problem ako je utvrdjeno da je monopolista i da se bavio spekulativnim radnjama na trzistu neka plati penale i zavrsena stvar pa to vise nece raditi ne samo on vec i drugi monopolisti na trzistu a gradjanima bi se pokazalo da postoji drzava i zakon isti za sve koji se postuje i sprovodi bez obzira na sve.

Bez obzira ko je u pravu, investicioni fondovi kojima se omogući monopol nikome nisu doneli dobro.

Šta je uzrok katastrofalno lošeg stanja u agroindustriji Srbije, koji su problemi? • Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji • Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima • Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija • Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi • Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi) • Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend) • Nisu uvedeni standardi kvaliteta • Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede • Neiskustvo u radu, mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede • ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bili kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica.Velike farme, imaju sa državom jedan ogroman problem. Država tj. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima, naprotiv. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond, kako bi bio genetski unapređen i kako bi osigurali prehrambenu samodovoljnost nacije.Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu. Stočni fond u Srbiji je smanjen za 40% kao posledica sprovođenja pogrešne agrarne politike koja na žalost se i dalje nastavlja sprovoditi.
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu.

Da li je monopol u bilo kojoj grani kaznjiv? Da li je zabranjen? kolko ja znam nije!
Pa sta se onda ministar buni, kad je sve po zakonu! On koda sam prizna da zakon nije u redu, a ne zeli ga menjat!
Eto, nedavno se i Tadic bio razgalamio da sto Misko radi nije fer, ejjjjj...nije fer? Pa kolko ja znam, vlada sa ministarstvima kroji zakone, a tajkuni ih koriste takve kakvi jesu! Nemojte sad lazno plakat, vi ste se sa njima i uortacili radi svojih privatnih interesa. Sad ih fol nesto upozoravate, da se ponasaju monopolisticki - pa normalno, pa i jesu monopolisti, pa mogu nabijat cene! Nego,ako imate muda, vi donesite zakon da ni u jednoj grani privrede, niko nemoze da ima vise od 49% trzista! Ah, da,sta onda sa NIS, EPS, RTS...znaci nista od menjanja pravilnika!ostaj vam samo plakat i muljat narod!

Ocigledno da mleko ide u izvoz, jer je veca zarada (citaj devize), a brze se naplacuje. E sada, zasto na trzistu Srbije nema mleka iz komsiluka kada je ova kriza (dukat veoma malo uvozi iz HR - jedino cokoladno mleko i jos nesto sitno, sve ostalo nije iz HR), a to bi trebalo pitati gospona ministra.

Aktuelna vlast je uništila nekadašnje stubove finansiranja – selektivne kredite, diferencirane kamatne stope i regrese kamata, a da nije pronašla nova, bolja rešenja. Od 1997. država nije donosila zaštitne cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, što je dodatno destimulisalo proizvođače.Srbija u regionu i Evropi najmanje subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju, uzimajući u obzir veličinu agrarnog budžeta i broj obradivih površina. Takođe, veliki problem je i to što pravo na subvencije u 2009. nema nijedno poljoprivredno preduzeće, niti zemljoradnička zadruga, ni oko 365.000 neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava (NPG), pa čak ni oko 215.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG), čiji vlasnici imaju regulisano penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje po osnovu rada van sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva – što čini oko 75% ukupnog broja subjekata u poljoprivredi Srbije! Odnosno, time se podsticajne mere agrarne politike redukuju na oko 200.000 RPG, koja raspolažu sa oko 15% obradivih površina Srbije! Međutim, Srbiji su potrebni i veliki agrosistemi, kao nosioci horizontalne i vertikalne integracije, i kao nacionalni agroprivredni lideri. Jedino u Srbiji, pored zadruga, velika poljoprivredno-prehrambena preduzeća ne mogu da dobiju subvenciju. Potrebno je pravo na subvencije proširiti i na poljoprivredna preduzeća i zadruge, jer nije bitan titular vlasništva, bitno je koliko je on efikasan u proizvodnji. Sledeći veliki problem jesu izuzetno skupi krediti za pokretanje poljoprivredne proizvodnje. Pod problemima u okviru plasmana podrazumevaju se: neorganizovani otkup, neregulisano i zakonski neuređeno tržište, i velike oscilacije cena.
Osim u proizvodnji mleka i industrijskim kulturama, u poljoprivredi Srbije gotovo da nema ugovorene proizvodnje, a veliki procenat tržišta je u neregularnim tokovima otkupa i plaćanja! Nespremnost prerađivača da zaključe konkretne ugovore sa proizvođačima sirovina, kojim bi se uvažili realni ekonomski interesi obe ugovorne strane, a posebno uredila pitanja korektnog preuzimanja, nepristrasnog utvrđivanja kvaliteta i plaćanja, ukazuje na potrebu da država mora intervenisati, pre svega, u obavezujućim normama iz obligacionih odnosa i u institucionalnom rešavanju problema! Srpski agrar je limitiran, jer nema izgrađeno tržište, institucije i standarde koji bi omogućili izvoz. Pored toga, nekonkurentni smo cenovno, po asortimanu i nedovoljno su razvijene više faze prerade. Da bi se ostvario izvoz na tržište EU, moraju se zadovoljiti visoki standardi i procedure koje bi trebalo da olakša zakonska regulativa, koje u Srbiji još uvek nema! Sledeći problem našeg agrara je što se danas u Srbiji na usitnjenim gazdinstvima odvija više od 70% domaće proizvodnje. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji čak 76,8% obrađuje manje od 5 ha. Srbija ima najusitnjeniji posed u Evropi. Prosečan posed u Srbiji je 3,92 ha. Međutim, ni Zakon o zakupu zemljišta nije doneo značajne promene. Osnovna slabost ovog zakona je što omogućava usitnjavanje velikih uređenih zemljišnih kompleksa u državnoj svojini! Po ovom zakonu maksimalno se može zakupiti 100 ha po jednom gazdinstvu, i taj maksimum treba povećati. Takođe, postavlja se pitanje zašto se državne oranice ne daju u zakup na 20 godina, što dozvoljava zakon, već najčešće na period od 1 do 3, a najviše 5 godina. Time se destimulišu oni koji bi u primarnu proizvodnju da investiraju značajna sredstva i na duži rok.

Несташица млека је последица вишегодишњег и заједничког деловања већег броја међусобно повезаних узрока. Анализа показатеља које сам обрачунао на основу статистичких података за период 2005-2009. године указује на следеће констатације:
1) Прерано драстично смањење премија за млеко са 3,8 на 1,5 д/l односно за 2,3 д/l или за 60,53 одсто;
2) Повећање субвенција по грлу несрасмерно је смањењу прихода по основу премије за млеко, посебно за високомлечна грла и тржишну производњу млека усмерену ка млекарама;
3) То је условило истовремено смањење броја крава и стеоних јуница за 158.000 грла или за 21,3 одсто;
4) Повећање млечности са 2.384 на 2.697 l/крави односно за 313 l/крави или за 13,1 одсто је међу најнижима у Европи и не може да надокнади смањење броја крава;
5) принудно клање 158.000 крава и стеоних јуница (по цени од 1.500 евра/грлу) је национални "губитак" од 237 милиона евра, што је за 42,2 одсто више од укупног аграрног буџета за 2009. годину!!!
6) Због тога се стално смањује број телади за тов, тако да ни после десетак година Србија не реализује ни 20 одсто одобрене квоте за извоз јунећег меса у ЕУ под преференцијалним условима – што је национална аграрна брука будући да се сваке године декларативно залажемо за повећање извоза пољопривредно-прехрамбених производа, посебно на тржиште ЕУ.

7) У 2009. години су из система субвенција по хектару и грлу стоке, као и права на премију за млеко искључена сва пољопривредна предузећа (изузев "подржављеног" ПКБ, и то само до милион литара месечно – што је испод 20 одсто њихове производње млека), земљорадничке задруге и сва неземљорадничка и већина земљорадничких домаћинства чији власници нису у систему пољопривредног пензијског осигурања. То је супротно основама Заједничке аграрне политике ЕУ (којој би требало да се прилагођавамо) и одредбама Устава Србије о обезбеђењу равноправних услова привређивања свим категоријама привредних субјеката.
8) Иако држава није једини кривац, најава да ће се после ребаланса државног буџета 1,27 милијарди динара додатно "упумпати" у млекарски сектор је признање да и држава сноси део кривице и да је принуђена да решава проблем. А последице у пољопривреди лече се у вишегодишњим циклусима – који у говедарству траје седам година.

9) Шта нам је чинити? Обезбедити минималне пензије за све „чисте“ пољопривреднике на терет буџета који је намењен министарству за рад и социјалну политику; аграрни буџет вратити на минимум 6 одсто укупног буџета; изједначити све категорије произвођача у приступу средствима субвенција и подстицаја из аграрног буџета; укључити и пројекте из пољопривреде у доделу субвенционисаних кредита републичког Фонда за развој, као што се то ради у истоименом покрајинском фонду; формирати Аграрну банку и сва средства за регресирање камата, уместо преко филијала иностраних и веома профитабилних банака у Србији, директно пласирати преко националне развојне банке; ....

Poljoprivreda se nigde u svetu ne prepušta stihiji tržišta. U zemljama EU celokupna poljoprivreda je planska, usklađuje se obim proizvodnje sa obimom potrošnje. Subvencijama se štiti kupovna moć poljoprivrednika, jer je upravo potrošnja osnovni pokretač proizvodnje. Slobodnog tržišta u okviru EU nema! Svi viškovi hrane se plasiraju izvan EU, uz velike stimulacije izvoza. U 2009/10.godini agrarni budžet u Srbiji je bio samo 20,5 milijardi dinara, a posle rebalansa tragičnih 17,5 milijardi dinara. To iznosi samo 2,75 % ukupnog budžeta države, iako agrar u njega donosi više od trećine ukupnog prihoda i donosi četvertinu novca od izvoza zemlje. Poljoprivreda, koja danas učestvuje sa 11% u stvaranju BDP-a, nikada nije dostigla to učešće u ukupnim investicijama Srbije, te u tom smislu treba izvršiti neophodne promene. Saglasno tome, treba povećati učešće agrarnog budžeta u budžetu Srbije, koje je 2009. palo na 2,75%.U svim zemljama u okruženju agrarni budžet učestvuje sa oko 6% u nacionalnim budžetima, a da bi se postigle neophodne promene u produktivnosti proizvodnje, procenjuje se da je potrebno da agrarni budžetu Srbiji učestvuje sa oko 15% u budžetu Republike Srbije.Pogrešna je teza vlasti da je agrarni budžet, razvojni. Agrarni budžet ni da je nekoliko puta veći ,može biti samo podsticajni. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka i mesa, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond.Problem u agraru je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi neće biti poboljšanja.Pogrešna je osnovna postavka pomenute Strategije, da „poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik i da njemu kao preduzetniku profit ili gubitak zavise od mudrosti njegovih sopstvenih odluka“. Naime, srpski poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu robni proizvođači za tržište, a država nije iskoristila proteklo vreme da stvori neophodne preduslove za takav zaokret. Poljoprivreda se nigde u svetu (pa ni SAD, niti u zemljama EU) ne prepušta stihiji tržišta, kao što je to kod nas. U zemljama EU celokupna poljoprivreda je planska: usklađuje se obim proizvodnje sa obimom potrošnje. Subvencijama se štiti kupovna moć poljoprivrednika, jer je upravo potrošnja osnovni pokretač proizvodnje. Slobodnog tržišta u okviru EU nema! Svi viškovi hrane se plasiraju izvan EU, uz velike stimulacije izvoza. Često se ističe da domaća poljoprivreda treba da se uklopi u svetske cene, pa zato treba reći da su tržišne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u Evropi i SAD zapravo niže od proizvodnih troškova. Zbog visokih subvencija proizvođačima u RZ, proizvodnu cenu njihovih poljoprivrednih proizvoda čini zbir tržišne cene i državnih subvencija. Zato je bez izjednačavanja državnih podsticaja sa onima iz okruženja (ili bar trgovinskih partnera) domaća poljoprivreda stavljena u neravnopravan položaj, i na domaćem i na stranom tržištu! Sledeći ključni problem srpske poljoprivrede je finansiranje: nedostatak sopstvenih sredstava, nerešeno pitanje kreditiranja proizvodnje, kašnjenje u isplati preuzetih poljoprivrednih proizvoda, neredovne isplate premija i regresa iz budžeta, rast zaduženosti i nelikvidnosti uz prekid investicione aktivnosti, itd. U prošlosti država je bila glavni činilac u finansiranju srpske poljoprivrede.

Ako ne možete da kontrolišete monopoliste sistemom koji postoji u Srbiji, počnite sa uvozom i na taj način kontrolišete indirektno poteze imleka.

Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će država dati pare, nego, uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje proizvođača košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mleko po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno.

E pa gospodo ko je dozvolio Imleku da ima monopol u Srbiji? Ko uopste stoji iza Salforda? Beko i ko jos? Kako je moguce da su pokupovali sve mlekare po Srbiji, a nikoga nije bilo briga sto svu mlecnu industriju u Srbiji daju u ruke nekom tamo investicionom fondu sa bog te pita kog ostrva? I sada ministar kao kritikuje, mnogo je ljut. E pa gospodo iz DS-a vi ste za ovo najvise krivi. Vi ste prodali mlekare i unistili seljake koji su ziveli od prodaje mleka. Desetkovali ste stocni fond. Samo se nadam da ce jednog dana za 5 ili 15 godina neko zavrsiti u zatvoru zbog svega ovoga!

Bez obzira ko je u pravu, investicioni fondovi kojima se omogući monopol nikome nisu doneli dobro.

Da u ovoj banani postoji "normalno" udruženje potrošača, do sada bi uveliko bio organizovan bojkot svih imlekovih proizvoda.
Funkcija "udruženja" koja imamo, je ista kao i funkcija naših sindikata.

Monopolisti i profiteri...

Danas sam bio u sveprisutnom Maxiju i tamo nema ni mleka ni ulja.
A secam se i pre 10 godina, pred 5. oktobar, isto nije bilo ulja, mleka...

Mene stvarno ne zanima da li neko muti ili vlast nije uradila ne_znam_sta, ali sama cinjenica da se ovakve stvari dogadjaju u jednoj zemlji koja pomislja da bude ozbiljna zemlja, koja kao ispunjava nekakve uslove da bi postala clanica EU, mnogo govori o proteklih 10 godina za koje smo se nadali da ce iskoreniti barem nekakav javasluk, lopovluk i uvesti neki obrisi pravne drzave, koja stiti i brine o svojim gradjanima.

Koja je to vlast koja sebi dozvoljava takav luksuz da u prodavnicama nema osnovnih namirnica???

Najveci krivci su krave!

Pa u cemu je problem ako je utvrdjeno da je monopolista i da se bavio spekulativnim radnjama na trzistu neka plati penale i zavrsena stvar pa to vise nece raditi ne samo on vec i drugi monopolisti na trzistu a gradjanima bi se pokazalo da postoji drzava i zakon isti za sve koji se postuje i sprovodi bez obzira na sve.

Postovani citaoci,

svi znamo da krava ne zna za praznike,Novu godinu,Bozic, zimovanje,letovanje pa cak ni za pauzu za kafu ili slagalicu u 19h sto znaci da ona uvek radi=pravi mleko! Krava ne zna za strajk tj ona ne moze naprazno da odluci da ne proizvodi mleko. Ako prosetate malo sirom srbije, vojvodine... videcete da proizvodaci mleka (ne preradjivaci-mlekare) nisu smanjili svoju proizvodnju tj isporuku koja se odvija kao i pre. Ako se isporuka odvija kao i pre nastanka ove krize pitanje je: GDE IDE TO MLEKO ???????????????????????????????????????????? U avganistan, bangades, pakista??? GDE? Ili u silne vocne jogurte?Ispasce da smo se rodili sa vocnim jogurtima i da su nas majke samo time dojile ????

Ocigledno da mleko ide u izvoz, jer je veca zarada (citaj devize), a brze se naplacuje. E sada, zasto na trzistu Srbije nema mleka iz komsiluka kada je ova kriza (dukat veoma malo uvozi iz HR - jedino cokoladno mleko i jos nesto sitno, sve ostalo nije iz HR), a to bi trebalo pitati gospona ministra.

Aktuelna vlast je uništila nekadašnje stubove finansiranja – selektivne kredite, diferencirane kamatne stope i regrese kamata, a da nije pronašla nova, bolja rešenja. Od 1997. država nije donosila zaštitne cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, što je dodatno destimulisalo proizvođače.Srbija u regionu i Evropi najmanje subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju, uzimajući u obzir veličinu agrarnog budžeta i broj obradivih površina. Takođe, veliki problem je i to što pravo na subvencije u 2009. nema nijedno poljoprivredno preduzeće, niti zemljoradnička zadruga, ni oko 365.000 neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava (NPG), pa čak ni oko 215.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG), čiji vlasnici imaju regulisano penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje po osnovu rada van sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva – što čini oko 75% ukupnog broja subjekata u poljoprivredi Srbije! Odnosno, time se podsticajne mere agrarne politike redukuju na oko 200.000 RPG, koja raspolažu sa oko 15% obradivih površina Srbije! Međutim, Srbiji su potrebni i veliki agrosistemi, kao nosioci horizontalne i vertikalne integracije, i kao nacionalni agroprivredni lideri. Jedino u Srbiji, pored zadruga, velika poljoprivredno-prehrambena preduzeća ne mogu da dobiju subvenciju. Potrebno je pravo na subvencije proširiti i na poljoprivredna preduzeća i zadruge, jer nije bitan titular vlasništva, bitno je koliko je on efikasan u proizvodnji. Sledeći veliki problem jesu izuzetno skupi krediti za pokretanje poljoprivredne proizvodnje. Pod problemima u okviru plasmana podrazumevaju se: neorganizovani otkup, neregulisano i zakonski neuređeno tržište, i velike oscilacije cena.
Osim u proizvodnji mleka i industrijskim kulturama, u poljoprivredi Srbije gotovo da nema ugovorene proizvodnje, a veliki procenat tržišta je u neregularnim tokovima otkupa i plaćanja! Nespremnost prerađivača da zaključe konkretne ugovore sa proizvođačima sirovina, kojim bi se uvažili realni ekonomski interesi obe ugovorne strane, a posebno uredila pitanja korektnog preuzimanja, nepristrasnog utvrđivanja kvaliteta i plaćanja, ukazuje na potrebu da država mora intervenisati, pre svega, u obavezujućim normama iz obligacionih odnosa i u institucionalnom rešavanju problema! Srpski agrar je limitiran, jer nema izgrađeno tržište, institucije i standarde koji bi omogućili izvoz. Pored toga, nekonkurentni smo cenovno, po asortimanu i nedovoljno su razvijene više faze prerade. Da bi se ostvario izvoz na tržište EU, moraju se zadovoljiti visoki standardi i procedure koje bi trebalo da olakša zakonska regulativa, koje u Srbiji još uvek nema! Sledeći problem našeg agrara je što se danas u Srbiji na usitnjenim gazdinstvima odvija više od 70% domaće proizvodnje. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji čak 76,8% obrađuje manje od 5 ha. Srbija ima najusitnjeniji posed u Evropi. Prosečan posed u Srbiji je 3,92 ha. Međutim, ni Zakon o zakupu zemljišta nije doneo značajne promene. Osnovna slabost ovog zakona je što omogućava usitnjavanje velikih uređenih zemljišnih kompleksa u državnoj svojini! Po ovom zakonu maksimalno se može zakupiti 100 ha po jednom gazdinstvu, i taj maksimum treba povećati. Takođe, postavlja se pitanje zašto se državne oranice ne daju u zakup na 20 godina, što dozvoljava zakon, već najčešće na period od 1 do 3, a najviše 5 godina. Time se destimulišu oni koji bi u primarnu proizvodnju da investiraju značajna sredstva i na duži rok.

Несташица млека је последица вишегодишњег и заједничког деловања већег броја међусобно повезаних узрока. Анализа показатеља које сам обрачунао на основу статистичких података за период 2005-2009. године указује на следеће констатације:
1) Прерано драстично смањење премија за млеко са 3,8 на 1,5 д/l односно за 2,3 д/l или за 60,53 одсто;
2) Повећање субвенција по грлу несрасмерно је смањењу прихода по основу премије за млеко, посебно за високомлечна грла и тржишну производњу млека усмерену ка млекарама;
3) То је условило истовремено смањење броја крава и стеоних јуница за 158.000 грла или за 21,3 одсто;
4) Повећање млечности са 2.384 на 2.697 l/крави односно за 313 l/крави или за 13,1 одсто је међу најнижима у Европи и не може да надокнади смањење броја крава;
5) принудно клање 158.000 крава и стеоних јуница (по цени од 1.500 евра/грлу) је национални "губитак" од 237 милиона евра, што је за 42,2 одсто више од укупног аграрног буџета за 2009. годину!!!
6) Због тога се стално смањује број телади за тов, тако да ни после десетак година Србија не реализује ни 20 одсто одобрене квоте за извоз јунећег меса у ЕУ под преференцијалним условима – што је национална аграрна брука будући да се сваке године декларативно залажемо за повећање извоза пољопривредно-прехрамбених производа, посебно на тржиште ЕУ.

7) У 2009. години су из система субвенција по хектару и грлу стоке, као и права на премију за млеко искључена сва пољопривредна предузећа (изузев "подржављеног" ПКБ, и то само до милион литара месечно – што је испод 20 одсто њихове производње млека), земљорадничке задруге и сва неземљорадничка и већина земљорадничких домаћинства чији власници нису у систему пољопривредног пензијског осигурања. То је супротно основама Заједничке аграрне политике ЕУ (којој би требало да се прилагођавамо) и одредбама Устава Србије о обезбеђењу равноправних услова привређивања свим категоријама привредних субјеката.
8) Иако држава није једини кривац, најава да ће се после ребаланса државног буџета 1,27 милијарди динара додатно "упумпати" у млекарски сектор је признање да и држава сноси део кривице и да је принуђена да решава проблем. А последице у пољопривреди лече се у вишегодишњим циклусима – који у говедарству траје седам година.

9) Шта нам је чинити? Обезбедити минималне пензије за све „чисте“ пољопривреднике на терет буџета који је намењен министарству за рад и социјалну политику; аграрни буџет вратити на минимум 6 одсто укупног буџета; изједначити све категорије произвођача у приступу средствима субвенција и подстицаја из аграрног буџета; укључити и пројекте из пољопривреде у доделу субвенционисаних кредита републичког Фонда за развој, као што се то ради у истоименом покрајинском фонду; формирати Аграрну банку и сва средства за регресирање камата, уместо преко филијала иностраних и веома профитабилних банака у Србији, директно пласирати преко националне развојне банке; ....

Poljoprivreda se nigde u svetu ne prepušta stihiji tržišta. U zemljama EU celokupna poljoprivreda je planska, usklađuje se obim proizvodnje sa obimom potrošnje. Subvencijama se štiti kupovna moć poljoprivrednika, jer je upravo potrošnja osnovni pokretač proizvodnje. Slobodnog tržišta u okviru EU nema! Svi viškovi hrane se plasiraju izvan EU, uz velike stimulacije izvoza. U 2009/10.godini agrarni budžet u Srbiji je bio samo 20,5 milijardi dinara, a posle rebalansa tragičnih 17,5 milijardi dinara. To iznosi samo 2,75 % ukupnog budžeta države, iako agrar u njega donosi više od trećine ukupnog prihoda i donosi četvertinu novca od izvoza zemlje. Poljoprivreda, koja danas učestvuje sa 11% u stvaranju BDP-a, nikada nije dostigla to učešće u ukupnim investicijama Srbije, te u tom smislu treba izvršiti neophodne promene. Saglasno tome, treba povećati učešće agrarnog budžeta u budžetu Srbije, koje je 2009. palo na 2,75%.U svim zemljama u okruženju agrarni budžet učestvuje sa oko 6% u nacionalnim budžetima, a da bi se postigle neophodne promene u produktivnosti proizvodnje, procenjuje se da je potrebno da agrarni budžetu Srbiji učestvuje sa oko 15% u budžetu Republike Srbije.Pogrešna je teza vlasti da je agrarni budžet, razvojni. Agrarni budžet ni da je nekoliko puta veći ,može biti samo podsticajni. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka i mesa, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond.Problem u agraru je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi neće biti poboljšanja.Pogrešna je osnovna postavka pomenute Strategije, da „poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik i da njemu kao preduzetniku profit ili gubitak zavise od mudrosti njegovih sopstvenih odluka“. Naime, srpski poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu robni proizvođači za tržište, a država nije iskoristila proteklo vreme da stvori neophodne preduslove za takav zaokret. Poljoprivreda se nigde u svetu (pa ni SAD, niti u zemljama EU) ne prepušta stihiji tržišta, kao što je to kod nas. U zemljama EU celokupna poljoprivreda je planska: usklađuje se obim proizvodnje sa obimom potrošnje. Subvencijama se štiti kupovna moć poljoprivrednika, jer je upravo potrošnja osnovni pokretač proizvodnje. Slobodnog tržišta u okviru EU nema! Svi viškovi hrane se plasiraju izvan EU, uz velike stimulacije izvoza. Često se ističe da domaća poljoprivreda treba da se uklopi u svetske cene, pa zato treba reći da su tržišne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u Evropi i SAD zapravo niže od proizvodnih troškova. Zbog visokih subvencija proizvođačima u RZ, proizvodnu cenu njihovih poljoprivrednih proizvoda čini zbir tržišne cene i državnih subvencija. Zato je bez izjednačavanja državnih podsticaja sa onima iz okruženja (ili bar trgovinskih partnera) domaća poljoprivreda stavljena u neravnopravan položaj, i na domaćem i na stranom tržištu! Sledeći ključni problem srpske poljoprivrede je finansiranje: nedostatak sopstvenih sredstava, nerešeno pitanje kreditiranja proizvodnje, kašnjenje u isplati preuzetih poljoprivrednih proizvoda, neredovne isplate premija i regresa iz budžeta, rast zaduženosti i nelikvidnosti uz prekid investicione aktivnosti, itd. U prošlosti država je bila glavni činilac u finansiranju srpske poljoprivrede.

Ako ne možete da kontrolišete monopoliste sistemom koji postoji u Srbiji, počnite sa uvozom i na taj način kontrolišete indirektno poteze imleka.

Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će država dati pare, nego, uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje proizvođača košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mleko po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno.

Šta je uzrok katastrofalno lošeg stanja u agroindustriji Srbije, koji su problemi? • Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji • Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima • Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija • Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi • Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi) • Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend) • Nisu uvedeni standardi kvaliteta • Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede • Neiskustvo u radu, mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede • ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bili kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica.Velike farme, imaju sa državom jedan ogroman problem. Država tj. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima, naprotiv. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond, kako bi bio genetski unapređen i kako bi osigurali prehrambenu samodovoljnost nacije.Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu. Stočni fond u Srbiji je smanjen za 40% kao posledica sprovođenja pogrešne agrarne politike koja na žalost se i dalje nastavlja sprovoditi.
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu.

Da li je monopol u bilo kojoj grani kaznjiv? Da li je zabranjen? kolko ja znam nije!
Pa sta se onda ministar buni, kad je sve po zakonu! On koda sam prizna da zakon nije u redu, a ne zeli ga menjat!
Eto, nedavno se i Tadic bio razgalamio da sto Misko radi nije fer, ejjjjj...nije fer? Pa kolko ja znam, vlada sa ministarstvima kroji zakone, a tajkuni ih koriste takve kakvi jesu! Nemojte sad lazno plakat, vi ste se sa njima i uortacili radi svojih privatnih interesa. Sad ih fol nesto upozoravate, da se ponasaju monopolisticki - pa normalno, pa i jesu monopolisti, pa mogu nabijat cene! Nego,ako imate muda, vi donesite zakon da ni u jednoj grani privrede, niko nemoze da ima vise od 49% trzista! Ah, da,sta onda sa NIS, EPS, RTS...znaci nista od menjanja pravilnika!ostaj vam samo plakat i muljat narod!