Irinej: SPC pozdravlja dolazak pape

Dostojan!
Aksios!
I treba u Pec da idemo. To je pravo sediste SPC, tamo svi nasi Patrijarsi stoluju i oduvek su stolovali. Pec je srpski Vatikan. A docekasmo i to da se u Pec, u sediste srpske Crkve, ne moze vise ici lako.

Ako nije greska, a prosto mi je neverovatno, izjava o ujedinjenju i ceo ton patrijarhove izjave su nesto odlicno za SPC. Pomirljiv ton i dijalog, bas ono sto je potrebno ovoj zemlji,konacno.

Prve,veoma pozitivne reakcije novoimenovanog patrijarha srpske pravoslavne crkve...

KONACNO!

Alojzija Stepinca je katolicka crkva proglasila blazenim (uskoro svetcem). Papa nema sta da trazi u Srbiji sve dok se ne ogradi od zlocina pocinjenim nad Srbima i dok ne poseti Jasenovac. Pravoslavni vernici su miroljubivi i znaju da prastaju.

Jedno od pragmatičnih rešenja je da umesto da se svađamo sa katolicima i mrzimo i na osnovu toga pravimo razlike i sukobe, bolje da postanemo jedno na nekim novim osnovama, tako će ceo hrišćanski svet biti ujedinjen, i mi ćemo kao država u tom svetu lakše ostvariti naše ciljeve, a možda nam se neće događati ono što nam se događa na Balkanu. Onda će Evropske zmelje i Amerika drugačije gledati na nas, emocionalno ćemo im biti bliži, a njihove crkve će uticati na vlade da ne rade ono što su do sada..

Ponovno ujedinjenje hriscanskih frakcija bilo bi verovatno vrhunac 'mandata' svakog pape ili patrijarha i nesto cemu bi svaki verujuci hriscanin trebalo da se raduje, i sto bi trebalo da prizeljkuje. Naravno, samo u slucaju da takva ujedinjena i neminovno jaca hriscanska crkva ne odluci da se sili nad ostalim verskim zajednicama Evrope i Amerike, vec da ideju ujedinjenja prenese i na nivo medjuverskih dijaloga i tolerancije.

Uostalom, hriscani i njihovi verski predvodnici ne bi trebalo na svoju ruku da tumace postulate i pravila islama i judaizma, i da njihovom navodnom teoretskom zatvorenoscu i 'radikalizmom'
pravdaju svoje verbalne i prakticne ispade, pod plastom navodne samozastite.

U teoretskom hriscanstvu ne postoje "oni" naspram "nas". Ne sme se suditi ni "neverniku", tj. onome koji ne priznaje Hrista kao sina Bozjeg, ni onome ko ne priznaje Boga uopste. Jer, prema hriscanskoj teoriji covek nije sposoban da razume, a kamo li sprovodi volju Gospoda, i Bog je taj koji ce u Sudnjem danu odluciti ciju dusu da spase.

Ako se osvrnemo na opis Boga u hriscanstvu, zakljucicemo da ce taj i TAKAV Bog sigurno suditi po delima covecijim i milostivo, i da ce njegovu milost primiti svaki covek koji se ispravno vladao, bez obzira na to kojoj je religiji, kao vestackom okruzenju, pripadao.

Kako god da su koncipirane teorije drugih religija, ovo je definitivno stanje stvari u hriscanskoj.

U "ljubi bliznjeg svoga kao sebe samog" bliznji je svaki covek koji dise na ovoj zemlji, a "nebliznji" su novac, posedi i ostali pojmovi materijalne prirode.

Dakle, postuj, brani i cuvaj svaciji zivot onoliko koliko postujes, branis i cuvas svoj, pa bio on musliman, jevrejin, otac, prolaznik, prijatelj, nepoznanik, dete, zena, crnac ili ma ko drugi.

Eto, to je ono sto je hriscanstvo u svojoj sustini - jednostavno, plemenito i lepo. U teoriji.

Odlična vest! Tako se čuva hrišćanstvo, koje je osnova evropske civilizacije. Time se jača i naša crkva.

Izgleda da bez pratnje pape ni on nece moci u Pec.

Ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji? Hmmm? U svakom slucaju sve ove aktivnosti SPC na podrucju Kosova doprinece njegovom turistckom i njegovom privrednom razvoju. Samo nek je mira, bice bolje. Ja sam optimista.

Sad odosmo jos dublje u istoriju: 1700 godina Milanskog edikta. Ma kakav edikt vas je spopao sad? Sprecavaj ljudski pad u bedu, to je vaznije. Jer, "ko ne vidi brata svojega, taj se nalazi u tami, a ko po tami hoda ne zna kuda ide, zato sto mu je tama oslepila vid." Ovaj sto po tami hoda to smo mi! Papa treba da dodje da vidi ovaj mrak i ovu svekoliku sirotinju, pa da pomogne. A on to moze, sigurno moze!

Razum je daleko blagotvorniji na veru nego dogma.

O ponovnom ujedninjenju svih hrišćana priča se već godinama.
Zaista me je prijatno iznenadila spremnost Vatikana da se odrekne nekih nebuoloznih dogmi (jedna od njih je i ona o "nepogrešivosti pape", a negde sam video da su spremni i da odobre brakove sveštenicima Anglikanske crkve u slučaju ujedinjenja) zarad papinog "prvenstva među jednakima". Jedina prava nesuglasica bila je oko Simvola vere, što je zaista na polju teologije, a ne politike - a zaista je lepo da se crkve konačno počne baviti religijom umesto politike.

tako treba da bude naravno,ujedinjenje crkava.Jedino treba da se zna ko se od koga odvojio pre skoro hiljadu godina,i ko je ostao dosledan izvornom Hrišćanstvu.

Ala bi se Đordano Bruno obradovao ovim lepim vestima i težnjama za harmonijom u hrišćanstvu....

Alojzija Stepinca je katolicka crkva proglasila blazenim (uskoro svetcem). Papa nema sta da trazi u Srbiji sve dok se ne ogradi od zlocina pocinjenim nad Srbima i dok ne poseti Jasenovac. Pravoslavni vernici su miroljubivi i znaju da prastaju.

Ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji? Hmmm? U svakom slucaju sve ove aktivnosti SPC na podrucju Kosova doprinece njegovom turistckom i njegovom privrednom razvoju. Samo nek je mira, bice bolje. Ja sam optimista.

Sad odosmo jos dublje u istoriju: 1700 godina Milanskog edikta. Ma kakav edikt vas je spopao sad? Sprecavaj ljudski pad u bedu, to je vaznije. Jer, "ko ne vidi brata svojega, taj se nalazi u tami, a ko po tami hoda ne zna kuda ide, zato sto mu je tama oslepila vid." Ovaj sto po tami hoda to smo mi! Papa treba da dodje da vidi ovaj mrak i ovu svekoliku sirotinju, pa da pomogne. A on to moze, sigurno moze!

Dostojan!
Aksios!
I treba u Pec da idemo. To je pravo sediste SPC, tamo svi nasi Patrijarsi stoluju i oduvek su stolovali. Pec je srpski Vatikan. A docekasmo i to da se u Pec, u sediste srpske Crkve, ne moze vise ici lako.

Izgleda da bez pratnje pape ni on nece moci u Pec.

KONACNO!

Jedno od pragmatičnih rešenja je da umesto da se svađamo sa katolicima i mrzimo i na osnovu toga pravimo razlike i sukobe, bolje da postanemo jedno na nekim novim osnovama, tako će ceo hrišćanski svet biti ujedinjen, i mi ćemo kao država u tom svetu lakše ostvariti naše ciljeve, a možda nam se neće događati ono što nam se događa na Balkanu. Onda će Evropske zmelje i Amerika drugačije gledati na nas, emocionalno ćemo im biti bliži, a njihove crkve će uticati na vlade da ne rade ono što su do sada..

Prve,veoma pozitivne reakcije novoimenovanog patrijarha srpske pravoslavne crkve...

Ponovno ujedinjenje hriscanskih frakcija bilo bi verovatno vrhunac 'mandata' svakog pape ili patrijarha i nesto cemu bi svaki verujuci hriscanin trebalo da se raduje, i sto bi trebalo da prizeljkuje. Naravno, samo u slucaju da takva ujedinjena i neminovno jaca hriscanska crkva ne odluci da se sili nad ostalim verskim zajednicama Evrope i Amerike, vec da ideju ujedinjenja prenese i na nivo medjuverskih dijaloga i tolerancije.

Uostalom, hriscani i njihovi verski predvodnici ne bi trebalo na svoju ruku da tumace postulate i pravila islama i judaizma, i da njihovom navodnom teoretskom zatvorenoscu i 'radikalizmom'
pravdaju svoje verbalne i prakticne ispade, pod plastom navodne samozastite.

U teoretskom hriscanstvu ne postoje "oni" naspram "nas". Ne sme se suditi ni "neverniku", tj. onome koji ne priznaje Hrista kao sina Bozjeg, ni onome ko ne priznaje Boga uopste. Jer, prema hriscanskoj teoriji covek nije sposoban da razume, a kamo li sprovodi volju Gospoda, i Bog je taj koji ce u Sudnjem danu odluciti ciju dusu da spase.

Ako se osvrnemo na opis Boga u hriscanstvu, zakljucicemo da ce taj i TAKAV Bog sigurno suditi po delima covecijim i milostivo, i da ce njegovu milost primiti svaki covek koji se ispravno vladao, bez obzira na to kojoj je religiji, kao vestackom okruzenju, pripadao.

Kako god da su koncipirane teorije drugih religija, ovo je definitivno stanje stvari u hriscanskoj.

U "ljubi bliznjeg svoga kao sebe samog" bliznji je svaki covek koji dise na ovoj zemlji, a "nebliznji" su novac, posedi i ostali pojmovi materijalne prirode.

Dakle, postuj, brani i cuvaj svaciji zivot onoliko koliko postujes, branis i cuvas svoj, pa bio on musliman, jevrejin, otac, prolaznik, prijatelj, nepoznanik, dete, zena, crnac ili ma ko drugi.

Eto, to je ono sto je hriscanstvo u svojoj sustini - jednostavno, plemenito i lepo. U teoriji.

Ako nije greska, a prosto mi je neverovatno, izjava o ujedinjenju i ceo ton patrijarhove izjave su nesto odlicno za SPC. Pomirljiv ton i dijalog, bas ono sto je potrebno ovoj zemlji,konacno.

Odlična vest! Tako se čuva hrišćanstvo, koje je osnova evropske civilizacije. Time se jača i naša crkva.

Razum je daleko blagotvorniji na veru nego dogma.

tako treba da bude naravno,ujedinjenje crkava.Jedino treba da se zna ko se od koga odvojio pre skoro hiljadu godina,i ko je ostao dosledan izvornom Hrišćanstvu.

O ponovnom ujedninjenju svih hrišćana priča se već godinama.
Zaista me je prijatno iznenadila spremnost Vatikana da se odrekne nekih nebuoloznih dogmi (jedna od njih je i ona o "nepogrešivosti pape", a negde sam video da su spremni i da odobre brakove sveštenicima Anglikanske crkve u slučaju ujedinjenja) zarad papinog "prvenstva među jednakima". Jedina prava nesuglasica bila je oko Simvola vere, što je zaista na polju teologije, a ne politike - a zaista je lepo da se crkve konačno počne baviti religijom umesto politike.

Ala bi se Đordano Bruno obradovao ovim lepim vestima i težnjama za harmonijom u hrišćanstvu....