ADHD sindrom kod dece

Tako je to isto pocelo i u Americi, a onda su poceli decu od 7 i 8 godina da kljukaju teskim psihijatrijskim lekovima i da od njih prave dozivotne bogalje.

Molim vas, KOJE to dete nije atensn-deficitarno? Deca tog uzrasta - po definiciji - imaju problema sa paznjom i koncentracijom. Da su ova merila bila primenjena na moj razred u mojoj osnovnoj skoli, tri cetrvrine djaka bilo bi primorano da nosi ludacku kosulju.

Je l' sad ovo ona američka fora? Ne mogu da vaspitam svoje dete kako treba, ali to ne smem da priznam. Reći ću da sigurno ima ADHD. Nikakav problem, kljukaćemo ga lekovima za smirenje... Ma dajte...

Moje dete (necu reci pati) ima ovaj sindrom. Kad smo se vratili iz inostranstva pre 5 godina, izlozio sam problem nastavnom osoblju i naisao na puno razumevanje s njihove strane. Rekli su mi otvoreno da oni za to nikad nisu culi, sto je i razumljivo ako se uzme u obzir da se ovde zivelo prakticno u izolaciji, ali su bili spremni da uce. Nije proslo mesec dana, a na zidnim novinama u skoli je vec bila cela rubrika o ovom sindromu.
Nije ovo nikakva zapadna ujdurma, a ni navedena deca nisu obavezno ni nemirna ni nevaspitana. Treba samo prepoznati sindrom i postaviti se pravilno prema njemu i onda nikakvi lekovi tipa ritalin nisu potrebni. Nema predugackih recenica u objasnjavanju pojmova, bez spiska obaveza duzih od 2 stavke uzastopno i sve ce funkcionisati kao sat.

"U pitanju je biološki, a ne psihološki problem koji pogađa između pet i dvanaest odsto dece u svetu..."
Ova konstatacija krajnje je diskutabilna sa stanovišta nauke, zato što sociološku pojavu pokušava da objasni biološkim uzročnicima. U psihološkoj ravni, pažnja nije sociološka, a još manje biološka kategorija. Zamislite osobu koja mora da sedi nepomično i bez prekida bude fokusirana na radarski ekran u kontroli leta. Ova fokusirana pažnja treba da traje 10 do 15 minuta, nakon kog vremena se kontrolori leta smenjuju i prave pauzu. Slično je i u učionici, samo što se učenici ne smenjuju, već ostaju da sede na svojim mestima, sa očima, naizgled, uprtim u učitelja. Ako se neko od učenika drzne da ustane i da javno pokaže da je svoju pažnju preusmerio na, na primer, neki spoljni zvuk (alarm automobila na parkingu), i uz to još ustane sa svog mesta da bi pogledom usmerio svoju pažnju na zvuk koji i jeste dizajniran tako da privlači pažnju, takav učenik, po nazovi definiciji društveno prihvatljivog ponašanja, biće optužen da je poremećen. Još će i doboti dijagnozu u vidu akronima naziva bolesti, te lekove koji će, navodno da ga leče. Svu besmislenost ovakvog pristupa mogli bismo naglasiti ako bismo obrnuli stvari, pa optužili učitelja da "pati od nekog sindroma", te mu dali, pred početak časa, recimo, pola litre žestogog alkoholnog pića, tako da mu onda, najverovatnije, nemirna i živahna deca ne bi uopšte smetala - jednostavno ih ne bi ni primećivao.

Pa ih lekari nakljukaju Ritalinom i mirna Backa.

Takva deca se inače u svetu zovu Indigo deca, nije tačno da su se ona pojavila pre 29 godina, ona su se pojavila početkom pedesetih godina prošlog veka. Psiholozi sveta se ozbiljno bave takvom decom, to su vrlo inteligentna deca, ne daju im se lekovi kako kaža naša gospodja psiholog, nego se stručnjaci bave njima, niko ni ne pokušava na zapadu i belom svetu da ih kljuka lekovima kako se kod nas radi. Strašno, sva sam se naježila kada sam to pročitala, davati lekove, alo, bolje bi bilo da se na pravi način gospodja psiholog informiše, jer joj je to posao, a ne da takvu decu uništava i sputava, oni su budućnost ove planete.

Mislim da prici o teoriji zavere ovde nema mesta! Vrlo se razlikuje "nevaspitano" dete od deteta sa ADHD sindromom. Problem nastaje jer roditelj tumaci ponasanje deteta kao "takvo je, zivahno" bez konsultacije sa strucnjakom to takvo rano, vidno ponasanje promakne. E kad dodje vreme, tj.skola gde je odredjeni nivo paznje neophodan onda se to "detektuje". A problem je bio vidan jos od ranije ali pogresno tumacen!
Vrlo lepo se vidi adhd sindrom i kod deteta od 2-3 godine ali naravno kod adekvatnog strucnjaka!

Albert ajnstajn je imao ovaj sindrom i lekar je njegovim roditeljima rekao da im je sin nesumnjivo retardiran. To je verovatno najgluplja3 dijagnoza u istoriji medicine ali se stvari izgleda ne popravljaju.

Nase patriote ce reci da je ADHD zavera farmako industrije da se deca navuku na drogu ( leci se amfetaminom Ritalinom ). U ovom pogledu ce se sloziti sa zapadnjackim neo hippie oloshem . Pametnom dosta - kad se kuso i repato slaze oko teorije zavere jasno je sta je u pitanju .

Terapija ritalinom povecava incidencu samoubistva kod dece sa adhd sindromom, nazalost o tome se jako malo govori. Pazljivo sa lekovima pogotovo kada su deca u pitanju

Istina je, kao i obicno, negde izmedju. Ameri se cesto zalete (u mnogim stvarima), pa je tako i ADHD odjednom doziveo veliki porast kao dijagnostifikovano stanje kod dece, ustvari se sada pokazuje da su mnoga deca neosnovano "strpana" u tu kategoriju, jer lekari nisu znali kako drugacije da ih klasifikuju. Inace, dete sa ADHD sindromom se drugacije ponasa od "nemirka" koga smo svi imali ili i sami takvi bili u skoli. Sin mog kolege je imao tu dijagnozu i od Ritalina mu je bilo znatno gore, tako su posumnjali da je dijagnoza pogresna. Posle toga je imao jos par dijagnoza, a trenutna je Aspergerov sindrom. U ovom slucaju i roditelji, kao i lekari, su vrlo savesni i posveceni, ali prosto praksa jos nije dovoljno videla da bi se sa sigurnoscu mogle uspostavljati dijagnoze kod tako mlade dece.

Ja smatram da je ADHD kompletna glupost! Radim s decom, i tvrdim da to iskljucivo ima veze s nepaznjom roditelja i neadekvatnim odgajanjem! Hiperaktivno dete treba da se usmeri i da mu se posveti, sto vecina roditelja ne radi...Zapravo je cudo kako skoro sva deca nemaju ADHD (svaka cast dobrim, pazljivim, strpljivim roditeljima). U SAD olako daju lekove deci, a ta deca kada izadju iz puberteta redovno zavrsavaju na prozaku, sto im znatno smanjuje produktivnost i mogucnost za jedan 'normalan' oslobodjen zivot.

Gle, pa kao da od ovog sindroma pate i mnogi naši poslanici.

Kada treba da obrate pažnju na rešavanje problema građana (glad, smanjenje životnog standarda, nezaposlenost...)oni dobijaju poremećaj pažnje,
ALI, kada treba da brinu o svojim primanjima i privilegijama, nekako postanu veoma hiperaktivni!

Uz svo uvažavanje struke i titula, ako jedan "poremećaj" ima čak 10% dece, ako to ne ostavlja trajne posledice (koliko sam razumeo, to prođe i bez lekova i nema pretnji da će se razviti u nešto gore) onda se to ne može nazvati bolešću, i NE BI TREBALO DA SE LEČI LEKOVIMA! Prirodni varijetet uopšte ne treba lečiti! Teže jeste, ali pravilnim pristupom ta deca mogu da nauče šta treba.

Ma šta da je u pitanju, statistički se po definiciji smatra za "normalno" samo 68% uzorka. Hoćemo li sve ostalo da kljukamo pilulama?

Nase patriote ce reci da je ADHD zavera farmako industrije da se deca navuku na drogu ( leci se amfetaminom Ritalinom ). U ovom pogledu ce se sloziti sa zapadnjackim neo hippie oloshem . Pametnom dosta - kad se kuso i repato slaze oko teorije zavere jasno je sta je u pitanju .

Je l' sad ovo ona američka fora? Ne mogu da vaspitam svoje dete kako treba, ali to ne smem da priznam. Reći ću da sigurno ima ADHD. Nikakav problem, kljukaćemo ga lekovima za smirenje... Ma dajte...

Tako je to isto pocelo i u Americi, a onda su poceli decu od 7 i 8 godina da kljukaju teskim psihijatrijskim lekovima i da od njih prave dozivotne bogalje.

Molim vas, KOJE to dete nije atensn-deficitarno? Deca tog uzrasta - po definiciji - imaju problema sa paznjom i koncentracijom. Da su ova merila bila primenjena na moj razred u mojoj osnovnoj skoli, tri cetrvrine djaka bilo bi primorano da nosi ludacku kosulju.

Ja smatram da je ADHD kompletna glupost! Radim s decom, i tvrdim da to iskljucivo ima veze s nepaznjom roditelja i neadekvatnim odgajanjem! Hiperaktivno dete treba da se usmeri i da mu se posveti, sto vecina roditelja ne radi...Zapravo je cudo kako skoro sva deca nemaju ADHD (svaka cast dobrim, pazljivim, strpljivim roditeljima). U SAD olako daju lekove deci, a ta deca kada izadju iz puberteta redovno zavrsavaju na prozaku, sto im znatno smanjuje produktivnost i mogucnost za jedan 'normalan' oslobodjen zivot.

Takva deca se inače u svetu zovu Indigo deca, nije tačno da su se ona pojavila pre 29 godina, ona su se pojavila početkom pedesetih godina prošlog veka. Psiholozi sveta se ozbiljno bave takvom decom, to su vrlo inteligentna deca, ne daju im se lekovi kako kaža naša gospodja psiholog, nego se stručnjaci bave njima, niko ni ne pokušava na zapadu i belom svetu da ih kljuka lekovima kako se kod nas radi. Strašno, sva sam se naježila kada sam to pročitala, davati lekove, alo, bolje bi bilo da se na pravi način gospodja psiholog informiše, jer joj je to posao, a ne da takvu decu uništava i sputava, oni su budućnost ove planete.

"U pitanju je biološki, a ne psihološki problem koji pogađa između pet i dvanaest odsto dece u svetu..."
Ova konstatacija krajnje je diskutabilna sa stanovišta nauke, zato što sociološku pojavu pokušava da objasni biološkim uzročnicima. U psihološkoj ravni, pažnja nije sociološka, a još manje biološka kategorija. Zamislite osobu koja mora da sedi nepomično i bez prekida bude fokusirana na radarski ekran u kontroli leta. Ova fokusirana pažnja treba da traje 10 do 15 minuta, nakon kog vremena se kontrolori leta smenjuju i prave pauzu. Slično je i u učionici, samo što se učenici ne smenjuju, već ostaju da sede na svojim mestima, sa očima, naizgled, uprtim u učitelja. Ako se neko od učenika drzne da ustane i da javno pokaže da je svoju pažnju preusmerio na, na primer, neki spoljni zvuk (alarm automobila na parkingu), i uz to još ustane sa svog mesta da bi pogledom usmerio svoju pažnju na zvuk koji i jeste dizajniran tako da privlači pažnju, takav učenik, po nazovi definiciji društveno prihvatljivog ponašanja, biće optužen da je poremećen. Još će i doboti dijagnozu u vidu akronima naziva bolesti, te lekove koji će, navodno da ga leče. Svu besmislenost ovakvog pristupa mogli bismo naglasiti ako bismo obrnuli stvari, pa optužili učitelja da "pati od nekog sindroma", te mu dali, pred početak časa, recimo, pola litre žestogog alkoholnog pića, tako da mu onda, najverovatnije, nemirna i živahna deca ne bi uopšte smetala - jednostavno ih ne bi ni primećivao.

Pa ih lekari nakljukaju Ritalinom i mirna Backa.

Moje dete (necu reci pati) ima ovaj sindrom. Kad smo se vratili iz inostranstva pre 5 godina, izlozio sam problem nastavnom osoblju i naisao na puno razumevanje s njihove strane. Rekli su mi otvoreno da oni za to nikad nisu culi, sto je i razumljivo ako se uzme u obzir da se ovde zivelo prakticno u izolaciji, ali su bili spremni da uce. Nije proslo mesec dana, a na zidnim novinama u skoli je vec bila cela rubrika o ovom sindromu.
Nije ovo nikakva zapadna ujdurma, a ni navedena deca nisu obavezno ni nemirna ni nevaspitana. Treba samo prepoznati sindrom i postaviti se pravilno prema njemu i onda nikakvi lekovi tipa ritalin nisu potrebni. Nema predugackih recenica u objasnjavanju pojmova, bez spiska obaveza duzih od 2 stavke uzastopno i sve ce funkcionisati kao sat.

Mislim da prici o teoriji zavere ovde nema mesta! Vrlo se razlikuje "nevaspitano" dete od deteta sa ADHD sindromom. Problem nastaje jer roditelj tumaci ponasanje deteta kao "takvo je, zivahno" bez konsultacije sa strucnjakom to takvo rano, vidno ponasanje promakne. E kad dodje vreme, tj.skola gde je odredjeni nivo paznje neophodan onda se to "detektuje". A problem je bio vidan jos od ranije ali pogresno tumacen!
Vrlo lepo se vidi adhd sindrom i kod deteta od 2-3 godine ali naravno kod adekvatnog strucnjaka!

Albert ajnstajn je imao ovaj sindrom i lekar je njegovim roditeljima rekao da im je sin nesumnjivo retardiran. To je verovatno najgluplja3 dijagnoza u istoriji medicine ali se stvari izgleda ne popravljaju.

Uz svo uvažavanje struke i titula, ako jedan "poremećaj" ima čak 10% dece, ako to ne ostavlja trajne posledice (koliko sam razumeo, to prođe i bez lekova i nema pretnji da će se razviti u nešto gore) onda se to ne može nazvati bolešću, i NE BI TREBALO DA SE LEČI LEKOVIMA! Prirodni varijetet uopšte ne treba lečiti! Teže jeste, ali pravilnim pristupom ta deca mogu da nauče šta treba.

Ma šta da je u pitanju, statistički se po definiciji smatra za "normalno" samo 68% uzorka. Hoćemo li sve ostalo da kljukamo pilulama?

Terapija ritalinom povecava incidencu samoubistva kod dece sa adhd sindromom, nazalost o tome se jako malo govori. Pazljivo sa lekovima pogotovo kada su deca u pitanju

Istina je, kao i obicno, negde izmedju. Ameri se cesto zalete (u mnogim stvarima), pa je tako i ADHD odjednom doziveo veliki porast kao dijagnostifikovano stanje kod dece, ustvari se sada pokazuje da su mnoga deca neosnovano "strpana" u tu kategoriju, jer lekari nisu znali kako drugacije da ih klasifikuju. Inace, dete sa ADHD sindromom se drugacije ponasa od "nemirka" koga smo svi imali ili i sami takvi bili u skoli. Sin mog kolege je imao tu dijagnozu i od Ritalina mu je bilo znatno gore, tako su posumnjali da je dijagnoza pogresna. Posle toga je imao jos par dijagnoza, a trenutna je Aspergerov sindrom. U ovom slucaju i roditelji, kao i lekari, su vrlo savesni i posveceni, ali prosto praksa jos nije dovoljno videla da bi se sa sigurnoscu mogle uspostavljati dijagnoze kod tako mlade dece.

Gle, pa kao da od ovog sindroma pate i mnogi naši poslanici.

Kada treba da obrate pažnju na rešavanje problema građana (glad, smanjenje životnog standarda, nezaposlenost...)oni dobijaju poremećaj pažnje,
ALI, kada treba da brinu o svojim primanjima i privilegijama, nekako postanu veoma hiperaktivni!